Šest novih optužnica za ratne zločine na Kosovu, predloženo suđenje u odsustvu

Na Kosovu su danas podignute još dve optužnice za ratne zločine protiv šest osoba, uz predlog da im se sudi u odsustvu.

Kako je saopštilo Kosovsko specijalno tužilaštvo, optužnice su podnete Osnovnom sudu u Prištini zbog krivičnog dela „ratni zločini protiv civilnog stanovništva“.

U prvom slučaju optužnica je podignuta protiv J. J. i A. S, bivših čuvara Zatvora u Prištini i njegovog odeljenja u Lipljanu.

Prema navodima tužilaštva, oni su tokom 1998. i 1999. godine zlostavljali albanske zatvorenike, navodno ih mučeći gumenim palicama, metalnim šipkama, udarcima nogama i pesnicama, sve do gubitka svesti.

Tužilaštvo ih tereti i da su zatvorenicima „pretili ubistvom“.

Drugom optužnicom obuhvaćene su L. S., D. L., S. A. i B. S.

Kako tvrdi tužilaštvo, one su kao čuvarke ženskog odeljenja Zatvora u Prištini u Lipljanu, tokom rata 1998. i 1999. godine, zajedno sa ranije optuženom N.Č., sistematski zlostavljale albanske zatvorenice, podvrgavajući ih nečovečnom mučenju i nanoseći im telesne povrede i psihičko nasilje.

Specijalno tužilaštvo je Osnovnom sudu u Prištini predložilo da se u oba slučaja suđenje održi u odsustvu.

Nove optužnice dolaze u istom danu kada je Ekrem Bajrović, u ponovljenom postupku osuđen na 12 godina zatvora zbog ratnih zločina kod Istoka.

Odbrana Bajrovića nakon nove presude: Vrhovni sud ukazao na nedostatke, ali u ponovljenom postupku nije izveden nijedan novi dokaz

N.Č. uhapšena aprila prošle godine

N. Č. uhapšena je u aprilu 2025. godine zajedno sa još dve osobe, a Kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je protiv nje optužnicu 16. januara ove godine.

Ona se tereti se da je kao čuvarka ženskog odeljenja Zatvora u Prištini u Lipljanu tokom 1998. i 1999. godine učestvovala u zlostavljanju albanskih zatvorenica.

Na prvom ročištu, održanom 2. februara, negirala je krivicu.

Bivša čuvarka ženskog zatvora u Lipljanu negirala krivicu za ratne zločine

Intenziviranje hapšenja i podizanje optužnica

Tokom proteklih meseci intenzivirani su i podizanje novih optužnica i hapšenja osumnjičenih, dok se sve veći broj postupaka vodi ili se pokreće u odsustvu.

Sredinom juna uhapšeno je pet penzionisanih pripadnika MUP-a Srbije zbog sumnje na ratne zločine u predmetu „Račak“. Istovremeno, Specijalno tužilaštvo nastavilo je da podiže optužnice u više predmeta, uključujući i one za koje je predloženo suđenje u odsustvu.

Za 20. jul zakazano je početno ročište u postupku koji će se u odsustvu voditi protiv 19 bivših pripadnika vojske, policije i državne bezbednosti Srbije, optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u vezi sa događajima u Račku iz januara 1999. godine.

Mogućnost suđenja u odsustvu uvedena je izmenama kosovskog Zakonika o krivičnom postupku, nakon čega je Specijalno tužilaštvo počelo da podiže optužnice i protiv osoba koje nisu dostupne kosovskim pravosudnim organima.

Prva optužnica po tom osnovu podignuta je 2023. godine protiv Čedomira Aksića, a od tada je broj takvih predmeta u porastu.

A u Srbiji – sudski pozivi na kućnu adesu 

U Srbiji se za to vreme šalju sudski pozivi i pismena građanima u vezi sa postupcima koje vode kosovske institucije, što je na jednoj od televizija prvi potvrdio upravo jedan od onih koji se dovodi u vezu sa slučajem Bitići – Goran Radosavljević Guri.

Pošto se tema pokrenula i na društvenim mrežama, Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da takva pismena nisu dostavljena kroz zvanične mehanizme pravne pomoći, niti je institucija učestvovala u njihovoj distribuciji, uz stav da se građani ne moraju prema njima odnositi kao prema pravno validnim aktima.

Potom je direktor „Pošta Srbije“ Zoran Anđelković naveo da Pošta Srbije učestvuje u humanitarnim akcijama i programima podrške, ali da nema ulogu u dostavljanju takvih sudskih pismena, niti u sprovođenju pravosudne komunikacije između institucija, dok se zvanični kanali međunarodne pravne pomoći odvijaju preko nadležnih državnih organa.

Za Radio Slobodna Evropa Anđelković je tada objasnio da ovakav način dostavljanja pošiljaka nije izuzetak, već ustaljena praksa međunarodnog poštanskog saobraćaja.

„Ta pošta ide ne samo preko Beča, već i preko drugih gradova, poput Ljubljane i Budimpešte. Sve pošiljke iz Prištine se u Beču razvrstavaju i u Srbiju se šalju one koje su tako adresirane. Isto važi i ukoliko se pisma šalju iz Beograda ka nekom mestu na Kosovu“, rekao je Anđelković.