Strahujem da bi Vučić i Tači do septembra mogli da postignu sporazum koji bi podrazumevao razmenu teritorija i naroda, ovakav sporazum ne bi imao podršku javnosti, a destabilizovao bi Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, rekao je u intervjuu za KoSSev Danijel Server. O sebi američki profesor kaže da je u kampanji protiv razmene teritorija zbog principa i verovanja da demokratska društva mogu pravilno da se ponašaju prema manjinama, što je kako kaže, očekivao i od posleratne Srbije u odnosu prema Albancima, a zbog kog očekivanja je njegova podrška kosovskoj nezavisnosti došla kasno. Sa druge strane, Albancima pripisuje „strašnu grešku“ za isti vremenski period, zbog lošeg ophođenja prema Srbima koji su ostali.
Imajući na umu ovaj vrlo kratak vremenski rok, kao i nedostatak očiglednih prirodnih razloga za pravi dijalog dve strane, da li bi moglo da se dogodi da budemo svedoci mogućnosti potpisivanja pisma o namerama dvojice predsednika, umesto stvarnog konačnog sporazuma dve strane? I ukoliko bi se tako nešto dogodilo, da li bi to moglo da zadovolji administraciju predsednika Trampa?
Pretpostavljam da postoji takva mogućnost. Trampova administracija je ekspert za projektovanje sporazuma u kojima se ne dešavaju stvarni sporazumi. Reklamirao je mnogo stvari za koje se ispostavilo da nisu istinite. Pretpostavljam da postoji takva mogućnost, ali zaista mislim da će biti mnogo pritisaka da se stvarni sporazum potpiše do septembra i mislim da će sporazum koji zaključe, uključiti neku vrstu razmene teritorija i naroda, za šta mislim da je strašna greška.
Zvaničnici na sve tri strane su u brojnim prilikama jasno demantovali da postoje bilo kakvi razgovori o podeli, a kamoli o razmeni teritorija, i to uprkos izjavama dvojice predsednika – Vučić je jasno rekao da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, dok na drugoj strani Tači vrlo glasno i vrlo često govori o „manjoj korekciji granice“, a takođe o zahtevu da se tri južne srpske opštine pripoje Kosovu. Ali uprkos takvim izjavama, svedoci smo i jasnih demantija sve tri strane o tome. Da li smatrate da je preslobodno da i dalje tvrdite tako direktno da će sporazum uskoro uključiti razmenu teritorija, kada to tri strane poriču?
Ja ne kažem da će sporazum da uključi razmenu teritorija. Neki kažu da se o tome razgovara, da postoji pritisak koji to favorizuje. Iako ne pratim sve što kaže gospodin Grenel, ali koliko se sećam, demantovao je i da zna za takav sporazum i demantovao je da je učestvovao u razgovorima o tome. Međutim, drugi u Stejt departmentu, naročito Palmer, na primer, to nije demantovao. Diplomatski demantiji su diplomatski demantiji. Ima previše dima u ovom slučaju da ne bude barem malo vatre. Ne mislim da će biti lako postići sporazum.
Sve što Amerikanci žele je ceremonija u Garden Rouzu
Mislim da će njegovo postizanje biti vrlo, vrlo teško. Jednostavno ne verujem da je Tači voljan da prihvati ono što će Srbija ponuditi jer ona ne nudi tri opštine u južnoj Srbiji i znam da Vućić nije spreman da prihvati ono što je Tači spreman da ponudi, a što ne uključuje i Severnu Mitrovicu. Dakle, bilo da imamo sporazum ili ne, mislim da Amerikancima, koji su u ovo uključeni, nisu bitni detalji. Sve što žele jeste ceremonija u Garden Rouzu (Vrt ruža u Beloj kući) – predsednik Tramp da može da tvrdi da je napravio veliku međunarodnu senzacionalnu vest jer je administracija postigla neuspehe u svim velikim diplomatskim misijama – Severna Koreja, Iran, sve se raspada a korona viris čini da u Americi sada izgleda budalasto, tako da Trampova administracija stvarno želi iznad svega da ima sezacionalnu vest.
