Ukoliko nam ne bude bilo dozvoljeno da i dalje postavljamo pitanja i razgovaramo o tome šta se desilo u Srebrenici i je li tamo počinjen genocid ili ne, samo će se u jednom delu (srpskog) naroda stvoriti otpor, a tenzije će se produbiti, smatra Miodrag Stojanović, advokat i član tima odbrane Ratka Mladića. Nevenka Tromp, dugogodišnja saradnica Haškog tribunala i profesorka na Univerzitetu u Amsterdamu, navodi da ovakve presude ne mogu da pokriju sve, ali da to ne znači da, ako ste njima nezadovoljni, treba da tražite sopstvenu pravdu, već da se kroz institucije treba graditi kultura sećanja.
Ukoliko nam ne bude bilo dozvoljeno da i dalje postavljamo pitanja i razgovaramo o tome šta se desilo u Srebrenici i je li tamo počinjen genocid ili ne, samo će se u jednom delu (srpskog) naroda stvoriti otpor, a tenzije će se produbiti, smatra Miodrag Stojanović, advokat i član tima odbrane Ratka Mladića. Nevenka Tromp, dugogodišnja saradnica Haškog tribunala i profesorka na Univerzitetu u Amsterdamu, navodi da ovakve presude ne mogu da pokriju sve, ali da to ne znači da, ako ste njima nezadovoljni, treba da tražite sopstvenu pravdu, već da se kroz institucije treba graditi kultura sećanja.
Stojanović je siguran da će ime, pozicija i uloga Ratka Mladića i nakon njegove smrti u Bosni i Hercegovini biti kamen spoticanja.
„To će biti međaš u kome će se narodi deliti… Neko ko će biti simbol simbol otpora, herojstva, čojstva i iskrene, poštene namere za odbranu svog naroda – u jednom delu BiH. A za drugi deo – presuđeni ratni zločinac, čovek koji je počinio najteže ratne zločine i, kao takav, čovek koga ne treba više ni pominjati“, naveo je on.
On ističe da je rat na prostoru bivše Jugoslavije bio toliko komplikovan, da je toliko „ružnih događaja sa sve tri strane počinjeno“, te je sasvim prirodno da se ne može zauzeti jedinstven stav u regionu.
„Ne može izostanak presude za jedne zločine biti opravdanje za negiranje drugih“
Na pitanje da li izostanak presuda za neke druge zločine može biti opravdanje za negiranje, konkretno, zločina u Srebrenici, Stojanović odgovara – ne može.
„Braniti se činjenicom da neki drugi zločini nisu procesuirani ili kažnjeni ne bi bila dobra odbrana. Međutim, istina je da je ovo bilo i političko suđenje, jer je čitav kontekstualni narativ optužnice vezan za političke odluke. Sve odluke koje su se odnosile na to da li prihvatiti ili ne prihvatiti referendum, razlozi zbog kojih su počeli ratni događaji u BiH – sve to jeste politika, koja je onda dovela do tolikog nivoa nerazumevanja, koje je eskaliralo u rat“, naveo je on.
Veza sa Vojskom Jugoslavije
Nevenka Tromp je kazala da u svakom postkonfliktnom društvu postoje različiti narativi – politički, istorijski i mnemonistički (deo kulture sećanja).
„Ratovi u bivšoj Jugoslaviji su, ipak, imali i krivično-pravne narative. Mladić je proglašen krivim za zločin genocida samo na području Srebrenice, ali u toj presudi on se se uopšte ne dovodi u vezu sa Vojskom Jugoslavije. To je kontekst koji je jako važan, s obzirom na to šta su Vučić i ministar pravde Vujić rekli u poslednjih 24 sata od njegove smrti. Mladiću je presuđeno za genocid samo kao komandantu Vojske Republike Srpske“, kazala je ona.
Tromp tvrdi da je Vučić rekao da će se „Mladić vratiti u svoju zemlju“ čime se, prema njenom tumačenju, „Mladić stavlja u kontekst države Srbije i celokupnog srpskog naroda“.
Tromp podseća da je Mladić sve vreme bio član Vojske Jugoslavije.
Međutim, država nije osuđena za genocid, niti planiranje genocida – ali u presudi se navodi da nije učinjeno sve da to bude sprečeno.
Zbog čega nema jedne istine?
