Sever Kosova više ne čine 4 opštine, već 7

U ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, analitičar Dušan Janjić govorio je o detaljima prekjučerašnjeg sporazuma iz Brisela o organizaciji pravosuđa na Severu Kosova, tumačenju opšteg sporazuma iz Brisela, bojkotu amnestije za preregistraciju privatnih preduzeća, Zajednici srpskih opština, mogućnosti za njenu nadgradnju kroz formiranje nacionalnih saveta na nivou opština i njihovom povezivanju, argumentima Srbije da tako nešto zatraži.


"Srbija nije u međunarodno-pravnom smislu priznala nezavisnost Kosova. Ona se njega nije odrekla, ali je Srbija i pravno prihvatila suverenitet Kosova na celoj teritoriji i priznala teritorijalni integritet Kosova u sadašnjim granicama."

O čemu su razgovarali predstavnici Prištine i Beograda sa predstavnicima međunarodne zajednice prekjuče u Briselu?

Razgovaralo se o pravosuđu, o sudu u Mitrovici, ukupnom  broju sudija i tužioca. Razgovaralo se o formiranju Zajednice opština, odnosno o statutima opština sa Severa Kosova i razgovaralo se o nastupajućim  izborima na Kosovu, a u ovom pitanju – posebno oko izbornog zakona. Razgovaralo se takođe o tome kako da strane nastave sa pregovorima, pošto i kosovska vlada uskoro ulazi u tehnički mandat. Pitanje nastavka održavanja ovih sastanaka je bilo važno, imajući u vidu da već postoji dinamika sastajanja. Razgovaralo se i o tome na koji način Vučić smatra da nastavi ovaj proces, ne samo uopšteno, već u kom formatu će nastaviti dalje sa sastancima.

Na šta konkretno mislite?

Pa osim njega, ko će još biti uključen na ovim sastancima i tu ne mislim na personalna rešenja, već na vrste timova koji će se na tim sastancima pojavljivati. 

Kažete da bez obzira na to što su sporazumi i dogovori već postignuti, odnosno delovi sporazuma, i dalje postoje volja i navika da se i u narednim mesecima nastavi sa sastancima u Briselu?

Naravno. Neće prekidati. Kosovska vlada će vrlo bro ući u tzv. tehnički mandat. Sa druge strane, srpska vlada još uvek nije formirana.

Da li je dogovoren novi model po kojem će se dve strane od sada sastajati?

O preregistraciji privatnih preduzeća

"24. juna je istekla amnestija za sve direktore srpskih preduzeća na Kosovu koji nisu preregistrovali svoje firme u kosovski registar. Oni su do tog datuma morali svoje završne račune da podnesu kosovskim vlastima, a dogodilo se to da su uz političku saglasnost Beograda, jednostrano odlučili da to ne urade, tako da se sada nalaze pred krivičnim i prekršajnim gonjenjem."

Kako vidimo, srpska vlada će biti formirana najkasnije do 1. maja. Pretpostavljam da će kosovska vlada ići na prevremene izbore – da li će upravo to što je blokiran rad parlamenta izlaskom srpskih predstavnika sa sednice parlamenta biti osnova da kosovska vlada podnese ostavku, pa da se tako novi izbori dese po starom izbornom zakonu…Pretpostavljam da će tako biti, da će bojkot srpskih poslanika poslužiti kao povod za izbore. Kosovska vlada će tako verovatno doći u tehnički mandat, možda za sedam do deset dana, ukoliko se ostane na planu da izbori budu 25. maja. Hoću da kažem da će u takvoj situaciji – za ove sastanke u Briselu – postojati problem od  svega desetak dana. Koliko ja znam, dogovoreno je da će sledeći sastanak biti krajem aprila i tada ćemo već imati jasniju situaciju.

Da li je moguće da zbog briselskih razgovora, formiranje, odnosno raspuštanje dve vlade, bude vremenski međusobno uslovljeno?

