Vršiteljka dužnosti ministarke ekonomije Artane Rizvanoli prvi put je detaljno odgovorila na kritike da vlada odbija američki tečni prirodni gas (LNG), poručujući da Kosovo nije protiv saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, već da prioritet daje domaćim energetskim resursima – lignitu i obnovljivim izvorima energije. Njena izjava usledila je nakon višenedeljne polemike o tome da li Kosovo treba da se priključi regionalnoj gasnoj mreži koju podržava Vašington ili da nastavi da ulaže u projekte zasnovane na uglju.
Time je prvi put javno obrazložila zašto vlada u tehničkom mandatu odbija da podrži regionalni LNG projekat koji promovišu Sjedinjene Američke Države, nudeći umesto toga razvoj gasifikacije domaćeg lignita.
Rizvanoli je u video-obraćanju objavljenom na Fejsbuku juče odbacila tvrdnje da je vlada u tehničkom mandatu protiv američkog tečnog prirodnog gasa.
„Nije tačno da je Vlada Kosova protiv američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), kako se to predstavlja. Od 2022. godine imamo potpisan Memorandum o saradnji sa Albanijom sa ciljem saradnje u vezi sa termoelektranom u Vlori. Smatrali smo da je to praktičnije i ekonomski povoljnije rešenje. Umesto izgradnje gasovoda i infrastrukture za prenos gasa, što zahteva vreme i velika ulaganja, možemo da uvozimo LNG preko Vlore, tamo proizvodimo električnu energiju i prenosimo je preko dalekovoda od 400 kV koji već postoji i ne zahteva nijedan dodatni cent ulaganja“, rekla je.
Dodala je da Kosovo nije biralo uvoz električne energije iz regiona umesto domaće proizvodnje ili umesto američkog gasa, već da se opredelilo za korišćenje domaćih resursa.
„Izabrali smo ugalj i obnovljive izvore energije koji se oslanjaju na domaće resurse“, navela je.
Istovremeno je istakla da američki LNG vlada vidi kao dopunski, a ne osnovni izvor energije.
„Američki tečni prirodni gas ne posmatramo kao zamenu za naše resurse, već samo kao dodatni izvor u periodima kada domaći resursi nisu dovoljni.“
Govoreći o planovima vlade koja inače nije formirana, Rizvanoli je navela da bi gasifikacijom uglja Kosovo moglo da dobije nove energetske kapacitete sa naprednijom tehnologijom i manjim zagađenjem nego što proizvode postojeće termoelektrane.
Naglasila je i da vlada ostaje usklađena sa spoljnom politikom Sjedinjenih Američkih Država.
Pismo Ambasadi SAD: Podrška gasifikaciji lignita umesto regionalnog LNG projekta
Jučerašnje obraćanje usledilo je samo nekoliko dana nakon što je javnost saznala da je Ministarstvo ekonomije još u aprilu Ambasadi SAD u Prištini uputilo pismo sa drugačijim energetskim predlogom od onog koji promoviše Vašington.
Kako je 20. juna objavila Koha, Rizvanoli je u pismu upućenom otpravnici poslova Ambasade SAD Ani Pratipati zatražila američku tehničku podršku i investicije za projekte gasifikacije uglja, pozivajući se na ogromne rezerve kosovskog lignita i politiku predsednika Donalda Trampa usmerenu ka podršci industriji uglja.
U pismu se navodi da je Kosovska energetska korporacija (KEK) sedamdesetih i početkom osamdesetih godina upravljala postrojenjem za gasifikaciju tipa „Lurgi“, te da bi Kosovo želelo da, uz podršku američkih programa, ispita mogućnost ponovnog uspostavljanja takvog postrojenja.
Rizvanoli je u tom dopisu naglasila i da inicijativa ima punu podršku vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija.
Pismo je poslato nekoliko dana nakon njenog sastanka sa Pratipati, na kojem je razgovarano o mogućnostima američko-kosovske saradnje u oblasti energetike i rudarstva.
Istovremeno, vlada se ponudila za saradnju sa SAD na gasnim projektima, ali ne i za priključenje regionalnoj LNG mreži, na čemu američka administracija insistira već mesecima.
Američki odgovor: LNG i gasifikacija nisu suprotstavljeni
Samo nekoliko dana pre otkrivanja sadržaja pisma, zvaničnik Ambasade SAD u Prištini za ekonomska pitanja Mikah Savidž u intervjuu za KosovaPress pozvao je Kosovo da se što pre priključi regionalnom projektu tečnog prirodnog gasa, upozoravajući da bi u suprotnom moglo da propusti značajne investicije i energetske prilike.
Savidž je istakao da američke kompanije Kosovo vide kao tržište sa velikim potencijalom, ali da očekuju stabilno i pouzdano snabdevanje električnom energijom.
Upozorio je da bi Kosovo moglo da izgubi američke investicije ukoliko ne obezbedi sigurnije energetske kapacitete, ali je istovremeno odbacio tumačenja da SAD zagovaraju isključivo gas.