Upitana zašto posle 30 i više godina nemamo jednu istinu, ona odgovara da se činjenice mogu utvrditi, ali da onda ostaju interpretacije.
„Da li Srbija jeste ili nije kriva za zločin genocida i za te presude na Međunarodnom sudu pravde iz 2007. godine? Država Srbija je radila sve da dokazi koji su genocid povezivali sa Slobodanom Miloševićem nikada ne dođu u ruke bosanskog tima. Mladićev slučaj je bio najvažniji posle Miloševićevog. Radovan Karadžić je takođe optužen za genocid, ali on stvarno nije imao de jure veze sa Beogradom. Ali Mladić jeste. No, tužilaštvo njega uopšte nije pokušalo da dovede u vezu sa funkcijom unutar Savezne Republike Jugoslavije, odnosno sa Vojskom Jugoslavije“, kazala je.
„Inat u srpskom narodu – opasna stvar“
Stojanović smatra da su ova obrazloženja previše akademska i da ne uzimaju u obzir situaciju na terenu.
„Moj je utisak da ova priča nema razumevanja za život na prostorima Bosne i Hercegovine, za istorijski kontekst, za dubinu razlika koje su bile duboko zakopane u podsvesti naroda, i koje su na jedan katastrofalan, dramatičan, ružan način isplivale 1990-ih godina na površinu. Ja živim ovde celog života, vaspitavan sam u duhu bratstva i jedinstva, a onda doživim jedan kulturološki i sociološki šok kada vidim koliko je ta podela bila duboko skrivena u narodu. Stvorio se jedan užasan narativ koji vodi katastrofi. I u takvom jednom trenu pojavljuje se Ratko Mladić, koji postaje komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske“, opisao je on.
Vratio se na pitanje sa početka emisije – hoće li nakon smrti Ratka Mladića regionu biti bolje?
„Bojim se, zbog naše dece, da se tenzije neće smanjiti, ako se nama – zakonom koji je nametnut od strane visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini – više ni ne dozvoljava da se bavimo pitanjem da li je bio ili nije bio genocid, jer to je res judicata, završena priča, to je presuda. Time stvarate jedan otpor, jedno nezadovoljstvo u srpskom narodu. Pogledajte šta se dešava po ulicama Republike Srpske! Inat koji postoji u srpskom narodu je opasna stvar. To je nešto što, što neko ko živi daleko i ko ne zna biće tog naroda ne može da oseti“, naveo je Stojanović.
„Sudovi ne mogu sve da procesuiraju, ali postoje drugi načini“
Tromp smatra da na raznim nivoima države naslednice Jugoslavije naječešće kao izgovor koriste „to da im je neko nešto nametnuo“.
„Mislim da je to jako neozbiljno. Ljudi koji žive u svakom regionu najviše treba da znaju šta im treba. Treba preko nevladinih organizacija, svojih državnih institucija da se izbore za svoja prava, jer ovi sudovi ne mogu sve da procesuiraju. Ali ta restaurativna pravda, gde se gleda na potrebe društva, pojedinaca, žrtava, ali isto tako šta će se desiti s velikim brojem počinioca koji nisu kažnjeni – ta odgovornost treba da pripada naročito Srbiji i Republici Srpskoj. Jer stalno prebacivati odgovornost, ‘šta je bilo, šta nije’, jako je neozbiljno“, ocenila je ona.
Branilac: Nema dokaza da je Mladić naredio zločin u Srebrenici
Stojanović je, kao deo odbrane pokušavao da dokaže da Mladić nije naredio zločin, da nije bio u Srebrenici u trenutku zločina, da nije imao kontrolu nad paravojnim formacijama i pripadnicima MUP-a koji su masakr počinili.
„I posle toliko godina – neka iko kaže gde, i u prvostepenoj i u drugostepenoj presudi, postoji dokument, usmeno ili pisano svedočenje nekoga da je general Mladić izdao nezakonitu naredbu. Ja vam tvrdim da takvog dokumenta i takvog dokaza nema. Postoje samo indirektna pominjanja, iz druge ruke. To je maksimum približavanja Srebrenici generala Mladića. To su činjenice, tvrdoglave i neumoljive“, kazao je on.
Isto tako kaže da ne postoji dokaz da je Mladić u datom trenutku bio na prostorima BiH.
