Sjedinjene Američke Države pozvale su Kosovo da se što pre uključi u regionalne projekte tečnog prirodnog gasa (LNG), upozoravajući da bi u suprotnom moglo da propusti značajne investicione i energetske prilike.
U intervjuu za KosovaPress, zvaničnik za ekonomska pitanja Ambasade SAD u Prištini, Mikah Savidž, poručio je da je energetska bezbednost jedan od ključnih preduslova za privlačenje stranih investicija i dugoročni ekonomski razvoj, te da Vašington podržava ne samo uključivanje Kosova u regionalnu LNG infrastrukturu, već i istraživanje mogućnosti gasifikacije kosovskog lignita.
„Kosovo rizikuje da izgubi investicije“
Savidž je u najnovijem intervjuu za prištinsku agenciju rekao da američke kompanije pokazuju interesovanje za Kosovo zbog mlade radne snage, poznavanja engleskog jezika i obrazovne strukture stanovništva, ali da istovremeno insistiraju na stabilnom snabdevanju električnom energijom.
„Kosovo rizikuje da izgubi američke investicije ukoliko ne obezbedi pouzdano snabdevanje električnom energijom“, upozorio je.
Podsetip je na to da je regionalni projekat koji podržavaju SAD deo šire strategije diverzifikacije energetskih izvora u Evropi i smanjenja zavisnosti od ruskog gasa.
On tvrdi da planirana regionalna infrastruktura za LNG obuhvata gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana, dok Kosovo za sada ostaje van tih projekata.
Nije pitanje „ugalj ili gas“
Govoreći o značajnim rezervama lignita na Kosovu, američki zvaničnik naglasio je da Vašington ne zagovara odustajanje od domaćih resursa, već njihovo kombinovanje sa drugim izvorima energije.
„Pravo pitanje nije u izboru između uglja i gasa, već kako Kosovo može da izgradi dovoljne i pouzdane energetske kapacitete za budućnost“, rekao je Savidž.
Oslanjanje na samo jedan izvor energije povećava ranjivost sistema, dok raznovrsni izvori omogućavaju veću stabilnost i otpornost na tržišne poremećaje, kaže Savidž.
SAD podržavaju i gasifikaciju lignita
Posebnu pažnju izazvao je deo intervjua u kojem je Savidž naveo da SAD podržavaju i istraživanje mogućnosti gasifikacije uglja.
Kako je objasnio, reč je o procesu kojim se ugalj, uključujući lignit, pretvara u sintetički gas koji može da se koristi za proizvodnju električne energije, industrijskih proizvoda, sintetičkih goriva i drugih derivata.
„Sjedinjene Države podržavaju istraživanje inovativnih tehnologija koje bi pomogle Kosovu da što bolje iskoristi svoje domaće resurse lignita“, rekao je.
Dodao je da su američke institucije već razgovarale sa pojedinim američkim kompanijama kako bi procenile tehničku i komercijalnu izvodljivost takvih projekata.
Upozorenje da se „prozor zatvara“
Savidž je upozorio da Kosovo ne bi trebalo da odlaže odluke o uključivanju u regionalnu gasnu infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, deo kapaciteta budućih gasnih koridora već se rezerviše.
Kao primer naveo je gasovod između grčkog Aleksandropolisa i Severne Makedonije, za koji je, kako tvrdi, značajan deo planiranih kapaciteta već rezervisan.
„Što se Kosovo ranije priključi regionalnoj integraciji, to će moći da obezbedi povoljnije uslove u budućim ugovorima. Ako bude čekalo, prilike će biti propuštene“, poručio je.
Kosovo za četiri godine potrošilo 735 miliona evra na uvoz struje
Govoreći o ekonomskom aspektu energetike, Savidž je naveo da je Kosovo tokom prethodne četiri godine potrošilo približno 735 miliona evra na uvoz električne energije.
Od toga je, prema njegovim navodima, samo tokom 2025. godine na uvoz struje izdvojeno oko 259 miliona evra.
On smatra da bi dodatni proizvodni kapaciteti i pristup novim energetskim izvorima smanjili zavisnost od skupog uvoza električne energije, naročito tokom zimskih meseci.
Podrška obnovljivim izvorima
Američki zvaničnik odbacio je tvrdnje da Vašington forsira isključivo gas kao energetsko rešenje.
Podsetio je na program Korporacije za izazove milenijuma (MCC), vredan 202 miliona dolara, namenjen izgradnji sistema za skladištenje energije u baterijama.
Prema njegovim rečima, projekat se realizuje prema planu i trebalo bi da omogući veću integraciju obnovljivih izvora energije u kosovski elektroenergetski sistem.
Njegove poruke nastavak su poruka iz nedavnog strateškog dokumenta Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu i američkim interesima, na šta se u Prištini potom nadovezala otpravnica poslova američke ambasade Anu Pratipati svojim autorskim tekstom o energetici.
Sa druge strane iz Prištine stiže i novi talas sa lokalnim glasovima upozorenja o narušenim odnosima SAD i Kosova, te da Kosovo ne sme da se ogluši o ovaj „strateški prioritet“ .
Američka privredna komora: Vlada Kosova da pređe sa planova na konkretne korake za LNG
Američka privredna komora na Kosovu pozvala je novu kosovsku vladu ( koja još uvek nije formirana) da pitanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) sa planova pređe na konkretne korake, ocenjujući da je razvoj gasne infrastrukture strateški nacionalni prioritet.
U dokumentu o energetskoj bezbednosti navodi se da Kosovo trenutno nema potrebnu infrastrukturu ni dovoljno razvijen regulatorni okvir za direktno korišćenje LNG-a.
