Pokret Samoopredeljenje oštro je reagovao na danas objavljeno saopštenje Ustavnog suda Kosova, optužujući ovu instituciju da je „opasno odstupila od svoje ustavne uloge“ i „uzurpirala nadležnosti skupštine“, te da se radi o slučaju „bez presedana“.
U današnjoj odluci, Ustavni sud Kosova izneo je novo tumačenje prema kojem se predsednik skupštine bira javnim glasanjem, a ne tajnim, i da predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari, nije postupio u skladu sa prethodnom presudom iz juna. Takođe je utvrđeno da se za istog kandidata može glasati najviše tri puta.
Presuda je doneta po zahtevu poslanika PDK i LDK, a odnosi se na ocenu ustavnosti odluke o formiranju Komisije za tajno glasanje. Sud je takođe ponovio da predsednik i potpredsednici skupštine moraju biti izabrani u roku od 30 dana.
U saopštenju Samoopredeljenja se navodi da je sud prekoračio svoja ovlašćenja time što je, umesto tumačenja Ustava, „arbitrarno izmislio nova pravila“ koja, kako oni vide zakon, nemaju nikakvo uporište ni u Ustavu, ni u Poslovniku Skupštine, niti u prethodnim presudama ili međunarodnoj praksi.
Posebno kritikuju novo pravilo prema kojem, najveća poslanička grupa može da predloži istog kandidata za predsednika skupštine samo tri puta.
„Gde tačno piše da je broj tri ustavno utemeljen? Zašto ne dva, četiri ili deset puta?“ – pita Samoopredeljenje, ocenjujući da se radi o „neustavnoj intervenciji u nadležnosti Skupštine i udaru na demokratski poredak“.
Takođe navode da je sud neopravdano personalizovao odluku fokusiranjem na predsedavajućeg konstitutivne sednice, Avnija Deharija, i „etiketiranjem njegove političke figure po rečniku opozicionih partija“.
Pokret kojim rukovodi Aljbin Kurti upozorava da ovakvo postupanje predstavlja „ozbiljnu pretnju od nekontrolisane pravosudne vlasti“ koja, umesto da kontroliše druge grane vlasti, „postaje izvor institucionalnog zarobljavanja“.
I dok odlazeća vlada ocenjuje da se radi o „klijentelističkoj proizvoljnosti“ u korist „stare garde“, te da „nema pravde“, opozicione stranke su pozdravile najnoviju odluku Ustavnog suda, uz krilaticu AAK „da više nema diktature“.
Podsetimo, 26. jula propao je 54. pokušaj konstituisanja kosovske skupštine, što je bio i poslednji pokušaj u skladu sa ranijom odlukom suda. Dan kasnije, 27. jula, stupila je na snagu privremena mera Ustavnog suda kojom je poslanicima zabranio delovanje do 8. avgusta, odnosno do donošenja nove odluke.
Osim što su insistirali na kandidatu za predsednika skupštine koji nije dobijao potreban broj glasova – minimalnih 61, a to je bila Aljbuljena Hadžiju, Samoopredeljenje je mesecima insistiralo i na tajnom glasanju, dok se opozicija pozivala na junsku presudu suda koja je taj način izbora ocenila kao neustavan.
Poslednji pokušaj, kako je to deo stručne javnosti video, dezavuisanja Ustavnog suda da reši krizu bila je ovonedeljna odluka kosovske predsednice da povuče sopstveni zahtev Ustavnom sudu. Naime, ona je ovoj pravnoj instanci na Kosovu 22. jula podnela zahtev da pojasni pravne posledica neformiranja skupštine u ustavnom roku od 30 dana nakon izbora.
Kao razlog za povlačenje, Osmani je navela da je za izvestioca u ovom predmetu imenovan jedini srpski sudija Radomir Laban, za koga je kazala da, prema bezbednosnim institucijama, predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost. Sud je na ovo odgovorio da postupa u skladu sa procedurama, praktično nagoveštavajući današnju odluku.
Kurti sa Kvintom o rezultatima Vlade, institucionalnoj krizi, ali i Popoviću
Opozicija pozdravlja odluku Ustavnog suda – „nema diktature“, LVV kritikuje: „Ovo nije pravda“
Ustavni sud odlučio: Predsednik skupštine se bira javno, rok – 30 dana
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
