Kosovo se nalazi na novom geopolitičkom raskršću koje je, prema oceni direktora KIPRED-a Ljuljzima (Lulzim) Pecija, jednako značajno kao i izbor prozapadnog kursa nakon Hladnog rata, ali ovog puta ključna tema nije ideologija – već energija.
„Kosovo je na najvećem geopolitičkom raskršću još od kraja Hladnog rata. Tada je kosovska politika izabrala Zapad i pravi put“, navodi Peci.
On ocenjuje da je današnji izazov vezan za energetsku bezbednost i pozicioniranje u okviru američkih infrastrukturnih projekata u regionu.
„Danas se Kosovo suočava sa drugim raskršćem, koje nije ideološko, već pitanje energetske bezbednosti, koja oblikuje geopolitiku, uključujući i Balkan“, poručuje on.
Peci tvrdi da bi odbijanje uključivanja u američku gasnu infrastrukturu imalo dugoročne posledice po stratešku poziciju Kosova.
„Najveća katastrofa u svemu ovome jeste to što smo sami stvorili ovu dilemu, odbijajući da postanemo deo američke gasne infrastrukture u regionu“, navodi on.
Prema njegovim rečima, posledice takve odluke bile bi dalekosežne po međunarodni položaj Kosova i odnose sa SAD.
„Odbijanje američkog gasa imaće ozbiljne posledice koje se mogu uporediti sa onim što bi se dogodilo da je Kosovo 1989. izabralo pogrešan put“, ocenjuje Peci.
On upozorava da bi izolacija u energetskom smislu značila i slabljenje ukupne političko-bezbednosne pozicije.
„Danas je izbor jednostavan: ili ste deo američkog projekta, ili ostajete izolovana država, prinuđena da se suoči sa ozbiljnom geopolitičkom prednošću Srbije“, navodi on.
Peci ide i korak dalje, ocenjujući da bi takav razvoj događaja mogao imati posledice i po evroatlantske integracije.
„Time Kosovo takođe završava svoje snove o članstvu u NATO-u, kao i mogućnost izgradnje snažnih odnosa sa Vašingtonom u oblasti bezbednosti i odbrane“, kaže on.
Na kraju, upozorio je i da tišina političkih i građanskih aktera nije opcija u trenutnim okolnostima.
„Jednostavno ne mogu da verujem dokle smo došli! U ovoj situaciji, politička i građanska tišina nije rešenje“, poručuje direktor KIPRED-a.
Pratipati: LNG i američko partnerstvo ključ za energetsku bezbednost Kosova
Peci se inače oglasio nakon jučerašnjeg autorskog teksta otpravnice poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, Anu Pratipati, u kom je poručila da Kosovo mora hitno da se okrene razvoju energetskog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno kroz projekte tečnog prirodnog gasa (LNG).
Kako je navela, Kosovo se suočava sa rastućom potražnjom za energijom i sve većom zavisnošću od uvoza, pri čemu je u poslednje četiri godine potrošeno 735 miliona evra na uvoz električne energije iz susednih zemalja, uz snažan rast troškova.
Pratipati ističe da bi LNG diversifikovao snabdevanje energijom, povećao energetsku sigurnost i smanjio izloženost cenovnim šokovima, uz napomenu da su regionalni gasni projekti već u razvoju, uključujući Vertikalni gasni koridor i LNG terminale u Grčkoj i Hrvatskoj.
U tekstu se poručuje da je „prozor za priključenje ovim projektima ograničen“ i da odlaganje odluka može dovesti do toga da američke LNG zalihe budu preusmerene ka drugim tržištima, dok Kosovo rizikuje da ostane bez pristupa ovom izvoru energije.
Zaključno, Pratipati poziva Kosovo da ubrza razvoj infrastrukture i dugoročno partnerstvo sa SAD, uz ocenu da je energetska bezbednost direktno povezana sa nacionalnom bezbednošću i ekonomskom stabilnošću.
Američka privredna komora: Vlada Kosova da pređe sa planova na konkretne korake za LNG
Nakon autorskog teksta Pratipati, u čijem centru se upravo nalazila gasifikacija, oglasila se danas i Američka privredna komora na Kosovu.