Ne, to je unutrašnja stvar svake države, ali jedna stvar je jasna – septembar, ili oktobar je okvirno vreme (za završetak procesa potvrđivanja sporazuma obe vlade, prim.red.). Dinamika događaja je sledeća: kada se bude formirala srpska vlada, očekuje se da ona i potvrdi prekjučerašnji sporazum o pravosuđu. Tu kosovska vlada nema šta da se pita, jer je ona to prihvatila. Dakle, to je ono što se tiče odlučivanja. Međutim, objektivno gledano, ni jedan novi konkretni dogovor se ne može potvrditi dok se ne formira nova kosovska vlada negde u septembru. On se u međuvremenu može pripremati, može se usaglašavati. A što se tiče ranijeg perioda, imamo devet proteklih meseci koji su u suštini potrošeni na izbore, na neke pripreme i tehničke razgovore.

Šta je konkretno dogovoreno po pitanju sudstva?

O nacionalnoj samoupravi i nacionalnim savetima 

"…Znali smo još 2001. i 2002, a to je da decentralizacija nije dovoljno rešenje za zaštitu Srba. Ono što je mene iznenađivalo sve vreme u toku trajanja razgovora u Briselu jeste to da niko nije postavio pitanje nacionalne samouprave ili nacionalnog saveta srpske zajednice.

Nacionalna samouprava i nacionalni savet bi značili da bi se srpska zajednica na Kosovu organizovala i  po etničkom principu. Ta kombinacija manjinske (etničke) samouprave, a to je ono što imaju Albanci, Mađari i Bošnjaci u Srbiji, sa Zajednicom opština Srbima na Kosovu bi tako dala nekakvu institucionalnu autonomiju. Ovako – nje nema. Bez te autonomije, Srbi sada imaju veliki problem."

U osnovi je dogoveno uglavnom ono što je i ranije bilo na stolu i što su podržali Evropska unija i Kosovo. To je kompromis da je struktura zaposlenih u sudu u odnosu 60 prema 40 odsto u korist Srba, iako je etnička struktura stanovništva drugačija. Međutim, pratio se broj opština, a opština je sedam. Sa druge strane, Sever Kosova se više ne može smatrati teritorijom koja uključuje četiri opštine. Sever Kosova sada uključuje Južnu Mitrovicu, Vučitrn i Srbicu. To su sedam opština. Dogovorom je zagarantovano da će predsednik suda biti Srbin. Hajde da kažem da je na srpskoj strani to pozitivni rezultat. Sa druge strane, ne mogu svi postojeći radnici sudstva na Severu da ostanu da rade u kosovskom pravosuđu. Mislim da je to manje od trećine, od postojećeg broja zaposlenih. Otvorilo se pitanje šta će sa njima da bude.

Šta Vi mislite?

To je ranije trebalo da se rešava. Oni po zakonu Srbije imaju pravo da se opredele da ne rade na Kosovu, da rade u srpskom pravosuđu u Srbiji i mislim da su se već mnogi tako opredelili. Slična je stvar i sa tužiocima. Ako se opredele za srpsko zakonodavstvo, to znači da će se morati odseliti izvan Kosova, u Srbiju, ili ostati na Kosovu i raditi neke druge poslove. To je sada njihova odluka.

Da se ipak vratimo na pitanje sudova i sporazuma…

Jasno je sada i među srpskim radnicima sudova da će ovi Srbi morati da rade po kosovskim zakonima. Neće biti nikakve mogućnosti, ni jednog nivoa u kojem bi konkretni slučaj mogao da dođe do srpskih sudova u Srbiji. Apelacioni sud će biti u Prištini. Biće jedan poseban panel za Srbe, ali objektivno, pravosuđe će funkcionisati preko Prištine. Dalje se može ići  preko suda u Strazburu, ali u Srbiji se više nijedan predmet koji je na Kosovu nastao i ima veze sa ljudima koji žive na Kosovu – ne može procesuirati.

Da li sa Vašim bogatim neposrednim iskustvom u vezi sa situacijom na Kosovu, a sa druge strane, kao neko ko dolazi iz Beograda, razumete razlog nezadovoljstva srpske zajednice na Severu Kosova usled ovakvog rešenja o sudovima? Uprkos tome što će odnos zaposlenih u budućem sudu na Severu biti 60:40 u korist srpske zajednice, kako je saopšteno, lokalni Srbi to ne posmatraju na takav način, već da će u sudu na Severu odjednom dobiti 40% Albanaca od ukupnog broja sudskog personala, uključujući sudije i tužioce; sa druge strane, njih dodatno iritira to da princip mešovitog sudstva nije na ovakav način primenjen u nekim drugim delovima Kosova na jugu. Dakle, razumete li razlog zbog kojeg se zajednica Srba na Severu Kosova buni usled ovakvog rešenja?

