Saljihu Mustafi ponovo produžen pritvor na još dva meseca

Prvi optuženi pred Specijalnim sudom u Hagu, Saljih Mustafa, nastaviće da boravi u pritvorskoj jedinici u Hagu još minimum dva meseca. Sudsko veće utvrdilo je da i dalje postoji mogućnost da Mustafa može da ometa napredak postupka, tj. utiče na svedoke, žrtve i njihove porodice, kao i da nijedan uslov ne može da na adekvatan način umanji ovaj rizik, osim mere pritvora.

Nedavno je takođe produžen pritvor i Hašimu Tačiju koji se pred istim sudom tereti za ratne zločine, o tome čitajte u posebnoj vesti:

Produžen pritvor Tačiju, odbijen zahtev za privremeno puštanje u treću zemlju

Sudija za prethodni postupak u više navrata je produžavao meru pritvora Saljihu Mustafi – 23. novembra 2020., 25. januara 2021, odnosno 25. marta. Četvrta odluka o reviziji mere pritvora donelo je sudsko veće 25. maja, a tada je ujedno naloženo Specijalnom tužilaštvu, braniocu žrtava i odbrani – da podnesu podneske za sledeće preispitivanje pritvora.

Branilac žrtava se nije odazvao pozivu, ali jeste tužilaštvo i odbrana.

Tužilaštvo smatra da je nastavak pritvora Saljihu Mustafi neophodan, jer i dalje „postoji dovoljno realna mogućnost da, ukoliko bude bio pušten, on može da utiče na žrtve, svedoke i njihove porodice, kao i da čini nova krivična dela.

Tvrde da su se ovi rizici čak i uvećali, usled toga što će se ubrzo krenuti sa suđenjem – 15. septembra, te da se proces obelodanjivanja dokumenata i informacija bliži kraju.

Ujedno smatraju da rizik od bekstva „ostaje visok“.

Takođe zaključuju i da nijedan uslov za puštanje ne bi ublažio ove rizike.

„Rizicima koji se vezuju za optuženog, gledajući ih pojedinačno ili sve zajedno, može se efikasno upravljati samo u pritvorskim objektima Specijalnog suda, posebno u ovoj fazi postupka, kada će redakcije sa odloženim otkrivanjem biti ukinute i obelodanjeni određeni identiteti optuženom“, smatra Specijalno tužilaštvo.

Za razliku od tužilaštva, odbrana je drugačijeg mišljenja. Tvrdi da bi Mustafa trebalo da se pusti da se brani sa slobode i da Sud, ukoliko utvrdi da je neophodno, odredi bilo koje uslove za puštanje.

Navode da zapravo ne postoji rizik od bekstva, s obzirom na to da Mustafa živi na Kosovu, ima čist krivični dosije, te da je „jedva“ napuštao Kosovo u poslednjih 20 godina. Odbrana kao argumente u svoju korist vidi i to da je Mustafa sarađivao sa Tužilaštvom kada je to bilo zatraženo od njega, da „nikada nikom nije predstavljao rizik“, te da iščekuje da se počne sa suđenjem i da ne namerava da beži.

Poručili su ujedno i da to što se bliži suđenje i napreduje postupak, ne može se smatrati faktorom rizika protiv njega.

Ujedno smatraju da Mustafa nema nameru da ometa postupak ili utiče na svedoke i žrtve jer bi se to, kako navode, okrenulo protiv njega.

Kada je reč o činjenju novih zločina, odbrana poručuje da je, nakon skoro godinu dana, koliko je Mustafa proveo u pritvoru, vreme da Sudsko veće donese konretan nalaz da zaista postoji rizik da će Mustafa ponovo da čini zločine.

Ocenjuju da tvrdnje tužilaštva nisu utemeljene.

Sudsko veće analiziralo je potom svaki od rizika.

Navode da, kada je u pitanju rizik od bekstva, da faktori na koje se oslanja Specijalno tužilaštvo, još uvek ne ukazuju (dovoljno) da ovaj rizik postoji.

„Veće posebno ne smatra da saznanja optuženog o optužbama, potencijalno dugoj kazni, ukoliko bude bio osuđen, i svest o prethodnim osuđujućim presudama pripadnika OVK iz iste operativne zone i njegova veza sa kosovskim obaveštajnim aparatom, mogu dovesti do toga da Mustafa bude postaknut da pobegne.

Kada je reč o putovanju u pojedine zemlje bez vize, što je argument tužilaštva za produženje mere pritvora, Veće takođe ne smatra da je ovaj faktor dovoljno snažan da se zaključi da postoji rizik od bekstva.

„STK nije iznelo činjenice i okolnosti zbog kojih bi Veće moglo da dođe do drugačijeg zaključka“, precizirali su, i dodali da rizik od bekstva ne postoji, te da bi moglo adekvatno da, čak i ukoliko postoji, njime lako da se upravlja.

Kada je reč o riziku ometanja postupka pred Specijalnim sudom – tj. uticaja na svedoke, žrtve ili saučesnike, Veće zaključuje da saznanja optuženog o optužbama i potencijalno dugoj kazni, ukoliko bude bio osuđen, može poslužiti kao podsticaj, ukoliko bude bio pušten, da utiče na žrtve i svedoke ili njihove porodice.

