Inspekcija zaštite životne sredine obustavila je rad u sedam kamenoloma na Kosovu, dok su tri firme kažnjene sa ukupno 7.000 evra zbog utvrđenih nepravilnosti, saopštila je Fitore Pacolli, vršilac dužnosti ministarke životne sredine.
Kako je navela u objavi na Fejsbuku, mere su preduzete nakon inspekcijskih kontrola u Gnjilanu, Đeneral Jankoviću, Štimlju, Suvoj Reci, Mitrovici, Vitini, Lipljanu i Prištini.
Prema njenim rečima, rad je obustavljen kamenolomima koji su poslovali suprotno propisima i zakonskim uslovima, dok su tri operatora novčano kažnjena zbog utvrđenih prekršaja. Proces provere kamenoloma počeo je u martu, kada je svim operatorima ostavljen rok od 15 dana da dokažu usklađenost svog poslovanja sa zakonom i ekološkim kriterijumima.
Pacolli je navela da je dokumentaciju dostavilo oko 200 kamenoloma, ali da značajan deo njih nije ispunio zakonske kriterijume – „Oko 200 kamenoloma dostavilo je dokumentaciju, koju je u aprilu razmatrala spoljna komisija angažovana od strane Ministarstva. Značajan deo njih nije ispunio zakonske kriterijume”, navela je Pacolli.
Dodala je da je samo tokom avgusta rad obustavljen u 16 kamenoloma: „Inspekcija zaštite životne sredine je svakodnevno na terenu i kontrole će biti nastavljene. Protiv svakog operatora koji postupa suprotno zakonu, zagađuje životnu sredinu ili ne ispunjava utvrđene standarde biće preduzete kaznene mere”, poručila je ona.
Prema njenim rečima, zaštita životne sredine, zemljišta, vode i vazduha predstavlja prioritet i neće biti dozvoljeno da profit bude iznad zaštite prirode.
Kamenolomi godinama izazivaju probleme
Problemi povezani sa kamenolomima ranije su beleženi i na području Stanišora kod Novog Brda. Meštani su godinama ukazivali na prašinu, buku i bezbednosne probleme zbog velikog broja teretnih vozila koja prolaze kroz selo. Prema njihovim navodima, na prostoru od oko jednog kilometra nalazilo se čak sedam kamenoloma, dok je dnevno prolazilo nekoliko stotina kamiona.
KoSSev je ranije pisao i o slučaju kamenoloma u selu Crnce kod Istoka, gde je pokrenuta istraga protiv tadašnjeg gradonačelnika zbog sumnji u vezi sa korišćenjem zemljišta. Prema tada dostupnim informacijama, kompanija povezana sa njegovom braćom koristila je deo zemljišta na kojem je vršena eksploatacija kamena.
Pitanje rada kamenoloma, njihovih dozvola i uticaja na životnu sredinu bilo je predmet sporova i u drugim sredinama, uključujući slučajeve u kojima su inspekcijski organi ranije izdavali zabrane rada.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