Zar ne mislite da je onda realnije da dvojica predsednika pre potpišu pismo o namerama koje bi potom moglo da zadovolji Trampa jer će konačno biti potpisa dve strane, dok će sa druge strane svi problemi biti ostavljeni Evropi da ih rešava u narednim mesecima, čak i godinama? I da li bi tako nešto ipak moglo da se takođe predstavi američkoj javnosti kao veliko dostignuće – tako što bi dvojica predsednika možda ipak mogla da potpišu nešto i dalje bez jasne posvećenosti da će sporazum i biti postignut?
Da, mislim da postoji stvarna mogućnost za tako nešto. Ovo je manipulativna administracija i ona je sposobna za takve prevare. Protivim se snažno bilo kakvom sporazumu koji uključuje podelu, zagovaram sporazum, samo ne vidim veliki sporazum kao nešto ostvarivo u ovom trenutku. Zaista mislim da su sporazumi o carinama i trgovini dobra ideja i Grenelu, koji kaže da forsira ekonomske sporazume, mogu da dam podršku za korake u tom pravcu. Postoji mnogo stvari koje treba da se urade, sporazum o energetici. Mislim da načelnici vojnih generalštabova treba da se sastaju, treba da postoji više policijske saradnje na obe strane, u pograničnom delu, mnogo toga treba da se uradi. Ja se ne protivim sporazumu, ja se protivim sporazumu koji će destabilizovati Balkan, Gruziju, možda i Moldaviju i dati Vladimiru Putinu mogućnost da se hvali i to na račun ljudi, kao što je razmena teritorija, jer treba imati na umu da se ne radi o razmeni teritorija, već o razmeni stanovništva. Takva vrsta sporazuma destabilizovaće stvari na Kosovu i u Srbiji takođe. Mislim da je moguće da se prelije na srpsko stanovništvo južno od Ibra i na albansko stanovništvo koje ne živi u Preševu, ali živi u Srbiji. Mnogo je sporazuma moguće postići ali se treba tragati za njima.
Jesam li Vas dobro razumela – Mislite da čak i ukoliko bi dve strane došle do potpisivanja pisma o namerama o tome da će jednom postići neki fer i konačni sporazum, taj potpisani papir bi sadržao razmenu teritorija kao konkretan termin?
Ja sam zabrinut da bi to mogao da bude slučaj. Da li sam siguran da će biti tako? Ne, i protivim se da to bude takav slučaj. Postoji toliko mnogo sporazuma koji se mogu zaključiti, a koji neće uključivati razmenu teritorija i to je moja nada i molba da će se na Kosovu, u Srbiji i u Americi tragati za sporazumima koji ne uključuju razmenu teritorija. Ne protivim se sporazumima već se protivim razmeni teritorija. Jedan od problema razmene teritorija, osim što se principijelno protivim preseljenju stanovništva, je to da postoji jasna posvećenost i u Prištini i Beogradu da se prema svim ljudima ponaša podjednako u okviru posebnih političkih entiteta i oni treba da ispune tu obavezu. Ali jedan od razloga zbog kojeg se protivim nije samo stvar principa, ili efekat na Bosnu, Ukrajinu, Gruziju, Makedoniju, već zato što ne mislim da to ljudi žele i to može da se potvrdi na referendumu na Kosovu. U Srbiji je to malo teže jer Vučić ima kontrolu nad celim političkim životom u Srbiji ali mislim da ni u Srbiji ne može da dobije dvostruku većinu kakva je za referendum potrebna. Saznanje da idete tim putem i da imate sve te negativne posledice a da sporazum ne potvrde dve strane, čini ovakav sporazum strašnom idejom.
Da Vas podsetim još jednom da je Vučić to više puta demantovao. Da li ostavljate ipak rezervni prostor da možda niste u pravu?