Američka privredna komora na Kosovu pozvala je novu kosovsku vladu da pitanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG) sa planova pređe na konkretne korake, ocenjujući da je razvoj gasne infrastrukture strateški nacionalni prioritet. U dokumentu o energetskoj bezbednosti navodi se da Kosovo trenutno nema potrebnu infrastrukturu ni dovoljno razvijen regulatorni okvir za direktno korišćenje LNG-a.
Prema oceni Komore, problem nije u dostupnosti gasa u regionu, već u unutrašnjoj spremnosti Kosova. Kao ključni preduslovi ističu se izgradnja gasnih interkonekcija sa regionalnim koridorima, pre svega preko Grčke i Severne Makedonije, kao i usklađivanje zakonodavstva sa energetskim pravilima Evropske unije.
U dokumentu se naglašava da bi postojeća trasa istorijskog gasovoda Mitrovica–Priština–Uroševac–Skoplje mogla da ubrza izgradnju buduće infrastrukture i smanji troškove projekta. Istovremeno, Komora traži izmene fiskalnih i regulatornih pravila koja, kako navodi, trenutno otežavaju razvoj LNG sektora.
Američka privredna komora poručuje da je, usled zavisnosti od uvoza energije, zastarelih termoelektrana na lignit i predstojećih remonta energetskih kapaciteta, diverzifikacija izvora snabdevanja postala hitna, te da američki LNG predstavlja i energetski i strateški interes za Kosovo.
Hovenijer: LNG i pokušaj partnerstva sa SAD
I bivši američki ambasador na Kosovu, Džefri Hovenijer, ocenio je da je administracija predsednika Donalda Trampa u pristupu međunarodnim partnerima „transakciona“, ističući da spremnost na dogovor određuje nivo američkog angažmana.
On je poručio da bi, ukoliko Kosovo ne odgovori na ponudu administracije Donalda Trampa u vezi sa LNG-jem, SAD mogle dodatno izgubiti interesovanje za Kosovo, uključujući i angažman u dijalogu i energetskom partnerstvu.
Hovenijer je naglasio da svaka odluka u pravcu saradnje i energetskog partnerstva sa SAD jača poziciju Kosova kao partnera, dok potezi u suprotnom smeru, kako je rekao, mogu usmeriti potencijal saradnje ka drugim akterima.
Energetsko tržište Zapadnog Balkana, bilo je jedna od centralnih tema i na Samitu EU za Zapadni Balkan, održanom danas u Tivtu.
Promena američke politike i energetski zaokret
Novi strateški dokument Stejt departmenta redefiniše pristup SAD Zapadnom Balkanu, sa fokusom na stabilnost, bezbednost i energetiku, uz poruku da je era „izgradnje država“ prošla i da se naglasak stavlja na projekte koji donose direktne strateške koristi.
U dokumentu se posebno naglašava jačanje energetskih veza i infrastrukture, uključujući gasne interkonekcije i diversifikaciju snabdevanja, kao i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
U tom okviru pominju se i projekti unapređenja energetskog sektora na Kosovu, uključujući modernizaciju postojećih termoelektrana na ugalj i potencijalne projekte gasifikacije.
Slučaj „Kosova e Re“: od energetskog projekta do arbitraže i odštete
Energetski sektor Kosova već je ranije bio suočen sa velikim preokretima, posebno u slučaju projekta „Kosova e Re“, planirane termoelektrane na ugalj (lignit) snage oko 500 MW, čija je vrednost procenjivana na oko 1,3 milijarde evra.
U projekat je bila uključena britansko-američka kompanija „Contour Global“, a planirano je da nova elektrana zameni stare kapacitete Kosovo A i Kosovo B.
Nakon političkih promena 2020. godine, to jest, dolaska Samoopredeljenja na vlast, investitor se povukao iz projekta, a realizacija je obustavljena. Nedostatak finansiranja i političke podrške doveli su do potpunog zastoja.
Kompanija je potom pokrenula međunarodnu arbitražu protiv Kosova, a arbitražni sud je 2023. godine presudio u korist investitora.
Kao rezultat toga, kosovska vlada je 2024. godine izdvojila više od 21 milion evra za isplatu odštete kompaniji „Contour Global“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
