Osnovni sud u Prištini, Specijalno odeljenje, zakazao je za 20. jul 2026. godine početno ročište u postupku koji se vodi u odsustvu protiv 19 bivših pripadnika vojske, policije i državne bezbednosti Srbije, optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u vezi sa događajima u Račku januara 1999. godine.
Postupak se vodi po optužnici Kosovskog specijalnog tužilaštva podnetoj krajem decembra 2025. godine, a sud je pozvao optužene da se jave nadležnim organima i prisustvuju ročištu. Istovremeno je pozvano i svako lice koje raspolaže informacijama o njihovom boravištu da te podatke dostavi policiji.
Zakazivanje suđenja dolazi istog dana kada se navršilo 27 godina od završetka Bitke na Košarama, koja je trajala od 9. aprila do 10. juna.
Među optuženima bivši generali, komandanti i policijski funkcioneri
Na optužnici se nalaze bivši visoki vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici Srbije, među kojima su nekadašnji načelnik Uprave policije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Obrad Stevanović, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i funkcioner Resora državne bezbednosti Radomir Marković, komandant 243. mehanizovane brigade Prištinskog korpusa Krsman Jelić, kao i Goran Radosavljević Guri, koji je u optužnici naveden kao pomoćnik komandanta Generalštaba za specijalne operacije na Kosovu.
Optuženi su i nekadašnji komandant Specijalne antiterorističke jedinice Živko Trajković, bivši načelnik SUP-a u Uroševcu Bogoljub Janićijević, komandant Posebnih jedinica policije Milan Lekić, kao i više bivših komandanata policijskih stanica, istražnih inspektora i pripadnika policijskih rezervnih sastava.
Šta im se stavlja na teret
Prema navodima optužnice, tokom sukoba na Kosovu 1998–1999. godine optuženi su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Posebnih jedinica policije (PJP), Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ), Resora državne bezbednosti (RDB), jedinica javne bezbednosti i rezervnih sastava, delovali u zajedničkom poduhvatu u selu Račak kod Štimlja.
Tužilaštvo navodi da su u operaciji sprovedenoj 15. januara 1999. godine počinjena ubistva civila, nečovečno postupanje, uništavanje imovine i masovno proterivanje stanovništva. U optužnici se tvrdi da je tokom akcije ubijeno 42 civila albanske nacionalnosti koji nisu učestvovali u sukobima.
U dokumentu se detaljno opisuju pojedinačni slučajevi ubistava civila na više lokacija u selu, kao i ranjavanje većeg broja meštana tokom operacije. Tužilaštvo navodi da su vojne i policijske snage prethodno opkolile selo, granatirale ga sa više položaja, a potom ušle u Račak i sprovele pretrese od kuće do kuće.
Optužnicu u celosti možete pročitati ovde:
Navodi o mučenju i zlostavljanju civila
Jedna od tačaka optužnice odnosi se na navodno mučenje i nehumano postupanje prema civilima. Prema tvrdnjama tužilaštva, desetine meštana, među kojima su bili muškarci, žene i deca, prisilno su izvedeni iz skloništa, razdvojeni, a muškarci fizički zlostavljani udarcima kundaka, nogama, lancima i drugim predmetima.
Tužilaštvo dalje tvrdi da su pojedini civili potom odvedeni prema području poznatom kao „Kodr e Bebushit“ (Bebuševo brdo), gde su neki od njih kasnije ubijeni.
Optužbe za uništavanje imovine i proterivanje stanovništva
Pored ubistava i nehumanog postupanja, optužnica obuhvata i navode o sistematskom uništavanju pokretne i nepokretne imovine, kao i o prisilnom raseljavanju stanovništva.
Tužilaštvo tvrdi da je nakon operacije iz svojih domova proterano približno 20.000 stanovnika Račka i okolnih sela.
Dokazi koje tužilaštvo namerava da izvede
U optužnici je navedena obimna lista, kako je predstavljeno, dokaza, uključujući izjave preživelih svedoka, policijske izveštaje, forenzičku dokumentaciju, materijale Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, izveštaje Kosovske verifikacione misije OEBS-a, dokumente Ujedinjenih nacija, organizacija za ljudska prava, kao i iskaze date tokom suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Među dokazima koje tužilaštvo navodi nalaze se i izveštaji „Human Rights Watch“-a, „Amnesty International„-a, kao i knjiga nekadašnjeg šefa Verifikacione misije OEBS-a Vilijama Vokera o događajima u Račku.
Postupak će se voditi u odsustvu
Sud navodi da se postupak vodi po pravilima za suđenje u odsustvu, te da su za pojedine optužene raspisani nalozi za hapšenje, domaće i međunarodne poternice. U dokumentaciji se navodi i da su ranije upućivani pozivi putem međunarodne pravne pomoći.
Početno ročište zakazano je za 20. jul 2026. godine u 10 časova pred Specijalnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini.
Lista imena optuženih
U obrazloženju optužnice pojavljuju se i imena Zvonimira Janićijevića (rezervni policajac u Štimlju) i Dragoslava Nikolića (pripadnik PJP), pa se u jednom delu dokumenta govori o 21 licu, dok je u javnom pozivu za ročište objavljen spisak od 19 optuženih.
Ko su najpoznatiji optuženi?