Da, bilo bi mi mnogo drago kada bi se pokazalo da grešim. Moja kampanja trenutno je da izbegnemo razmenu teritorija. Ukoliko ne bude došlo do sporazuma o razmeni teritorija, bio bih srećan, bio bih spreman lako da ih nahvalim i samo do pre par minuta hvalio sam Grenela zbog toga što forsira ekonomske sporazume. Mislim da nema nikakve sumnje da je to plodonosni putokaz. A ako on iskreno kaže da želi da ide u tom pravcu, ja to u potpunosti podržavam, ali nema sumnje da ono što forsiraju jeste podela. Nedavni ruski pokušaji da se uključe u dijalog i američka dobrodošlica tome je očigledan indikator.
Rekli ste da ste u kampanji protiv razmene teritorija. Koji je Vaš stvarni razlog da budete tako glasni protiv toga? Da li je to što samo zagovarate nezavisnost Kosova, ili je to stvar principa, ili postoje geostrateški razlozi u svetlu američko-ruskih odnosa?
Iskustvo na Balkanu stekao sam tokom devedesetih, a SAD su tada imale jasnu i nesumnjivu posvećenost da pomognu balkanskim zemljama koje su želele da postanu liberalne demokratije da mogu da se priključe EU, a liberalne demokratije tretiraju svakog podjednako; da svako ima podjednaka prava. A to je nekonzistentno sa onim što predstavlja razmena teritorija koja služi tome da Srbi treba da upravljaju samo Srbima, Albanci samo Albancima. Zato je to za mene stvar principa više nego bilo šta drugo, ali i stvar zaštite ljudi. Mislim da ova ideja ima potencijal da ugrozi ne samo desetine hiljada već stotine hiljada ljudi koji kao manjina žive širom balkanskih zemalja, Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i ne vidim bilo kakav razlog zašto bi ti ljudi izgubili svoje domove, pokućstvo. To je kombinacija principa i pragmatizma. A što se tiče moje podrške nezavisnom Kosovu koje podržavam, moram ipak da priznam da sam kasno dao podršku tome, i ljudi sa Kosova to znaju. Mnogo godina nakon rata sam izašao sa podrškom tome. Zašto? Zbog istih principa. Trebalo je da bude moguće u demokratskoj Srbiji da se prema Albancima sa Kosova ponašaju ispravno ali ono što se desilo je bilo upravo suprotno – to da u posleratnoj Srbiji nije učinjen napor, govorim o 2001, ali i o Srbiji posle Miloševića – dakle, nije načinjen korak da se sredi ono što je uništio Milošević, da se prema Albancima ophodi u okviru srpskog političkog konktesta, pa je nezavisnost Kosova postala neophodnost.
Šta je onda sprečavalo kosovske vlasti posle rata da prema Srbima sa Kosova postupaju ravnopravno, da štite njihova prava, posebno zato što je posleratno Kosovo viđeno kao međunarodni projekat, i još posebno kao američki projekat u kojem je trebalo da se primene principi jednakosti među ljudima?
Mislim da su Albanci načinili strašnu grešku u periodu neposredno nakon rata time što se prema Srbima koji su ostali, nisu ophodili ispravno. Oni koji su ostali bili su ekstremno hrabri. Sa nekima sam lično radio, posebno u Gnjilanu. Pomogao sam da se ponovo uspostavi veza između srpske i albanske zajednice u Gnjilanu odmah nakon rata, pod pokroviteljstvom američkih trupa koje su tamo bile. Mislimo da je bilo iznimno važno u posleratnom periodu za Albance da shvate da je njihova odgovornost da prema Srbima postupaju ispravno. To nisu učinili neposredno nakon rata, nema sumnje oko toga, bilo je proterivanja suštinskog broja Srba južno od Ibra. Takođe, bilo je zajednica prema kojima se dugo vremena nisu ophodili ispravno. Uvek sam pokretao pitanje koje je bilo u korist toga da se prema njima postupa ispravno. I još uvek je tako. Ne mislim da su svi problemi nestali sa Kosova, ali su se stvari i sasvim sigurno poboljšale suštinski…
…Mislite u tome da u fizičkom smislu nema istrebljivanja ili toga da se fizički ne proteruju?
