Koha: Poslanici Skupštine i Vlade lobiraju odvojeno u Savetu Evrope, bez koordinacije i zajedničke strategije

Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog – jučerašnje izdanje)

Poslanici Skupštine i Vlade lobiraju odvojeno u Savetu Evrope, bez koordinacije i zajedničke strategije. S obzirom na to da je ostalo nekoliko dana do pokretanja procesa donošenja odluke u vezi sa aplikacijom Kosova, poslanici kažu da su fokusirani na lobiranje kod svojih kolega u Parlamentarnoj skupštini. A, izvestilac za Kosovo Dora Bakojanis, ostavila je dileme da li će njen izveštaj biti odobren.

Poslanici lobiraju odvojeno od Vlade, čekajući odluku o članstvu Kosova u Savetu Evrope (SE). Ovom procesu nije prethodila koordinacija između dve institucije, kada je ostalo manje od nedelju dana od razmatranja i glasanja izveštaja izvestioca za Kosovo Dore Bakojanis, ali je ona ostavila dilemu da li će dokument biti odobren.

Poslanici kažu da su lobiranje usmerili na ovaj mehanizam, dodajući da ih Vlada nije konsultovala ni o jednoj zajedničkoj strategiji.

„Mi kao delegacija radimo svoj posao sa Parlamentarnom skupštinom. Što se tiče Vlade, ne znam da li intenzivno radi u Komitetu ministara, čija se sednica održava u maju. Dana 27. marta bićemo u Francuskoj, gde se održava sednica Odbora za politička pitanja, zatim je glasanje od 15. do 19. aprila u Skupštini“, rekla je članica Odbora za spoljne poslove Ariana Musljiu-Šoši, koja je zamenik PDK.

„To je, dakle, posao poslanika, jer glasanje vrše naše kolege u Savetu Evrope. S druge strane, Komitet ministara je taj koji mora odlučivati nakon davanja mišljenja Parlamentarne skupštine, a to je posao Vlade”.

MIP ne govori o strategiji i koordinaciji

Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo pojašnjenja o tome da li postoji strategija i koordinacija sa drugim institucijama u ovom procesu lobiranja.

Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala izrazila je u sredu u emisiji „Interaktiv“ KTV-a optimizam da će Kosovo uspeti da obezbedi dve trećine glasova. Ne misli da će pet država koje ne priznaju nezavisnost sprečiti članstvo.

„Mislim da (Pet nepriznatih zemalja, prim.red.) neće imati glas za Kosovo, ali mislim da ne moraju da sprečavaju Kosovo da uđe u Savet Evrope, jer nam ne treba jedinstven glas, ali 2/3 glasova, koji će doći sredinom aprila. Imamo znatno više od 2/3 jer je podrška članstvu Kosova u Savetu Evrope zaista izuzetno velika“, rekla je Gervala.

„Veoma sam optimistična da će nas april mesec okupirati masovnim glasanjem delegata, odnosno Parlamentarne skupštine. Ne mogu da dam bilo kakvo predviđanje šta će se desiti od aprila do maja. Potreban nam je kolosalan posao da ubedimo prestonice da je Kosovu mesto u Savetu Evrope”.

Dilema i praćenje

Izvestilac za Kosovo u Savetu Evrope Dora Bakojanis je u izjavi za srpske medije ostavila otvorenu dilemu da li će njen izveštaj proći krajem marta ili ne.

„Nemamo datum. Mnogi preduslovi moraju biti ispunjeni pre nego što izveštaj bude spreman. Proteklih dana imali smo veliki uspeh u regionu, a to je povratak imovine manastiru Dečani. To pokazuje jasan znak da postoji namera vlasti u Prištini da poštuju vladavinu prava i započnu neophodne reforme za bezbedan status srpske manjine“, rekla je ona.

Bakojani je istakla da je potpuno svesna da još uvek postoji duga lista nerešenih slučajeva u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima na Kosovu, kao i „snažnog otpora Prištine na raznim frontovima“.

„Sve te zabrinutosti u vezi sa demokratskim statusom položaja srpske manjine biće detaljno spomenute u izveštaju koji sam spomenula“, rekla je ona.

„Preporučiću nadgledanje Kosova od strane Saveta Evrope – proces postmonitoringa koji može da počne ako Savet ministara nastavi sa svojim glasanjem, jer su oni odgovorni za donošenje odluka. Moj izveštaj svim kolegama predstavlja trenutno stanje ljudskih prava, napredak koji je postignut u primeni i donošenju zakona. Ako izveštaj bude odobren, onda ćemo ući u proces postmonitoringa”.

Bakojani je objasnila da je postmonitoring proces u kome članovi Političkog komiteta prate svaki korak koji se mora sprovesti pred Savetom Evrope.