Radomir Marković – bio je načelnik Resora državne bezbednosti Srbije i jedan od najbližih saradnika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Tokom suđenja Miloševiću pred Haškim tribunalom svedočio je kao svedok odbrane.
U Srbiji je pravosnažno osuđen zbog učešća u ubistvu bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, kao i zbog pokušaja ubistva lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine.
U optužnici za Račak navodi se kao tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i visoki funkcioner Državne bezbednosti.
Obrad Stevanović – bio je jedan od najviših funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije tokom sukoba na Kosovu 1998–1999. godine. Obavljao je funkciju pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Uprave policije MUP-a Srbije.
Pred Haškim tribunalom svedočio je u više postupaka koji su se odnosili na događaje na Kosovu, uključujući i suđenje nekadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.
Njegovo ime pominjalo se i u postupcima vođenim pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju protiv tadašnjih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SRJ, ali protiv njega nikada nije podignuta optužnica pred Haškim tribunalom.
U optužnici za Račak navodi se kao tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Uprave policije.
Goran Radosavljević Guri – je bivši komandant Žandarmerije i nekadašnji visoki funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. U optužnici za Račak navodi se kao pomoćnik komandanta Generalštaba za specijalne operacije na Kosovu.
Njegovo ime godinama se pominje u vezi sa slučajem ubistva braće Bitići, trojice američkih državljana albanskog porekla čija su tela 2001. godine pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji.
Američko Ministarstvo finansija uvrstilo je Radosavljevića 2018. godine na listu sankcionisanih osoba zbog navodne umešanosti u teška kršenja ljudskih prava, navodeći kao razlog slučaj braće Bitići. Radosavljević nikada nije optužen niti osuđen za njihovo ubistvo i više puta je negirao bilo kakvu odgovornost.
Čest je gost srpskih prorežimskih televizija. Nedavno je na televiziji Kurir saopštio da na kućne adrese bivših vojnih i policijskih pripadnika u Srbiji stižu pozivi kosovskog tužilaštva za ratne zločine za suđenje na Kosovu.
„Ali pazite, te podatke je dao neko naš. Adresu. Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa, iz raznoraznih razloga davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, kazao je Guri u jednoj od emisija na TV Kurir.
Inače, početkom juna, (kosovski) Apelacioni sud je u drugom ali najvećem sudskom slučaju za ratne zločine – ukinuo potvrdu optužnice protiv 53 osobe u slučaju Meja i predmet vratio na ponovno odlučivanje, upravo zbog (ne)dostupnosti uručivaja poziva, ocenivši da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu. Sud je zaključio da nisu preduzeti „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku, navodeći da nema dokaza da su pozivi i optužnica objavljeni na način propisan zakonom, niti da je sprovedena odgovarajuća javna kampanja. Predmet, koji se odnosi na događaje iz aprila 1999. godine u Meji i okolini Đakovice, gde je prema optužnici ubijeno 370 albanskih civila, vraćen je Osnovnom sudu u Prištini radi otklanjanja proceduralnih nedostataka i ponovnog zakazivanja ročišta.
Čedomir Aksić – je jedini među optuženima koji se već nalazi u postupku pred kosovskim pravosuđem za ratne zločine povezane sa događajima u Račku.
Protiv njega je početkom maja ove godine počelo ponovno suđenje pred Osnovnim sudom u Prištini, nakon što je Apelacioni sud ukinuo prethodnu odluku i predmet vratio na ponovno odlučivanje.
Reč je o prvom suđenju u odsustvu za ratne zločine koje je pokrenuto na Kosovu od završetka sukoba 1999. godine.
Specijalno tužilaštvo ga tereti za više ubistava i zločina počinjenih na području Račka, Malopoljca i Petrova. Prema optužnici, zajedno sa drugim pripadnicima srpskih snaga navodno je učestvovao u proterivanju stanovništva, spaljivanju kuća i ubistvima civila.
Prema ranije objavljenim sudskim dokumentima, kao njegovo prebivalište navodi se Kruševac u Srbiji.
Zoran Stanojević – u optužnici za Račak navodi se kao policajac i istražni inspektor u policijskoj stanici u Štimlju.
Stanojević je ranije bio osuđen pred tadašnjim Okružnim sudom u Prištini na 15 godina zatvora zbog ubistva Albanca tokom sukoba 1999. godine. Deo kazne izdržavao je u zatvoru u Prokuplju, a 10. avgusta 2009. godine pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Prvo ročište otkazano
Inicijalno, prvo ročište u predmetu koji se vodi protiv 21 lica srpske nacionalnosti u njihovom odsustvu, a koje Priština tereti za ratne zločine na Kosovu bilo je zakazano za 1. jul, potvrdio je 9. maja Osnovni sud u Prištini, koji je pozvao ova lica da se na njemu pojave.
Kosovsko specijalno tužilaštvo podnelo je 15. avgusta prošle godine optužnicu u odsustvu protiv 21 osobe, osumnjičene za prisilno proterivanje više od 800.000 albanskih civila sa Kosova tokom rata 1998–1999. godine.
Čitajte opširnije:
Prvo ročište u odsustvu protiv 21 lica za ratne zločine na Kosovu zakazano za 1. jul
Optužnica u odsustvu protiv 21 osobe za ratne zločine u selu Račak
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