Pa razumem, ali to nije vezano za procente. Taj razlog se tiče pre svega toga da ljudima nije na vreme rečena istina, niti na vreme omogućeno da se sa njom suoče. Oni su čak i u kampanji za lokalne izbore bili obmanjivani; kako se govorilo –  "danas glasamo Srpsku, sutra gradimo Srpsku". Govorilo im se i da se ništa neće promeniti, da će i dalje važiti srpski zakoni, da se neće plaćati kosovska carina. A konkretno – 24. juna je istekla amnestija za sve direktore srpskih preduzeća na Kosovu koji nisu preregistrovali svoje firme u kosovski registar. Oni su do tog datuma morali svoje završne račune da podnesu kosovskim vlastima, a dogodilo se to da su uz političku saglasnost Beograda, jednostrano odlučili da to ne urade, tako da se sada nalaze pred krivičnim i prekršajnim gonjenjem. Sledeće, u gotovo svim preduzećima na Kosovu stalo se sa plaćanjem plata. Gotovo je sa prenosom para ize Srbije; dakle, pare više ne mogu ići u kamionima, džipovima, poštanskim kočijama. Konačno, problem leži u tome što ljudima ne samo da nije rečena istina, već nisu pripremani da shvate realnost, a realno je to da kada uzmemo sedam opština koje sada čine Sever Kosova, Srbi čine 40% stanovništva, dok istovremeno Srbi veruju da ih je 100%.

Znate da su kroz briselske pregovore, naknadno uključene dve opštine – Vučitrn i Srbica, uz Južnu Mitrovicu?

To je deo istog problema o kojem sam gore govorio – istina nikada nije rečena ljudima. Ako pogledamo geografske mape, i one mape još pre Miloševića, uvek su se ove opštine smatrale severom, a sada imamo i novu opštinu Severna Mitrovica.

Isto tako je i Kosovo tada bilo ucrtano u mapu Srbije…

…Severna Mitrovica je u suštini dogovorena još 2003. i ja sam tada učestvovao u razgovorima. Severna Mitrovica je bila, da tako kažem – tolerisana, a onda je kroz izlazak na poslednje lokalne kosovske izbore i legalizovana; hoću da kažem da je podela na Severnu i Južnu Mitrovicu  takođe nova. Ljudi nisu krivi što su odbijali da vide ovu situaciju, međutim, oni koji su ih vodili, bili su odgovorni da im kažu suštinu.

Šta je ta suština?

Sporazum od aprila prošle godine u 15 tačaka je prihvatanje širenja zakonodavstva, izvršne vlasti i suvereniteta Kosova na Severu.

Šta se dogodilo od trenutka kada je Tomislav Nikolić pred pretprošle izbore 2008, u svojoj predizbornoj kampanji na trgu Šumadija, u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, poručio biračima da će poništiti sve neustavne sporazume koje je prethodna vlada tada postigla? Pored ove poruke, ostala je upamćena i njegova izjava "Tako mi Boga, neću se smiriti dok Kosovo i Metohija ne budu pod kontrolom Srbije". Kako komentarišete toliku promenu?

Ljudi (obični građani, prim.red.) koji nemaju rešenje za sebe i svoje porodice, lako prihvate bilo kakav izgovor da odlože obavezu, jer nemaju rešenje, jer šta bi drugo uradili?! A to su političari zloupotrebljavali. Evo vrlo konkretno, juče je Tomislav Nikolić izjavio da nova vlada mora da napravi novu strategiju za Kosovo. To je tačno, iako ne znamo u kom pravcu će se razvijati ta strategija, ali konačno je došlo vreme da se kaže otvoreno – ne šta je dogovoreno u Briselu jer to znamo – već otvoreno reći da je interpretacija onoga što je dogovoreno tamo nekako zamagljivala ljudima oči da uzmu i pročitaju tačke sporazuma. Srbija nije u međunarodno-pravnom smislu priznala nezavisnost Kosova. Ona se njega nije odrekla, ali je Srbija i pravno prihvatila suverenitet Kosova na celoj teritoriji i priznala teritorijalni integritet Kosova u sadašnjim granicama.

Da li je to međufaza do konačnog priznanja Srbije nezavisnosti Kosova?