Mislim da ljudi putuju slobodno sa srpskim tablicama, ima puno pozitivnog razvoja. I mislim da u albanskoj zajednici sa kojom imam dobre kontakte raste prepoznavanje toga da su Srbi, naročito Srbi južno od Ibra, jedna od garancija kosovske državnosti. To je jedan od razloga zašto je Kosovo posebna zemlja umesto da bude deo Albanije. Ukoliko bi se uskoro desila razmena teritorija, ukoliko bi broj srpskog naroda južno od Ibra brže ili sporije opao, zašto onda Kosovo ne bi postalo istočna pokrajina Albanije?! A to bi za mene bio poraz a ne pobeda. Bila bi sramota. Jedinstvenost Kosova koje ga čini različitim od Albanije je u tome da iako postoji mnogo razlika u njihovoj istoriji, kulturi, jezičke razlike, neke porodične, ali njegova jedinstvenost jeste prisustvo Srba. To je jedna od razlika i to je važna razlika.
Kad govorite o toj jedinstvenosti Kosova u odnosu na Albaniju, daću vam kontraargument. Na primer, kada je u pitanju tolerancija prema religijama: Koegzistencija religija je vrlo vidljivija u Albaniji, štaviše, u razgovoru sa više ljudi odatle izgleda da postoji mnogo veća tolerancija religija tamo nego ovde na Kosovu. Ovde imamo koegzistenciju pre nego toleranciju?
Slažem se sa tim. Ali morate da zapamtite da su pravoslavci u Albaniji – Albanci a ovde su Srbi.
Da, i to upravo može da potvrdi težak položaj Srba ovde na Kosovu. Spomenuli ste da je Albancima jasno da je prisustvo Srba na Kosovu garancija njihove, kako ste kazali, državnosti.
Trebalo je da kažem karakterističnosti, što se reflektuje u državnosti…
…Ali onda, kada upitate Srbe sa Kosova, posebno one na jugu, o tome koja je percepcija većine na Kosovu o njima samima, reći će vam, mi znamo da smo za njih nužno zlo. Je li njihov utisak ispravan?
Oni mogu da budu u pravu kada je u pitanju utisak kod određenih zvaničnika u Prištini. Oni su u boljoj poziciji da to procene nego ja. Činjenica da među Srbima i Albancima na Kosovu postoji mnogo zle krvi i nasilja, mnogo, kod ljudi koji su izgubili članove porodica, mnogo članova porodica u nekim slučajevima i užasnih događaja na obe strane. Reći da sve treba da poteče sada kao med i mleko između Srba i Albanaca na Kosovu nije izjava koju ću uopšte zagovarati. Mislim da treba da priznaju to da treba da shvate da koegzistencija između njih nije samo potrebna, već je na obostranu korist. Jedna od stvari koja me ohrabruje na Kosovu poslednjih godina jeste to da ljudi nalaze praktične razloge da zajedno rade. I srećan sam da to vidim.
Često spominjete taj princip jednakosti, i upravo tome ste posvetili znatnu pažnju i tokom govora na univerzitetu Kolumbija, o tome šta bi Kosovo moglo da uradi da se suprotstavi razmeni teritorija. Posavetovali ste da šta god Srbija bude zatražila u traganju za kosovskim rešenjem, to treba da učine i Albanci u Srbiji. Pa ste tako i naveli da bi Albanci trebalo da zatraže Asocijaciju albanskih opština u južnoj Srbiji ukoliko Srbija bude insistirala na ZSO. Da Vas podsetim da smo imali zvanični sporazum o ovome potvrđen kroz Prvi sporazum u Briselu, a potom tri godine kasnije i kroz tehnički dogovor o uspostvaljanju ZSO. Ipak, pet godina kasnije nije realizovan. Sa druge strane, postoji asocijacija albanskih opština koja funkcioniše u južnoj Srbiji. Na kakav reciprocitet mislite kada to govorite?