Naprotiv, naglasio je da Vašington podržava i istraživanje mogućnosti gasifikacije lignita, ističući da pitanje nije „ugalj ili gas“, već kako izgraditi dovoljno stabilan i pouzdan energetski sistem.
Prema njegovim rečima, Kosovo je za prethodne četiri godine na uvoz električne energije potrošilo oko 735 miliona evra, od čega oko 259 miliona samo tokom 2025. godine.
Savidž je takođe upozorio da se „prozor zatvara“, jer se kapaciteti budućih regionalnih gasnih koridora već rezervišu, pa bi kasnije uključivanje moglo biti znatno teže i skuplje.
Upozorenja iz Vašingtona i Američke privredne komore
Američka ambasada i Američka privredna komora na Kosovu poslednjih nedelja više puta su pozvale Kosovo da se uključi u regionalnu infrastrukturu za tečni prirodni gas.
Komora je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog toga što vlada u tehničkom mandatu ne razmatra američke pozive, upozoravajući da su gotovo sve zemlje regiona već izrazile spremnost da postanu deo tog energetskog koridora, dok Kosovo rizikuje da ostane van njega.
Vršiteljka dužnosti predsednice Aljbuljena Hadžiju tada je izjavila da nije ni videla pomenuti poziv Ambasade SAD i Privredne komore.
Nekoliko dana kasnije ublažila je ton, poručivši da pitanje američkog gasa ne treba svoditi na odgovor „da“ ili „ne“, već da odluke moraju biti zasnovane na stručnim analizama koristi i troškova.
Dodala je i da Kosovo nije zatvorilo vrata ozbiljnim razgovorima o pitanju američkog gasa, navodeći da vršiteljka dužnosti ministarke ekonomije Artane Rizvanoli već radi u tom pravcu.
Čitaku: Američki gas nije pitanje cevi, već nacionalne bezbednosti
U međuvremenu, u raspravu se uključila i zamenica predsednika Demokratske partije Kosova Vljora Čitaku, ocenjujući da pitanje američkog tečnog prirodnog gasa ne treba posmatrati kao tehnički ili infrastrukturni projekat, već kao pitanje nacionalne bezbednosti i strateškog opredeljenja Kosova.
„Debata o američkom gasu nije debata o tehničkom projektu. To nije debata o cevovodu ili elektrani. Ovo je debata o nacionalnoj bezbednosti Kosova“, poručila je Čitaku u objavi na Fejsbuku.
Naglasila je da energetska nezavisnost predstavlja sastavni deo „državne nezavisnosti“ i da su odluke u ovoj oblasti direktno povezane sa bezbednošću, ekonomijom, diplomatijom i međunarodnim položajem Kosova.
„Kada govorimo o američkom gasu, ne govorimo samo o energiji. Govorimo o bezbednosti. O ekonomiji. O diplomatiji. O strateškom partnerstvu. O budućnosti Kosova“, navela je.
Istovremeno je kritikovala Pokret Samoopredeljenje, ocenjujući da se protivi projektima koji bi, prema njenim rečima, doprineli energetskoj nezavisnosti zemlje, zbog čega je Kosovo postalo još zavisnije od uvoza električne energije.
Prema njenim rečima, Kosovo bi trebalo da bude deo strateških projekata koje predvode Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici.
Prethodne kritike
Sličnu poruku uputio je i direktor KIPRED-a Ljuljzim Peci, koji smatra da se Kosovo nalazi na najvećem geopolitičkom raskršću još od kraja Hladnog rata i da bi ostanak van američke gasne infrastrukture imao dugoročne posledice po međunarodni položaj zemlje i odnose sa Vašingtonom.
Na geopolitički značaj ovog pitanja upozorio je i profesor međunarodnog prava Enver Hasani, ocenjujući da američki gas ne treba posmatrati isključivo kroz ekonomsku prizmu, već kao deo šire američke strategije na Zapadnom Balkanu. Istovremeno je doveo u pitanje planove vlade o gasifikaciji lignita, ocenjujući da ostaje nejasno zbog čega se sada razmatra tehnologija zasnovana na uglju nakon što je ranije odbijen američki energetski projekat, između ostalog i uz obrazloženje zaštite životne sredine.
Sa kritikama se pridružio i bivši premijer Ramuš Haradinaj, koji tvrdi da tokom više od pet godina vlasti Pokreta Samoopredeljenje nije izgrađen nijedan novi strateški proizvodni energetski kapacitet, navodeći da je od početka 2021. do kraja marta ove godine za uvoz električne energije potrošeno više od 923 miliona evra, dok Kosovo i dalje ostaje neto uvoznik struje.
Stručnjaci upozoravaju na dileme oko gasifikacije uglja
Nakon što je Koha objavila sadržaj pisma upućenog Ambasadi SAD, usledile su i reakcije stručne javnosti.
Energetski stručnjak Adhurim Hadžimusa ocenio je da zahtev Vlade za američku podršku gasifikaciji uglja otvara više pitanja nego što daje odgovora.
Kako je naveo, Sjedinjene Američke Države već su zemljama Zapadnog Balkana ponudile uključivanje u regionalnu mrežu za američki tečni prirodni gas, zbog čega se postavlja pitanje da li bi gas proizveden gasifikacijom lignita uopšte mogao biti konkurentan LNG-u koji bi stizao kroz regionalnu infrastrukturu.