„U svetlu veza Mustafe sa kosovskim obaveštajnim aparatom i njegovog iskustva u tom pogledu, do takvog uticaja može doći, između ostalog – (i) – vršenjem pritiska, uključujući nasilje ili pretnje, ili pokušajem uticaja na žrtve i svedoke ili njihove porodice, (ii) zastrašivanjem žrtava i svedoka ili njihovih porodica direktno ili preko drugih, (iii) dogovaranjem sa drugim potencijalnim počiniocima navedenim u optužnici, kako je potvrđeno ili bilo kim ko je umešan u ovaj ili druge srodne slučajeve“, smatra sudsko veće.

Tvrde da su ovi faktori još izraženiji u svetlu početka suđenja 15. septembra, tj. svedočenja dva svedoka, predstojećeg obelodanjivanja dodatnih informacija…

Veće zaključuje da to što ne postoje dokazi da je optuženi pokušavao da utiče na svedoke ili žrtve ili ometa postupak, nije odlučujuće za ocenu suda o ovom riziku.

Precizirali su da i dalje postoji „dovoljno stvarna mogućnost“ da Mustafa može da ometa napredak postupka i utiče na svedoke, žrtve i njihove porodice.

Zbog postojanja ovog rizika, komisija se nije bavila rizikom činjenja novih zločina.

Veće je potom komentarisalo potencijalne uslove za puštanje na slobodu.

Zaključuju da nijedan uslov ne može na adekvatan način da ograniči rizik ometanja napretka postupka, tj, da Mustafa pristupi informacijama i resursima, koji bi mu poslužili da utiče na svedoke, žrtve i njihove porodice.

Smatraju i da nijedan uslov ne bi mogao da ograniči i omogući nadgledanje privatne komunikacije ili kretanje Mustafe koje bi mogao da koristi upravo za uticaj.

„Komisija smatra da se samo putem okvira za nadzor komunikacije koji se primenjuje u pritvorskim objektima, komunikacija i aktivnosti g. Mustafe mogu efikasno ograničiti i nadgledati, čime se umanjuje rizik od ometanja postupka“, precizirali su.

Sudsko veće je odlučilo da produži meru pritvora Mustafi na još dva meseca.

Ujedno je naložilo Specijalnom tužilaštvu i braniocu žrtava da, ukoliko žele, podnesu podneske o sledećem preispitivanju pritvora do ponedeljka do 6. septembra, a odbrani da podnesu svoje argumente do 13. septembra.

Predmet protiv Saljiha Mustafe biće prvi čiji će pretresni postupak biti započet pred ovim sudom u Hagu.

Odluku o pokretanju pretresnog postupka u slučaju protiv Mustafe donelo je pretresno veće I Specijalizovanih komora Kosova juna meseca.

Na pretresu u septembru, pravo na uvodnu reč imaće specijalni tužilac, zastupnik žrtava i advokati odbrane.

Veće je ujedno odlučilo da će prva dva svedoka Specijalnog tužilaštva izneti svoj iskaz između 20. i 28. septembra.

Sudije u ovom postupku imenovane su još početkom maja meseca.

Imenovanje je usledilo po obaveštenju sudije za prethodni postupak da će celokupni spis predmeta Specijalizovani tužilac protiv Saljiha Mustafe biti spreman za prosleđivanje pretresnom panelu 7. maja.

Predsednica Specijalizovanih veća u Hagu, Ekaterina Trendafilova, rasporedila je sudije Rolanda Dekersa, Mapi Velt-Folju, Žilbera Bitija i Vladimira Mikulu kao rezervnog sudiju za pretresni panel I.

Pred ovim panelom je 9. juna održano i pripremno ročište pred suđenje Mustafi, a kako je najavljeno, u naredna dva dana trebalo je da se održe još dva pripremna ročišta zatvorena za javnost – kako bi se na njima govorilo o žrtvama i svedocima.

Do sada je devet lica dobilo status žrtve u procesu protiv ovog pripadnika bivše OVK, dok je u odvojenoj odluci, sudsko veće odlučilo da imenuje veštaka koji će pripremiti izveštaj u vezi potencijalne odštete za žrtve.

Dr Ani Pues je nedelju dana nakon što je sudija za prethodni postupak prihvatio nove prijave pet žrtava od ukupno 9 za učešće u postupku, određena za zastupnika žrtava u predmetu protiv Mustafe. 

Podsetimo, Saljih Mustafa uhapšen je po nalogu Specijalizovanog tužilaštva – 24. septembra prošle godine, i on se do sada pred sudom pojavio pet puta (prvo pristupanje i četiri statusne konferencije).

Mera pritvora produžavana mu je u više navrata.

Sudija za prethodni postupak je optužnicu protiv Saljiha Mustafe potvrdio 12. juna prošle godine, da bi nedelju dana kasnije – 19. juna, specijalni tužilac podneo potvrđenu optužnicu.

Optužnica protiv Saljiha Mustafe je prva potvrđena optužnica Specijalizovanog tužilaštva, za koju se izjasnio da nije kriv.

On se kao jedan od osnivača nekadašnje „OVK“, a sada visoki zvaničnik u kosovskom ministarstvu odbrane tereti za lišavanje slobode, surovo postupanje i mučenja izvršena nad najmanje šest lica u periodu od 1. aprila 1999. do 19. aprila iste godine, kao i za ubistvo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.