Pitanje srpske zajednice unutar Kosova za mene ne predstavlja nikakav poseban problem ukoliko ne krši kosovski ustav. A ustavni sud Kosova je bio vrlo jasan. Takva zajednica opština bi kršila ustav i mislim da je to prilično ista situacija kao sa zajednicom albanskih opština u južnoj Srbiji. Problem koji vidim jeste u tome što Srbija traži znatno više. Moji albanski prijatelji u Prištini su mi rekli da Srbija suštinski traži entitet tipa Republike Srpske na Kosovu koji bi imao čak i moć veta na odluke Prištine. To je nepihvatljivo za ustavni sud i trebalo bi i za Srbiju da bude neprihvatljivo, jer ukoliko bi zajednica albanskih opština imala takvu moć, ništa se ne bi moglo uraditi u Beogradu.
Imam više poverenja u ustavni sud nego što ga imam u neke druge kosovske institucije, podržavam odluku o primeni povraćaja 24 ha zemlje Visokim Dečanima
Postoje kritike godinama na račun ovog suda, postoje mišljenja prema kojima je sud viđen barem kao politički jednostran, Kurti ga često kritikuje.
Ali šta je Kurti uradio od kada je na vlasti? Prva stvar je da se sudu obrati da li nova vlada može da se formira bez izbora. To mi kaže da ustavni sud ima stvarni autoritet, jer čak i kada je neko vrlo kritičan prema njemu, spreman je da preda slučaj sa barem nekim poverenjem u fer rešenje.
Ustavni sud je još 2016. godine doneo odluku o povratku 24 ha zemlje manastiru Visoki Dečani, ali četiri godine kasnije odluka je mrtvo slovo. Pre dva dana smo imali ambasadore ovde na Kosovu koji su podsetili na tu odluku i to da ona nije sprovedena?
Ja takođe pokrećem ovu temu stalno kod kosovskih vlasti. Ekstremno je važna. Mislim da odluka treba da se primeni i nema izgovora za to što se ona nije primenila, osim što postoje opštinske vlasti, a moguće i one na nacionalnom nivou, kojima se ovakva odluka nije svidela.
Kako onda možemo da govorimo o autoritetu suda ako je on podređen lokalnim strukturama?!
Ja bih bio kritičan prema lokalnim strukturama, ne nužno prema ustavnom sudu. On je doneo odluku, korektnu koliko mi je poznato, a lokalne vlasti su te koje treba da primene odluku ustavnog suda. Autoritet ustavnog suda nije neograničen ali je vrlo jasan. Nove zemlje inače imaju stvarne teškoće da uspostave autoritet suda, ali on je doneo odluku. Ona treba da se primeni. Kritike treba uputiti lokalnom rukovodstvu o onom na nacionalnom koji blokiraju sprovođenje ove odluke. U potpunosti podržavam njeno sprovođenje.
Jeste li pročitali tehnički sporazum o Zajednici srskih opština?
Čitao sam ga, ne sećam se svega, znate sama ideja srpske zajednice opština nije ono što mi smeta već nekonzistentnost sa ustavom.
Postoje istovremeno glasovi u srpskoj javnosti, u stručnoj javnosti koji su viđeni kao opozicioni glasovi SNS-u i Vučiću, koji kritikuju isti taj tehnički sporazum i koji kažu da on ne obezbeđuje išta od onoga što ste Vi rekli, zapravo ono na šta se Albanci sa Kosova često žale, da on ne daje ništa od izvršnih elemenata Srbima sa Kosova već je pre viđen kao jedna nevladina organizacija, prilično simbolična nego što ima suštinu.
Pa mislim da bi to i trebalo da bude upravo uloga zajednica. Učestvovao sam u osnivanju asocijacija opština na Kosovu posle rata za koju mislim da još uvek postoji, i sigurno je uključivala i srpske opštine kada smo je prvo osnovali. Svrha ovih asocijacija je verovatno u lobiranju u prestonici za više resursa, jasniju regulativu, lakšu operacionalizaciju. Mi imamo takve asocijacije na državnom, ili opštinskom nivou. Ovde u SAD, to je prirodna stvar za donji nivo vlasti da lobiraju za svoj opšti cilj i svoje interese u prestonicama.
Hvala Vam što ste govorili za KoSSev.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
