Saljih Mustafa u Hagu osuđen na 26 godina zatvora

Saljih Mustafa Specijalni sud
FOTO: Specijalni sud/Printscreen

Vest je ažurirana.

Saljih Mustafa, bivši komandant gerilske jedinice BIA, jedinice unutar operativne zone Lab Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), osuđen je danas u Hagu na 26 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad albanskim stanovništvom na Kosovu 1999. godine. Predmet protiv Saljiha Mustafe prvi je čiji je pretresni postupak započet pred ovim sudom u Hagu. Samim tim, ovo je i prva presuda za počinjen ratni zločin u ovim Specijalizovanim većima.

Mustafa je danas proglašen krivim za tri krivična dela kao ratni zločin – mučenje, proizvoljno lišavanje slobode i protivpravno lišavanje života.

Po jednom krivičnom delu danas mu je izrečena kazna od 22 godine zatvora, po drugom 10 i trećem 25 godina zatvorske kazne.

Porota Specijalizovanih veća odlučila je da mu jedinstvena kazna zatvora bude 26 godina.

„Proglašavam vas krivim za mučenje kao ratni zločin, samovoljno pritvaranje kao ratni zločin i ubistvo kao ratni zločin. Kako ste proglašeni krivim za više krivičnih dela, sud je odredio kaznu od 10 godina zatvora za krivično delo proizvoljnog lišenja slobode, kaznu od 22 godine zatvora za mučenje, 25 godina zatvora za protivpravno lišavanje života. Sud vas jedinstvenom odlukom osuđuje na 26 godina zatvora”.

U ranijoj optužnici, Mustafa se teretio po četiri tačke za ratne zločine: proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Međutim, panel ga je iz, kako je saopšteno iz Specijalizovanih veća, materijalno-pravnih razloga oslobodio optužbe za krivično delo surovog postupanja.

Prilikom izricanja presude Pretresni panel je naglasio da se optužbe u ovom predmetu tiču isključivo individualne krivične odgovornosti Mustafe i njegovog učešća krivičnim delima.

Uz napomenu da su žrtve u ovom predmetu kosovski Albanci, panel je istakao da „njihova nastojanja da se zadovolji pravda i utvrdi istina čine okosnicu ovog postupka“.

Pretresni panel je u presudi konstatovao da je Mustafa tokom sukoba između OVK i srpskih snaga bio glavni i jedini komandant gerilske jedinice Bezbednosno informativne agencije OVK sve do njenog raspuštanja, da je tokom perioda u kom su se odigrala krivična dela iz optužnice komandovao bazom u Zlašu, kao i da je bio ovlašćen da odlučuje o postavljenjima unutar gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, da izdaje naređenja potčinjenima i da ih kažnjava.

Što se tiče krivičnog dela proizvoljnog lišavanja slobode, panel je zaključio da su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije ili drugi pripadnici OVK lišili slobode najmanje šest lica i držali ih na imanju u Zlašu a da im nisu naveli razlog za to niti pružili mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja.

„Dokazi su potvrdili da je Mustafa u više navrata bio prisutan na imanju u Zlašu i da je svojim potčinjenima naredio da zatvorenike odvedu na mesto na kom će ih držati. Zato je panel zaključio da je Mustafa znao da su ti ljudi lišeni slobode i u kakvim se uslovima drže“.

Što se tiče krivičnog dela mučenja, sudije su precizirale da su zatvorenici optuživani da su „špijuni, kolaboracionisti, izdajnici, lopovi ili lažovi i da su držani u nehumanim, ponižavajućim uslovima, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći, da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku i da nisu imali pristup toaletu“.

„Mustafa i njegovi potčinjeni iz Bezbednosno-informativne agencije zatvorenicima su umišljajno naneli tešku bol i patnju, sa ciljem da od njih dobiju informacije ili priznanje, da ih kazne, zastraše, iznude nešto od njih ili da ih diskriminišu na političkoj osnovi“.

Pretresni panel je konstatovao da je „zlostavljanje, zajedno sa nehumanim i ponižavajućim uslovima u zatočeništvu, kod zatvorenika ostavilo doživotne fizičke i psihičke posledice“.

