Sastanak u Vašingtonu deo predsedničke kampanje čiju će važnost prenaglasiti Trampova administracija

Foto: KoSSev, Milan Krstić

Srpska i kosovska delegacija sastaće se, prema trenutnom planu, u Vašingtonu 4. septembra radi, kako je rekao specijalni izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore između Srbije i Kosova, Ričard Grenel, „pregovora“. Ovo je drugi put da Grenel pokušava da organizuje ovakav sastanak koji će, kako za KoSSev ocenjuje Milan Krstić, biti „deo aktivnosti u sklopu predizborne kampanje Donalda Trampa“ čiju će važnost Vašington „prenaglasiti“.

Postizanje bilo kakvog dogovora Beograda i Prištine u Beloj kući biće naglašeno od strane Grenela i Trampove administracije kao ogroman uspeh i kao potvrda da Amerika igra važnu medijatorsku ulogu širom sveta, kaže za KoSSev Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i urednik portala Američki izbori.

„Ovakvu poruku je već poslao skorašnji dogovor UAE i Izraela. Iako spoljna politika svakako nije jedan od ključnih faktora koji će odlučiti izbore, Trampu je sada bitno da iskoristi svaku priliku, kako bi smanjio trenutnu prednost koju ankete daju njegovom izazivaču Džozefu Bajdenu“, ocenjuje on.

Ipak, smatra da nema prostora za, kako kosovski zvaničnici najavljuju, „konačan sporazum o priznanju“.

„Formalan međudržavni sporazum nije moguć, pošto Srbija ne priznaje Kosovo i to se neće promeniti nakon ovih razgovora u Vašingtonu. Očekujem postizanje okvirnog dogovora u manje formalnoj i neobavezujućoj formi, koji bi uglavnom regulisao ekonomska pitanja i koji bi svaka strana mogla da predstavi kao sopstvenu pobedu, a čija bi važnost bila prenaglašena od strane Vašingtona“, smatra Krstić.

Sam Grenel je u više navrata takođe najavljivao da će se u Vašingtonu razgovarati o ekonomskim temama sa ciljem otvaranja novih radnih mesta, a kako je danas izvestila Politika, u Vašingtonu će se govoriti i o infrastrukturnim projektima.

Ipak, uprkos brojnim demantijima Grenela, više analitičara iznosilo je ocene o raskolu između SAD i EU kada je pristup dijalogu u pitanju, a da postoji sukob između „svetskih sila“ više puta je izjavio i srpski predsednik, Aleksandar Vučić. Ono što vidi kao „izostanak koordinacije Trampove administracije sa izaslanikom EU za dijalog“, kritikovao je u julu i Trampov protivkandidat Džozef Bajden.

„Sjedinjene Države treba da rade zajedno sa našim evropskim partnerima, a ne da im okrećemo leđa“, poručio je Bajden tada naglašavajući da će na rešenju pitanja Kosova on sarađivati sa EU.

Krstić, međutim, naglašava da je o rivalstvu na relaciji EU i SAD bilo moguće govoriti samo dok je postojala ideja razgraničenja.

„Ova inicijativa ne može dovesti do konačnog rešenja kosovskog pitanja i zbog toga nije direktan udarac na proces koji se vodi pod okriljem EU, a čiji je cilj postizanje pravno obavezujućeg sporazuma dve strane. Dok je postojala mogućnost da se u Vašingtonu postigne dogovor o razgraničenju mimo volje EU, moglo se govoriti o rivalstvu i suprotstavljenosti Brisela i Vašingtona. Sada deluje da postoji prostor i za komplementarnost“, objašnjava za KoSSev.

Pored sukoba na relaciji EU – SAD, srpski zvaničnici, u prvom redu šef diplomatije, Ivica Dačić, više puta je govorio da po pitanju Kosova postoji raskol i unutar institucija SAD, konkretno između zvaničnika Bele kuće i Stejt departmenta. Krstić, međutim, objašnjava da, iako određenih razlika u fleksibilnosti kod predstavnika ovih institucija ima, to ne znači da Vašington može promeniti svoj stav o kosovskoj nezavisnosti.

„Aktuelna administracija u Beloj kući pokazuje definitivno više fleksibilnosti u odnosu na dosadašnju politiku SAD, koja se mahom zasnivala na zahtevu Beogradu da što pre prizna realnost. Sa druge strane, karijerne diplomate u Stejt departmentu su mahom specijalizovane u periodu kada je vođena ovakva politika i ne menjaju, naročito pristup u kome se problem po pravilu vidi u Beogradu. Ipak, ne treba se zanositi idejama da ova razlika znači suštinsku promenu politike SAD prema pitanju nezavisnosti Kosova. Vašington priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, samo je razlika u stepenu fleksibilnosti oko konačnog političkog uređenja Kosova, eventualne promene granica i koncesija za Srbe na Kosovu i Srbiju“, kazao je Krstić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.