Prema oceni Komore, problem nije u dostupnosti gasa u regionu, već u unutrašnjoj spremnosti Kosova. Kao ključni preduslovi ističu se izgradnja gasnih interkonekcija sa regionalnim koridorima, pre svega preko Grčke i Severne Makedonije, kao i usklađivanje zakonodavstva sa energetskim pravilima Evropske unije.
U dokumentu se naglašava da bi postojeća trasa istorijskog gasovoda Mitrovica–Priština–Uroševac–Skoplje mogla da ubrza izgradnju buduće infrastrukture i smanji troškove projekta. Istovremeno, Komora traži izmene fiskalnih i regulatornih pravila koja, kako navodi, trenutno otežavaju razvoj LNG sektora.
Američka privredna komora poručuje da je, usled zavisnosti od uvoza energije, zastarelih termoelektrana na lignit i predstojećih remonta energetskih kapaciteta, diverzifikacija izvora snabdevanja postala hitna, te da američki LNG predstavlja i energetski i strateški interes za Kosovo.
Promena američke politike i energetski zaokret
Američka administracija poslednjih meseci energetsku bezbednost sve otvorenije povezuje sa nacionalnom bezbednošću i ekonomskom stabilnošću regiona, a pitanje LNG-a i gasne infrastrukture postalo je jedna od centralnih tema u odnosima Vašingtona i Prištine.
Novi strateški dokument Stejt departmenta redefiniše pristup SAD Zapadnom Balkanu, sa fokusom na stabilnost, bezbednost i energetiku, uz poruku da je era „izgradnje država“ prošla i da se naglasak stavlja na projekte koji donose direktne strateške koristi.
U dokumentu se posebno naglašava jačanje energetskih veza i infrastrukture, uključujući gasne interkonekcije i diversifikaciju snabdevanja, kao i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
U tom okviru pominju se i projekti unapređenja energetskog sektora na Kosovu, uključujući modernizaciju postojećih termoelektrana na ugalj i potencijalne projekte gasifikacije.
Hasani: Kosovo ne sme da ostane van američkog projekta
Tema američkog LNG-a ponovo je otvorena upravo nakon nedavnog autorskog teksta Ane Pratipati, koja je pozvala Kosovo da se priključi regionalnim projektima prirodnog gasa.
Na te poruke reagovao je i profesor međunarodnih odnosa Enver Hasani, ocenjujući da pitanje američkog gasa prevazilazi ekonomiju i predstavlja deo šire američke geopolitičke strategije na Balkanu.
„Pitanje američkog gasa deo je globalne američke politike i njenog pristupa Balkanu. Kosovo ne sme da ostane van toga“, rekao je Hasani.
On je istovremeno kritikovao najave vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija o gasifikaciji uglja, postavljajući pitanje zašto je ranije odbijen američki energetski projekat uz obrazloženje zaštite životne sredine, dok se sada razmatra tehnologija za koju tvrdi da može imati još veće ekološke posledice.
Hovenijer: LNG i pokušaj partnerstva sa SAD
I bivši američki ambasador na Kosovu, Džefri Hovenijer, šalje upozorenje kosovskim vlastima.
Objasnio je početkom meseca da je administracija predsednika Donalda Trampa u pristupu međunarodnim partnerima „transakciona“, ističući da spremnost na dogovor određuje nivo američkog angažmana.
On je poručio da bi, ukoliko Kosovo ne odgovori na ponudu administracije Donalda Trampa u vezi sa LNG-jem, SAD mogle dodatno izgubiti interesovanje za Kosovo, uključujući i angažman u dijalogu i energetskom partnerstvu.
Hovenijer je naglasio da svaka odluka u pravcu saradnje i energetskog partnerstva sa SAD jača poziciju Kosova kao partnera, dok potezi u suprotnom smeru, kako je rekao, mogu usmeriti potencijal saradnje ka drugim akterima.
Seljimi: Vašington poručuje da Kosovo nije na dobrom putu
Sličnu poruku prethodno je uputio i bivši ministar spoljnih poslova Petrit Seljimi.
On je ocenio da su odnosi Kosova i SAD na najnižem nivou u novijoj istoriji i da Priština već duže vreme dobija upozorenja iz Vašingtona.
Kao jedan od primera naveo je upravo insistiranje američkih zvaničnika na energetskim projektima i LNG infrastrukturi.
„Dobijamo poruku za porukom od američke vlade da nismo na dobrom putu“, rekao je Seljimi.
Slučaj „Kosova e Re“: od energetskog projekta do arbitraže i odštete
Energetski sektor Kosova već je ranije bio suočen sa velikim preokretima, posebno u slučaju projekta „Kosova e Re“, planirane termoelektrane na ugalj (lignit) snage oko 500 MW, čija je vrednost procenjivana na oko 1,3 milijarde evra.
U projekat je bila uključena britansko-američka kompanija „Contour Global“, a planirano je da nova elektrana zameni stare kapacitete Kosovo A i Kosovo B.
Nakon političkih promena 2020. godine, to jest, dolaska Samoopredeljenja na vlast, investitor se povukao iz projekta, a realizacija je obustavljena. Nedostatak finansiranja i političke podrške doveli su do potpunog zastoja.
Kompanija je potom pokrenula međunarodnu arbitražu protiv Kosova, a arbitražni sud je 2023. godine presudio u korist investitora.
Kao rezultat toga, kosovska vlada je 2024. godine izdvojila više od 21 milion evra za isplatu odštete kompaniji „Contour Global“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