„Priština mora da pristane da sprovede te korake u narednim mesecima. Tako se radi u svim zemljama, tako će se pratiti na Kosovu u slučaju da Komitet ministara odluči da primi Kosovo u članstvo Saveta Evrope“, rekao je Bakojani.

„Dodatni kriterijumi“

Nade Vlade u članstvo su porasle nakon što je premijer Aljbin Kurti naložio Katastarskoj agenciji da, prema odluci Ustavnog suda, 2016. godine prepusti imovinu od oko 24 hektara manastiru Dečani.

I pored očekivanja Vlade da će odluka o imanju Manastira otvoriti put članstva Kosova u Savetu Evrope, izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je prilikom posete Prištini spomenuo još dva uslova – Zajednicu opština sa srpskom većinom i eksproprijacije na severu.

Ova pitanja se pominju i u izveštaju pravnika Saveta Evrope o prilagođavanju pravnog sistema Kosova standardima ove organizacije, objavljenom krajem prošle godine. Kako se navodi u izveštaju, predstavnici međunarodne zajednice, uključujući OEBS, EU, Euleks i SAD, izrazili su duboku zabrinutost zbog eksproprijacije na severu jer procedura koja je vođena nije bila u skladu sa zakonima i propisima Kosova.

„Između ostalog, odlukama nije utvrđena, kako to nalaže član 44. Ustava, javna svrha ili javni interes koji nalaže ove eksproprijacije. Međutim, generalno se pretpostavlja da je namera da se na tim imanjima izgrade policijske stanice. Ovakav način postupanja nije u skladu sa vladavinom prava i verovatno će biti takav da dodatno podriva poverenje između srpske zajednice i Vlade Kosova. Vlasti bi takođe trebalo da ulože veće napore da široj javnosti saopšte razloge za eksproprijacije“, navodi se u ekspertskom izveštaju.

Takođe, pravnici Saveta Evrope su pokazali da nisu videli volju Vlade za sprovođenje Zajednice. Izvršna vlast je takođe kritikovana zbog prekomerne upotrebe policijske sile tokom tenzija na severu.

Potpuni uslovi i stepen sprovođenja sudskih odluka biće poznati u izveštaju izvestioca za Kosovo Dore Bakojanis, čije se objavljivanje očekuje narednih dana.

S druge strane, Srbija lobira protiv članstva Kosova u Savetu Evrope. Čak je i predsednik Srbije Vučić članstvo Kosova nazvao lošim vestima i optužio međunarodnu zajednicu za prevaru.

Procedura do članstva

U Odboru za politiku i demokratiju, koji će se sastati 27. marta, za izveštaj mora da glasa 1/2 članova, što je 27 poslanika. Ako se ova faza prođe, onda to pitanje može biti prosleđeno Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na glasanje.

Na zvaničnom sajtu Parlamentarne skupštine navedena su pitanja o kojima se očekuje rasprava na prolećnom zasedanju od 15. do 16. aprila. Fokus će biti na smrti ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i ratu u Ukrajini.

„Hitna debata o „smrti Alekseja Navaljnog i potrebi suprotstavljanja totalitarnom režimu Vladimira Putina i njegovoj borbi protiv demokratije“ biće ključna tačka prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) u Strazburu 15-19 aprila. Uz ovu debatu biće i izveštaj o „proizvoljnom pritvaranju Vladimira Kara-Murze i sistematskom progonu antiratnih demonstranata u Rusiji i Belorusiji“, zajedno sa trećim izveštajem koji predlaže sankcije onima koji su direktno umešani u Karino pritvaranje „Murza, njegov raniji kažnjavanje i trovanje“, piše on na zvaničnom sajtu.

S tim u vezi, Skupština će raspravljati o predlogu da se zamrznuta ruska državna imovina koristi za obnovu Ukrajine.

Očekuje se i da Skupština usvoji mišljenje o novom Nacrtu Okvirne konvencije o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava.

Drugi najvažniji događaji sednice uključuju debatu o slobodi izražavanja i pravima LGBTI zajednice.

Diskutovaće se i o zaštiti dece od onlajn nasilja, o jačanju perspektive mladih u radu Skupštine i o odnosu većine i opozicije.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu, parlamentarci će raspravljati o predlozima za okončanje punog monitoringa Albanije i postmonitoring dijaloga sa Bugarskom.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope 12. maja 2022. godine. Zahtev je 24. aprila 2023. godine prosleđen na konsultacije generalnom sekretaru Saveta Evrope. Kao rezultat toga, na predlog predsednika, Parlamentarna skupština je imenovala pravnike da sastave izveštaj o Kosovu.

Od 46 država članica Saveta Evrope, Kosovu je potrebna podrška dve trećine.

Demokratija, ljudska prava i vladavina prava su tri glavne vrednosti na kojima stoji Savet Evrope.

Povezane vesti:

Bakojani: Zaštita srpske i drugih manjina na Kosovu će biti mnogo bolja ako Kosovo postane članica Saveta Evrope



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.