Romska porodica Abazi: Ovo kako mi živimo nije život

FOTO: Porodica Abazi: Besnik, Zejnep, Mevljana, Eljmedin, Sultana, Seljmedin i Eljdesin

Uoči Svetskog dana Roma naša ekipa je posetila romsku porodicu Abazi koja živi u severnom delu Kosovske Mitrovice kako bi iz prve ruke saznala u kakvim uslovima živi i sa kakvim problemima se suočavaju. Nemaština, administrativni problemi, nepredvidiva budućnost – sve su to problemi sa kojima se suočavaju Romi, ali naš sagovornik skromno dodaje da ove probleme „nemaju samo Romi, imaju ih svi“.

O životu Roma u severnom delu Mitrovice i problemima i teškoćama sa kojima se svakodnevno susreću, razgovorali smo sa Besnikom Abazijem, rodom iz Vučitrna, trenutno naseljenog u Mitrovici.

Besnik i njegova žena Zejnep ugostili su nas u nedovršenoj kući, koja pri tom, i nije njihova. U njoj odgajaju svoje petoro dece – jedno drugom do uveta.

Oskudno opremljena, jedna je od brojnih napuštenih kuća na Kosovu, za koju ni ne znaju ni ko je vlasnik, ni čija je, ali napominju da su „dobili dozvolu“ da u njoj trenutno borave.

Kada su se uselili – nisu imali ništa, ali, kako kaže Besnik, povremeno ga pozove neko „da mu da krevet, tepih“, tako da su se malo i „skućili“.

Domaćin nas je lepo ugostio i upoznajemo članove porodice Abazi – Pored Besnika i Zejnep, tu je najstarija kći, sedmogodišnja Mevljana, a onda Eljmedin, Sultana i jednogodišnji blizanci – Seljmedin i Eljdesin. Posmatraju nas ljubopitljivo.

FOTO: Najstarija Mevljana u igri sa najmlađim Seljmedinom/KoSSev
FOTO: Najstarija Mevljana u igri sa najmlađim Seljmedinom/KoSSev

Deca su oskudno obučena, sa bosim nogicama, ali veselo trčkaraju po vlažnom zemljanom podu polupokrivenim tepihom. Prehlađeni su, ali i raspoloženi. Raduju se igračkama – kamionima i autićima koje smo im doneli.

Trčkaraju iz jedne sobe u drugu, i sve se tu odvija – primaju se gosti, igra i spava. Deluje kao da prozora i nema, vuče hladnoća betona, zemlje i nedovršenih prostorija na sve strane.

Sultana Abazi
Sultana Abazi

Na nas poseban utisak ostavljaju dve drvene dečije kolevke za malene blizance.

„Došlo je proleće pa nam je sada toplije, inače jedva smo pregrmeli ovu zimu“- započinje Besnik razgovor sa nama.

Dok lista probleme Roma, Besnik ističe i „da nemaju samo Romi probleme, imaju ih svi“.

Za njega je gorući problem to što nema posla – „nedostatak sigurnog posla i redovne plate“, što bi njegovoj mnogočlanoj porodici umnogome pomoglo.

„Bavim se gvožđem, reciklažom i sakupljanjem sekundarnih sirovina od čega izdržavam svoju mnogobrojnu porodicu. Ovo petoro dece treba nahraniti a uslovi u kojima živimo su nikakvi“, navodi glava porodice Abazi.

Prihodi im predstavljaju sve ono što on tokom tog dana sakupi i ono što na kraju istog dana i proda.

A koliko može dnevno da zaradi?

Besnik govori da je to nekada „čak deset evra“, mada pet ili šest evra je neki prosek, a bilo je i dana kada zarade nije bilo.

Svoj posao smatra „teškim“ jer sve mu zavisi od toga koliko je našao „sirovina“.

Od institucionalne podrške nemaju ništa, ne primaju ni srpsku, ni kosovsku „socijalu“, a razlog je prebivalište koje ova porodica ima, prijavljeni su u opštini Vučitrn. Nemaju mogućnosti da se prijave na adresu u Mitrovici jer svoju kuću nemaju.

Obraćao se i odlazio nekoliko puta u opštinu tražeći pomoć, ali je to sve ostalo na rečima.

Poseban problem za porodicu Abazi sada predstavlja to što nije uspeo da pribavi dokumenta za najstariju devojčicu Mevljanu koja sada puni sedam godina i vreme je za upis u prvi razred osnovne škole.

„Nema nikakvih srpskih dokumenta, samo kosovski izvod jer je rođena u Vučitrnu, tada ni moja žena nije imala srpsku ličnu kartu i zato je nismo ni upisali niti prijavili“, kaže Besnik.

Sa druge strane ističe da ostali članovi imaju sva dokumenta i izvode i državljanstva.

„Hoću da moja deca idu u školu i ja sam išao, za moju decu hoću još bolje, a znam da je škola najvažnija“, kaže ovaj mladi otac.

Besnik ponavlja da se ne može bez posla, niti bez sigurnih prihoda jer „ovo život nije – onakav kakav ga mi živimo“.

„Najgore od svega je što niko ne dođe da pita kako živiš, kakve uslove imaš i neizvesnost od onoga što te čeka sutra“.

Napominje da smo mi prvi i jedini koji su došli da pitaju kako žive, čime se bave, ali i prvi koji su ih posetili. Ovo saznanje ne prija, i ne shvatamo ga kao kompliment.

„Nikog nije briga za nas, i ne vide nas, ništa ne mogu da uradim gde god da odem i pitam“, dodaje.

Zaključuje da su problemi sa kojima se Romi susreću nezainteresovanost i nebriga zajednice i društva za njih, nedostatak institucionalne podrške, nemogućnost da ostvaruju osnovna prava vezana za lična dokumenta.

Zahvaljujemo se na izdvojenom vremenu Besniku i Zejnep. Obilazili smo ih dva puta i svakog puta su bili zauzeti, istovaruju ono što su prikupili toga dana i sa čime će da prehrane porodicu.

Ispraća nas Zejnep i stidljivo dobacuje na kraju da nas poznaje kao susede iz ulice.

FOTO: Zejnep Abazi
FOTO: Zejnep Abazi

Ni sva beda i siromaštvo u kojem žive nisu uspeli da sakriju naočitost i simpatičnost mlade porodice Abazi. Odlazimo u nadi i želji da već sutra za njih započne bolji život.

Pozivamo sve one koji žele i spremni su da pomognu, da se osvrnu oko sebe, možda je ova priča o vašim komšijama, poznanicima, sugrađanima. Možda je ovo izolovan slučaj, a možda i nije, a možda će i malo „vaše pažnje“ nekom da izmami osmeh na lice.

Posebno upućujemo poziv institucijama i organizacijama civilnog društva koje pružaju besplatnu pravnu pomoć da pomognu u rešavanju administrativnog problema porodice Abazi kako bi sedmogodišnja Mevljana Abazi mogla da upiše prvi razred kao i hiljade njenih vršnjaka.

Danas je Svetski dan Roma. O tome čitajte u: Većina i dalje osuđena na začarni krug bede i siromaštva

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.