Predsednik skupštine se bira javno, predsedavajući konstitutivne sednice nije postupio u saglasnosti sa prethodnom presudom i od sada za istog kandidata za predsednika skupštine može da se glasa samo do tri puta – novo je tumačenje Ustavnog suda Kosova izneto u danas objavljenoj odluci. Nova presuda naišla je na oduševljenje doskorašnje opozicije, ali i kritike odlazeće vlade koja poručuje da „ovo nije pravda“, već „klijentelistička proizvoljnost, koja ima za cilj da staroj gardi obezbedi ono što im narod nije dao glasanjem“.
26. jula propao je 54. pokušaj konstituisanja kosovske skupštine. To je ujedno bio poslednji pokušaj da se poslanici dogovore oko odabira predsednika skupštine u skladu sa prethodnom odlukom Ustavnog suda donetom mesec dana ranije.
Ustavni sud je ujedno doneo privremenu meru koja je stupila na snagu 27. jula, a kojom je poslanicima bilo zabranjeno da deluju sve do 8. avgusta, odnosno nove odluke Ustavnog suda.
Samoopredeljenje je mesecima insistiralo na tome da se novi predsednik skupštine odabere tajnim glasanjem, čemu se opozicija protivila navodeći da je tako nešto suprotno odluci ustavnog suda donetoj juna meseca.
U svojoj novoj odluci, na osnovu zahteva poslanika PDK i LDK u vezi sa ocenom ustavnosti odluke o glasanju za formiranje Komisije za tajno glasanje, Ustavni sud izneo je stav koji je u skladu sa tumačenjem doskorašnje opozicije.
Sud je naložio da se predsednik kosovske skupštine bira javno, odnosno da predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari nije postupio u saglasnosti sa prethodnom presudom. Takođe, novo tumačenje je i da od sada za istog kandidata za predsednika skupštine može da se glasa samo do tri puta. Sud takođe ponovo nalaže da predsednik i potpredsednici skupštine moraju da budu izabrani u roku od 30 dana.
Ustavni sud odlučio: Predsednik skupštine se bira javno, rok – 30 dana
Opozicija pozdravlja
„Velika pobeda za demokratiju, velika pobeda za Republiku. Ustavni sud je u potpunosti opravdao naše zahteve i slučaj LDK“, oglasio se danas lider LDK, Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku).
„Kao što smo rekli, koliko puta je prva stranka uzurpirala govornicu, nametala izmene dnevnog reda i tvrdoglavo kršila Ustav Kosova 48 puta insistirajući na tajnom glasanju – pre i posle presude Ustavnog suda. Tajno glasanje se ne prihvata. Neustavno! Naređeno vam je da omogućite demokratiju u slobodnoj Republici Kosovo“, dodao je.
Abdidžiku precizira da se stav LDK od prvog dana poklapa sa presudom koju je danas izrekao sud.
„Nažalost, Kosovo je izgubilo vreme. Danas se navršava punih 180 dana od održavanja izbora. Pola godine je protraćeno od strane onih koji cene nametanje i prezir kao metod… Svetlost će, međutim, biti tu“, poručuje Abdidžiku.
AAK: Presuda potvrđuje da Kosovo ne može da postane diktatura
Zamenik lidera Alijanse za budućnost Kosova, Ardijan Đini (Ardian Gjini), u sličnom tonu poručuje da je odlukom Ustavnog suda „pobedila demokratija“, a da je „diktatura srušena“.
Dodao je da Samoopredeljenje treba da predloži kandidata za predsednika parlamenta i da se nastavi sa javnim glasanjem.
„Ovom presudom Ustavnog suda jedna stvar je jasna: Kosovo nije i ne može postati diktatura. Samoopredeljenje treba da predloži kandidata za predsednika parlamenta, a poslanici treba da glasaju javnim putem. Predlog samo jednog kandidata ne može se zloupotrebljavati unedogled. Država ne može biti talac samo zbog bolesnih ambicija jedne osobe“, poručio je Đini, prenosi Koha.
Deljiju-Kodra: „Bili smo u pravu“
„Ustavni sud je doneo presudu koju smo čekali! Bili smo u pravu“, poručila je poslanica PDK, Bljerta Deljiju Kodra (Blerta Deliu-Kodra).