„Kontekst presude je da je Vojska Republike Srpske ustrojena u sistemu subordinacije, pa da se to nije moglo desiti bez jednog čoveka, a to je Ratko Mladić. I na osnovu tih kontekstualnih pitanja, general Mladić je osuđen za sve“, kazao je on.
Žalbeno veće je odbilo tvrdnju da Mladić nije kontrolisao policiju, navodeći da je on na terenu imao direktnu operativnu kontrolu i moć nad svim snagama koje su učestvovale u borbenim dejstvima.
Sud je utvrdio da je Mladić lično rukovodio operacijom u Srebrenici, da je bio prisutan na ključnim sastancima u hotelu „Fontana“, i da je njegova fizička odsutnost u kritičnim trenucima bila samo deo taktike, dok je komandni lanac izvršenja masovnih egzekucija nesmetano funkcionisao pod njegovim nadzorom.
Stojanović pita – gde je dokaz da je to tako?
„Generalno: nećemo mi osporiti da je general Matić bio tu i da je bio centralna ličnost u razgovorima u ‘Fontani’. Imaju snimci, može da se vidi od A do Š šta je rekao, kako je govorio, kako je nastupao. Ali gde je tu ono o čemu presuda kaže, da je on odlučio da se ti ljudi unište i pobiju, i da je to svest o genocidu?“, pita on.
„Društvima treba stabilizacija i da stvorimo kulturu sećanja“
Tromp ističe da postoji razlika između Vojske Republike Srpske i Oružanih snaga Republike Srpske koja se u vreme rata nadopunjuje s mnogo drugih jedinica.
„Ono što bi trebalo da nas zanima jeste da je jedan od najpoznatijih optuženika preminuo u pritvoru. Kojim se temama sada trebamo vratiti, posle 30 godina? Kažemo da nastavljamo diskusiju i nismo zadovoljni presudom. Ako ne poštujemo i one presude koje nam ne idu u prilog, mi u stvari sebi svi pravimo medveđu uslugu. Vi na krivičnom sudu možete dobiti oslobađajuću presudu ne na bazi činjenica i dokaza, nego na proceduralnim greškama tužilaštva. I ja to moram poštovati. Ja ne mogu posle toga ganjati neku svoju vlastitu pravdu. Ali postoje druge mogućnosti da se uključimo u ovaj proces i da vidimo što društvima u stvari treba. Društvima treba stabilizacija i da se stvore istorijski narativi, kultura sećanja“, rekla je ona.
„Kad će kraj – izgleda kad počne novi rat“
Upitan kako staviti tačku i ne vraćati se na izrečene presude, Stojanović kaže da bi bio najsrećniji čovek kada bismo mogli da proglasimo kraj.
„Neka me neko uveri kako je to moguće, a evo, svi mi danas produbljujemo taj narativ. Svaka žrtva je žrtva. Teško je onome ko je izgubio bilo koga od svojih najbližih, teško je još više onome ko još uvek nije našao posmrtne ostatke. Sud Bosne i Hercegovine, sa svojim suđenjima koji traju 30 godina, samo još više produbljuje tu lošu energiju i imam utisak da se krčka nešto što može da eskalira. Kada me ljudi pitaju kada će biti kraj ovome, ja kažem: izgleda kad počne novi rat. Jer ne vidim kako drugačije se ovo kud ovo vodi. Dakle, želim i molim se da to prođe kako treba i da jednom stavimo tačku na sve to“, zaključio je on.
Podsetimo, general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je osuđen u Hagu za genocid i druge zločine, preminuo u 85. godini života.
Mladić je 2017. godine, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.
Pored Mladića, na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici osuđen je i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, a izrečene su i još tri doživotne kazne.
Suđenje Mladiću počelo je 16. maja 2012, a izvođenje dokaza trajalo je više od četiri godine.
Veće je zasedalo tokom 530 dana suđenja, predočena su svedočenja 592 svedoka i gotovo 10.000 dokaznih predmeta.
Milivojević: Vučić je dao Mikiju Rakiću, a ne Brunu Vekariću, podatke o skrivanju Ratka…
Atić uz fotografiju Mladića uvredio Adrijanu Hodžić: „Saučešće k**vo“
Smrt Ratka Mladića ponovo ogolila podele u regionu: Od „ubistva“ i veličanja do „krvnika“…
Od ratnog komandanta do zatvora u Hagu – šta je obeležilo život Ratka Mladića
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