Što se tiče krivičnog dela ubistva, Pretresni panel je zaključio da je žrtva ubistva bila ostavljena na imanju na ivici smrti kad je gerilska jedinica Bezbednosno-informativne agencije aprila 1999. zbog predstojeće ofanzive srpskih snaga oslobodila nekolicinu zatvorenika, sa izuzetkom dvojice koji su bili najviše zlostavljani.

„Panel je zaključio da je uzrok smrti jedne žrtve teško zlostavljanje od strane pripadnika gerilske jedinice Bezbednosno- informativne agencije koje je trajalo skoro tri nedelje, nedostatak medicinske pomoći i ranjavanje vatrenim oružjem, budući da je na telu bilo strelnih rana“.

Što se tiče krivične odgovornosti Mustafe, panel je utvrdio da je on u više navrata lično saslušavao i zlostavljao dvojicu zatvorenika, a jednog od njih je podvrgao lažnom streljanju.

U pogledu ostalih činjenica o osnovnim krivičnim delima panel je zaključio da Mustafa snosi krivičnu odgovornost zbog ličnog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu.

„Prilikom odmeravanja kazne Mustafi, panel je uzeo u obzir težinu krivičnih dela i lični doprinos Mustafe njihovom izvršenju. Panel je kao otežavajuće okolnosti uzeo izrazitu surovost mučenja, činjenicu da je on bio na položaju pretpostavljenog i da je lično učestvovao u ovom krivičnom delu“.

Prilikom izricanja presude panel je odao priznanje ogromnoj hrabrosti svedoka i žrtava koje su svedočile uprkos tome što ih, kako saopštavaju Specijalizovana veće, na Kosovu nazivaju „izdajnicima i kolaboracionistima“ i uprkos pretnjama i zastrašivanju kojima su izloženi zato što sarađuju sa Specijalizovanim većima ili specijalizovanim tužiocem.

Panel je objasnio da su sudije zbog te atmosfere straha i zastrašivanja odredile zaštitne mere za mnoge svedoke i žrtve u ovom predmetu i istakao da je ona i jedan od razloga iz kojih je sud osnovan i iz kojih je njegovo sedište premešteno u Hag.

Tokom suđenja panel je saslušao 28 svedoka: 13 koje je pozvao specijalizovani tužilac i 15 koje je pozvala odbrana. Panel je osim toga razmatrao i pismene izjave, dokumentarne dokaze i veštačenja.

U postupku je učestvovalo i osam žrtava i svim žrtvama su odobrene mere zaštite.

Panel je na kraju dodao i da će u dogledno vreme izdati nalog o reparacijama, te da zadržava nadležnost u toj stvari.

Izricanje presude u njegovom predmetu počelo je jutros oko 9 časova, a sednica je bila javna na sajtu Specijalizovanih veća i prenošena na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Saljih Mustafa uhapšen je i prebačen u pritvor 24. septembra 2020. godine.

Prvo postupanje sudu održano je samo četiri dana kasnije, 28. septembra 2020, pred sudijom za prethodni postupak Nikolom Gijuom. Tokom ponovnog postupanja tačno mesec dana kasnije, Mustafa se po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv.

Suđenje je počelo 15. septembra 2021. sa uvodnim izlaganjima specijalizovanog tužioca i zastupnika žrtava. Tužilaštvo je pozvalo 14 svedoka, a izvođenje dokaza okončano je 4. februara 2022.

Zastupnik žrtava svoje dokaze predočio je 21. marta ove godine, a izvođenje dokaznog postupka odbrane započelo je dan kasnije. Odbrana je 26. maja završila izvođenje svojih dokaza u predmetu.

Dokazni postupak u ovom predmetu okončan je 20. juna 2022. Strane u postupku su 21. odnosno 22. jula 2022. podnele svoje završne podneske.

Iznošenje završnih izlaganja održano je od 13. do 15. septembra 2022.

Specijalizovana veća bave se ratnim zločinima „OVK“ na KiM-u koji su se dogodili između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. i koji su počinjeni ili započeti na Kosovu, a trenutno se vode četiri postupka protiv osmorice optuženih. Opširnije o sudu i procesima koji se u njemu vode čitajte na našoj tematskoj stranici Specijalni sud za Kosovo.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.