I ona tvrdi da je Samoopredeljenje, odnosno predsedavajući konstitutivne sednice, Avni Dehari, kršio ustav na svakoj sednici još od 1. maja.
„Prisilili su nas na tajno glasanje i uskratili nam pravo na javno glasanje za predsednika Skupštine. Ovo je ozbiljan institucionalni neuspeh i potpuni nedostatak poštovanja zakona i demokratije“, navela je.
Precizira da Kosovo „zaslužuje vođstvo sa odgovornošću i poštovanjem Ustava, a ne namerna i ponovljena kršenja!“
Murati: Ovo nije pravda
I dok doskorašnja opozicija „slavi“, predstavnici odlazeće vlade kritikuju.
Ministar finansija u tehničkom mandatu, Hekuran Murati, tvrdi da je Ustavni sud „oruđe PDK“ još od 2014. godine, kada je počeo da donosi odluke s ciljem da ova stranka, dodaje, „ostane na vlast po svaku cenu“.
Tvrdi da je u periodu sve do danas, kroz više odluka, Ustavni sud „pravio zaokrete“, a zasmetao mu je novi zaključak o ograničenom broju glasanja za jednog kandidata.
„Godine 2025, ovog puta u nekoliko akata, Ustavni sud je ponovo napravio zaokret za drugu tačku, gde sada kaže da je samo javno glasanje važeće, pa čak i postavlja ograničenje na samo 3 pokušaja, jer je pobednik Pokret Samoopredeljenje“, navodi Murati.
Konstatuje da odluke Ustavnog suda „nisu zasnovane na Ustavu, već na tome koja je stranka u pitanju“.
„Ovo nije pravda. Ovo je klijentelistička proizvoljnost, koja ima za cilj da staroj gardi obezbedi ono što im narod nije dao glasanjem. Probali su to 2020. godine, kada su rekli da narod ne odlučuje ko vodi vladu, a narod im je dao odgovor 14. februara 2021. godine.
Žele da pokušaju ponovo 2025. godine, i opet će im narod dati odgovor“, podcrtava Murati.
Kurti: Predložili smo kompromise, ali…
Vršilac dužnosti kosovskog premijera, Aljbin Kurti, danas je u Podujevu, uoči donošenja odluke Ustavnog suda, još jednom prebacio krivicu za institucionalnu blokadu na opozicione stranke.
Kazao je da je Ustavni sud nedavno pozvao stranke na postizanje političkog sporazuma, te da je njegova stranka ponudila kompromise, a da su PDK i LDK odlučile da se ponovo obrate Ustavnom sudu.
„Prvi (kompromis) je bio da ako Aljbulena Hadžiju ne bude izabrana tajnim glasanjem, onda ćemo izneti drugo ime. Drugi kompromis je bio da se dogovorimo o paketu koji uključuje predsednika i potpredsednike Skupštine, a zatim da se vratimo na otvoreno glasanje. Mi smo preduzeli korake, nije bilo koraka sa druge strane“, rekao je, prenela je Koha.
Kurti je ovog jutra ugostio ambasadore i diplomatske predstavnike zemalja Kvinte, kao i šefa Kancelarije EU na Kosovu. Jedna od tema bio je upravo neuspeh u konstituisanju kosovske skupštine.
Osmani i podnošenje pa povlačenje zahteva
Poslednji pokušaj, kako je to deo stručne javnosti video, dezavuisanja Ustavnog suda da reši krizu bila je ovonedeljna odluka kosovske predsednice da povuče sopstveni zahtev Ustavnom sudu. Naime, ona je ovoj pravnoj instanci na Kosovu 22. jula podnela zahtev da pojasni pravne posledica neformiranja skupštine u ustavnom roku od 30 dana nakon izbora.
Kao razlog za povlačenje, Osmani je navela da je za izvestioca u ovom predmetu imenovan jedini srpski sudija Radomir Laban, za koga je kazala da, prema bezbednosnim institucijama, predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost. Sud je na ovo odgovorio da postupa u skladu sa procedurama, praktično nagoveštavajući današnju odluku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