Hadžimusa je upozorio i da bi izgradnja postrojenja za gasifikaciju uglja mogla biti u suprotnosti sa ekološkim standardima Evropske unije kojima Kosovo teži, dok bi finansiranje takvih projekata moglo biti otežano jer su međunarodne finansijske institucije poslednjih godina uglavnom odustale od ulaganja u tehnologije zasnovane na uglju.
Energetika kao novo pitanje odnosa Prištine i Vašingtona
Pitanje američkog tečnog prirodnog gasa poslednjih nedelja postalo je jedna od centralnih tema za javnost u odnosima Prištine i Vašingtona.
Američka administracija sve otvorenije povezuje energetsku bezbednost sa nacionalnom bezbednošću i ekonomskom stabilnošću Zapadnog Balkana. U novom strateškom dokumentu Stejt departmenta naglasak je stavljen na jačanje regionalne gasne infrastrukture, diverzifikaciju izvora snabdevanja i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, dok je pitanje američkog LNG-a označeno kao jedan od ključnih strateških projekata u regionu.
Početkom meseca bivši američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer upozorio je da administracija predsednika Donalda Trampa međunarodnim partnerima pristupa „transakciono“, odnosno da spremnost na saradnju utiče na nivo američkog angažmana.
Prema njegovim rečima, ukoliko Kosovo ne odgovori na ponudu Vašingtona u vezi sa LNG projektom, SAD bi mogle dodatno da izgube interesovanje za Kosovo, uključujući i buduću saradnju u oblasti energetike i dijaloga.
Sličnu poruku prethodno je uputio i bivši ministar spoljnih poslova Petrit Seljimi, ocenjujući da su odnosi Kosova i SAD na najnižem nivou u novijoj istoriji i da Priština već duže vreme dobija upozorenja iz Vašingtona upravo kroz pitanje energetskih projekata.
„Dobijamo poruku za porukom od američke vlade da nismo na dobrom putu“, upozorio je tada Seljimi.
Istovremeno, Američka privredna komora ocenila je da pitanje američkog LNG-a više ne bi trebalo da ostane na nivou planova, već da buduća vlada treba da pređe na konkretne korake.
Komora smatra da Kosovo trenutno nema potrebnu gasnu infrastrukturu niti dovoljno razvijen regulatorni okvir za direktno korišćenje LNG-a, ali upravo zbog toga poziva na ubrzanje izgradnje gasnih interkonekcija sa regionalnim koridorima preko Grčke i Severne Makedonije, kao i na usklađivanje zakonodavstva sa pravilima Evropske unije.
U dokumentu se navodi da bi postojeća trasa nekadašnjeg gasovoda Mitrovica–Priština–Uroševac–Skoplje mogla značajno da smanji troškove buduće izgradnje gasne infrastrukture, dok se istovremeno upozorava da zastarele termoelektrane na lignit, velika zavisnost od uvoza električne energije i predstojeći remonti dodatno pojačavaju potrebu za diverzifikacijom energetskih izvora.
Od „Kosove e Re“ do gasifikacije lignita
Energetski sektor Kosova već je ranije bio suočen sa velikim preokretima, posebno u slučaju projekta „Kosova e Re“. Jedan od najznačajnijih projekata bila je upravo termoelektrana „Kosova e Re“, planirana elektrana na lignit snage oko 500 megavata, procenjene vrednosti oko 1,3 milijarde evra. Projekat je trebalo da zameni zastarele kapacitete termoelektrana Kosovo A i Kosovo B, a realizovala bi ga britansko-američka kompanija „Contour Global“.
Međutim, nakon političkih promena i dolaska Samoopredeljenja na vlast investitor se povukao, projekat je obustavljen, a usledila je međunarodna arbitraža.
Arbitražni sud je 2023. godine presudio u korist kompanije „Contour Global“, nakon čega je Kosovo 2024. godine isplatilo više od 21 milion evra odštete bivšem investitoru.
U međuvremenu, vlada je odustala i od ulaganja od oko 200 miliona američkih dolara u gasnu infrastrukturu kroz program Korporacije za izazove milenijuma (MCC), odlučivši da sredstva preusmeri na sisteme za skladištenje energije u baterijama.
Koha: Vlada Kosova traži od SAD podršku za gasifikaciju uglja, a ne uključivanje u…
Hadžiju: Nisam videla poziv SAD o gasnom projektu
Izveštaj INDEP-a: Kosovo ima energetski potencijal, ali nema dovoljno investicija
Američki zvaničnik: Kosovo da se priključi LNG projektu dok nije kasno, Vašington podržava i…
Haradinaj Kurtiju: Za pet godina potrošeno više od 923 miliona evra za uvoz struje,…
Enver Hasani: Kosovo ne sme da ostane van američkog gasnog projekta
Peci: Kosovo na energetskom raskršću, američki gas ili izolacija
Seljimi: Odnosi Kosova i SAD nikada nisu bili lošiji, Vašington poručuje da nismo na…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
