Savet bezbednosti danas o KiM-u

Tromesečni izveštaj Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Antonija Gutereša, o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu i Metohiji tema je današnje sednice Saveta bezbednosti UN-a u Njujorku. Beograd će predstavljati ministarka pravde, Nela Kuburović, za razliku od prethodnog perioda, kada je to, uglavnom, činio šef srpske diplomatije, Ivica Dačić. Za sada, još uvek nije poznato ko će predvoditi prištinsku delegaciju. 

Bez konkretnih koraka za ZSO

Generalni sekretar UN-a je, u svom izveštaju koji obuhvata period od 16. januara do 15. aprila 2017., naveo da je, kako su javili beogradski mediji, protekli period na Kosovu i Metohiji obeležen događajima koji "nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa" Beograda i Prištine.

Primena sporazuma postignutih između Beograda i Prištine bila je ekstremno spora, ocenio je Gutereš.

"Nikakvi konkretni koraci nisu učinjeni na uspostavljanju Zajednice srpskih opština," istakao je.

Inicijativa za tranformaciju KBS-a i pretnje uticali na odnose Beograda i Prištine

Događaji koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa su, smatra Gutereš – inicijativa za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova i pretnje Dauta Haradinaja etničkim čišćenjem Srba, upućene 7. aprila, pred tadašnju odluku o izručenju njegovog brata, Ramuša Haradinaja – Srbiji. 

"Javni predlog da se Kosovske bezbednosne snage tranformišu u oružane snage zakonskim amandmanom, umesto ustavnim promenama, izazvao je kontroverzu, a ta inicijativa je naišla na snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednice, a posebno SAD-a i NATO-a," podsetio je generalni sekretar UN-a.

Izjave Dauta Haradinaja ozbiljno su uznemirile srpsku zajednicu na KiM-u i naišle na snažnu osudu međunarodne zajednice, predsednika Kosova i UNMIK-a, naveo je, takođe.

Porast nacionalizma. Sudbina nestalih nerešena

Razlog za ozbiljnu zabrinutost predstavlja i porast nacionalizma, a reči i akcije koje potpiruju međunacionalne podele ne doprinose poboljšanju života ljudi ili stabilnosti u regionu, ocenio je, takođe, Gutereš. 

Govoreći o povratku raseljenih, izrazio je žaljenje što taj proces i dalje, kako je objasnio, nailazi na otpor na lokalnom nivou.

"Pozivam političke lidere da učine aktivniji napor da smanje taj otpor i spreče da lažne priče zamagle percepciju i iskrive činjenice. Iako su povratnici poznati i unapred provereni od strane kosovskih vlasti, neki funkcioneri se i dalje ponašaju neodgovorno podstičući neosnovane glasine o njima," podvukao je.

Podsetio je i da je sudbina mnogih nestalih još uvek nerešena, istakavši da pružanje odgovora porodicama koje su predugo čekale ostaje prioritet i zahteva rešenost zvaničnog rukovodstva Beograda i Prištine. 

Zalaganja za ukidanje sednica Saveta bezbednosti

Tokom prošlogodišnjih predstavljanja izveštaja Generalnog sekretara, diplomatski predstavnici SAD-a i Velike Britanije zatražili su u SB UN ređe sastanke o Kosovu. Umesto na svaka tri, izveštaji o stanju na Kosovu treba da se podnose na šest meseci, jer bi Savet bezbednosti, kako su tada naveli, trebalo da se "bavi važnijim pitanjima".

Ipak, tada je, sada već pokojni ruski ambasador u UN-u, Vitalij Čurkin, izneo suprotno zapažanje: 

"Skrećemo pažnju da je Kosovo 'siva zona' u Evropi, ne samo za organizovani kriminal, već i za islamiste." 

I ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, upozorio je tokom protekle godine da Priština želi da "otera" UN i UNMIK sa Kosova i ukine sednice Saveta bezbednosti, te da u tome ima podršku nekoliko zemalja, a to pokazuje i time što na sednicama Saveta bezbednosti, na kojima se podnosi izveštaj – ne želi da učestvuje na najvišem nivou, već šalje svog predstavnika u SAD-u, Vljoru Čitaku, i tako što pokušava da "minimizira status Kosova onako kako je predviđeno rezolucijom 1244". 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.