Frižider, električni rešo, veća količina namirnica i pića, posuđe, posteljina i ostalo pokućstvo, i popravka dotrajalih električnih instalacija, najnovija je pomoć koju su juče 77-godišnjoj Zori Lazarević iz sela Metalice u Ibarskom Kolašinu uručili ugostitelj iz Mitrovice Saša Dedović, uz pomoć Zorinog bratanca Radosava Lazarevića koji je do sada jedini brinuo o njoj.
Kako je selo izolovano od većih naselja, a Zora je sada slabijeg zdravstvenog stanja, uz to da je gluvonema od rođenja i da ne poznaje znakovni jezik, ne čita i ne piše, sada se radi na tome da joj se obezbedi smeštaj u Zubinom Potoku. Dedović će zajedno sa Radosavom Lazarevićem pokrenuti akciju da joj se na placu Lazarevića u Zubinom Potoku, gde on živi sa svojom četvoročlanom porodicom, podigne novi dom.
Do tada, oni će joj u staroj kućići bez puta, u kojoj živi čitav svoj život, uvesti vodu, jer se izvor nalazi 200 metara van kuće, do kojeg takođe Zora ide nepristupačnom stazom.
Ne govori, ne čuje, ali talas sreće i zahvalnosti na licu i rukama majušne gorštakinje, dok nas je sve tapšala po ramenima i rukama, grleći svog darodavca, preplavio je sve goste koji su i juče obišli Zoru Lazarević. Među njma bila je i naša ekipa.
Razgleda kese i razvrstava ih u različite kutke jedne iste sobe – u njoj spava, kuva, to joj je ostava. Pored nje, još jedan sobičak, koji ne greje i u koji je kao najvrednije stvari sada smestila novi frižider i rešo. Radosav joj pokazuje kako da koristi rešo.
„Ovo – ne, ovo da“, govori ali više pokazuje rukama. Zora klima glavom da je razumela.
Stotine slika svetaca i ikone izlepljene svuda po zidovima i oskudnom nameštaju. Da nema nekoliko naslovnica sa poznatim ličnostima, bila bi to prava crkvica.
Zora Lazarević, iz gorštačkog zaseoka Metalice, iznad Varaga i Ugljara je iz svešteničke porodice, čiji je stric bio protojerej Mladen Radenković.
Posle smrti oca, ostala je sama da čuva svoju kuću. Po kazivanju rođaka, imala je dva brata, danas samo jednog i on živi u Beogradu. Svoju porodicu nije zasnovala. Iako se nije socijalizovala, a nijedna institucija do sada, kako izgleda, nije pokazala brigu za njene elementarne potrebe, željna je ljudi i sveta.
Njen bratanac nam kaže da kada je dovede kod sebe u posetu u Zubinom Potoku, mnogo voli da gleda televiziju, zbog čega će joj Dedović uskoro i televizor kupiti i odneti.
Zora je svoju ljubav usmerila, osim ka Bogu, i prema životinjama. Brine o dva psića, za koje se vidi da je vezana. Pred kućicom su sve vreme skakutali oko nje, a ona ih je mazila.
Na verandi gde smo sedeli skoro sve vreme posete, na drvenim hoklicama, pružao se pogled na kolašinska brda i intenzivno plavetnilo neba. Ovaj kraj deluje kao raj, ali izgleda samo putnicima namernicima. Zapustelo je, svi beže u doline i gradove.
„Neću da dozvolim da ova žena ostane sama i bez pomoći. Briga o njoj, briga o pojedincima je ogledalo našeg društva i naše zajednice“, rekao nam je Dedović.
„Ova žena će teško sledeću zimu da preživi u ovim brdima, i na nepristupačnom terenu. Zašla je sada već u neke ozbiljne godine“, dodaje.
Zagrlio je Zoru. I mi se pozdravljamo. Mirno nas ispraća, jer je za nju prirodno stanje da živi sama.
Dedović je prethodno obezbedio da Zora Lazarević podnese dokumentaciju za primanje starosne penzije koja joj po kosovskom zakonu i pripada, a u narednim mesecima radiće na obezbeđivanju dokumentacije za podnošenje zahteva za primanje tzv. tuđe pomoći i nege. Juče je otvorio i žiro račun na njeno ime i moli humane ljude da se odazovu akciji prikupljanja pomoći, a za početak to je da se izvorska voda dovede do kuće.
Novac možete uplatiti na sledeći račun Komercijalne banke:
205-9001022021191-17
Comments
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