Pa sada, do konačnog priznanja može da prođe, kako reče Nikolić, čitav vek, kao što je slučaj između Tajvana i Kine, a možda može i brže, jer ovo što se sada dešava na Krimu, uz najnoviju politiku Rusije, ide u prilog ubrzavanju procesa priznanja Kosova. Rusija ne vodi računa o interesima Srba na Kosovu, već o svojim.

Šta je u Briselu dogovoreno u vezi sa Zajednicom srpskih opština?

Dogovoreno je da se o ovom pitanju, u tehničkom smislu, mora razgovarati, pre svega po pitanju saglasnosti u vezi sa statutom, ali da će se o Zajednici srpskih opština sporazum postići tek posle kosovskih izbora.

Vidite li i gde manevarski prostor za srpsku zajednicu na Severu Kosova u postojećim okolnostima?

Ovde moram da kažem da mi sada dolazimo na ono što smo znali 2001. i 2002, a to je da decentralizacija nije dovoljno rešenje za zaštitu Srba. Ono što je mene iznenađivalo sve vreme u toku trajanja razgovora u Briselu jeste to da niko nije postavio pitanje nacionalne samouprave ili nacionalnog saveta srpske zajednice. Nacionalna samouprava i nacionalni savet bi značili da bi se srpska zajednica na Kosovu organizovala i  po etničkom principu. Ta kombinacija manjinske (etničke) samouprave, a to je ono što imaju Albanci, Mađari i Bošnjaci u Srbiji, sa Zajednicom opština bi tako Srbima na Kosovu dala nekakvu institucionalnu autonomiju. Ovako – nje nema. Bez te autonomije, Srbi sada imaju veliki problem.

Može li nešto još da se uradi?

Naravno. Nije kasno da se uvedu izmene, ja hoću da verujem da je Tomislav Nikolić ovim otvorio upravo to, da je Vladi sugerisao da se možda neka rešenja i stavovi koriguju, sa porukom – evo mi smo stigli do ovde, hajde sada da to dopunimo. To bi značilo da se od Zajednice srpskih opština ne odustane, ali da se u igru uvedu zahtevi, u ime zaštite prava Srba ili manjinskih prava. Tako bi se formirao taj sistem nacionalnih saveta srpske zajednice na lokalnom nivou, jer nema ni jedne opštine gde Srbi čine isključivu većinu od 100%. Saveti bi se onda povezali u jedan nacionalni savet ili nešto veće.

Ne mislite samo na Srbe na Severu već mislite na Srbe uopšte na Kosovu?

Mislim na sve Srbe sa Kosova. Jer ako Srbi na Severu ostanu izolovani, njima jedino ostaje iseljavanje.

Sa kojim argumentima mogu sada Srbi da zagovaraju tu nacionalnu komponentu saveta i Zajednice – pred međunarodnom zajednicom i kosovskim pregovaračima?

Srbija ima sve argumente. Argument je prvo u Ustavu Kosova, a tu je i Ahtisarijev plan, bez obzira što ga nismo priznali. Ovde nama taj plan odgovara. Jedan deo toga je već uspostavljen u tzv. zaštićenim zonama srpske zajednice južno od Ibra, govorim o zaštiti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, mislim da je to aneks 5 i taj deo sporazuma treba dodatno osnažiti. Drugi argument leži u tome što takva prava za nacionalne manjine već postoje u Srbiji – to je ono što imaju Albanci u Srbiji. Treći argument čine sve međunarodne i evropske konvencije od Kopenhagena, preko Haga, do poslednjih preporuka OEBS-a, odnosno, Komesara za nacionalne manjine. Naglašavam da Srbija na svojoj strani ima hiljadu pravnih i drugih argumenata da zatraži ovako nešto. Međutim, smatram da to treba da se uradi na pametniji način nego što se radi u Srbiji. To su uradili Srbi u Hrvatskoj, Slovenci u Italiji. To je vrlo efikasan mehanizam kojim etničke zajednice mogu upravljati medijima, školama, da imaju autonomiju u kulturi, sportu; takođe, etničke zajednice mogu imati i svoje štedno-kreditne zadruge, kooperative, privredne komore. Još jednom, to je vrlo efikasan mehanizam koji nije, kako naši ljudi veruju, neki položaj manjina kakav smo imali u XIX veku, gde je biti manjina  podrazumevalo batinjane.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.