Resursni centar za nestala lica: Šta je skuplje od ljudskih života?

FOTO: Kim

„Da li se oni igraju našim životima jer su na živote naših najmilijih i zaboravili. Šta je to skuplje od ljudskih života? Treba da se zapitaju oni od kojih zavisi naše traganje, šta bi uradili da je njihovo dete u pitanju“, upitao je Negovan Mavrić na panel diskusiji koju je na temu „Da li se prava porodica nestalih lica poštuju“ povodom Međunarodnog dana ljudskih prava (10. decembar) organizovao Resursni centar za nestala lica (RCNL).

Bajram Ćerkinaj, izvršni direktor RCNL je kazao da se i dalje traga za 1.639 nestalih i kidnapovanih osoba, da nema pomaka ni novosti na tu temu, te da se porodicama nestalih godinama gaze ljudska prava.

„Jedan prijatelj iz Prizrena, živi u Beogradu i rekao mi je: ’Mi ne pravimo razliku između vere, ja sam čitao i Bibliju i Kuran’. Mi smo svi ljudi zajedno u ovom svetu, a i bol nam je zajednička. Nećemo se zaustaviti dok se ne obelodani sudbina nestalih osoba“, dodao je on.

„Zašto neće da nas čuju oni koji svakodnevno krše naša prava i dodatno povređuju naše žrtve“, upitala je Gordana Đikanović iz Udruženja porodica kosmetskih stradalnika i dodala da RCNL deset godina kvalitetno radi.

„Možda se ponavljamo kad pričamo o ovome, jer to nisu stvari koje su nove. Mi bismo voleli da možemo nešto novo da vam kažemo. Nedopustivo je da 25 godina jednako nas ne čuju i ne vide oni od kojih zavisi vraćanje dostojanstva žrtvama i nama i njihovim porodicama“, kazala je ona.

„U Brisel idu da šetaju“

Negovan Mavrić, inače jedan od osnivača RCNL-a, podsetio je na potpisivanje Ohridskog sporazuma 18. marta i dodao da su svi očekivali i nadali se da će se nešto promeniti ali, kako je kazao, „opet ništa dobro nije doneo, ni promenio“.

„Kad se sastanu u Briselu, mi se nadamo da će da nam pomognu, da rasvetle sudbinu nestalih, ali to, u stvari, nije njihova praksa. Ja bih rekao da pregovarači više idu tamo da šetaju nego da nešto rade. Slušamo u Beogradu: ’Mi ovde radimo, druga strana ne radi’, u Prištini isto tako. Da sednemo i da svi zajedno damo svoj doprinos“, kazao je on.

Ljuiđ Ndu iz Međunarodne komisije za nestala lica je istakao da su zahtevi koje imaju porodice nestalih i kidnapovanih prepoznati Ustavom i kosovskim zakonima i da su obaveza vlade.

„To je obaveza vlade. Ne da nađe sve, ne postoji vlada na svetu koja može da preuzme na sebe tu obavezu. Postoje dva glavna problema sa kojima se mi suočavamo. Prvi je nedostatak poverljivih informacija, dok je druga stvar situacija sa neidentifikovanim ljudskim ostacima koji se nalaze u Institutu za sudsku medicinu u Prištini. Vlade obe zemlje treba da daju više informacija, ili da dublje i efikasnije istražuju, rekao je Ndu.

Resursni centar je u poslednje dve godine sproveo tri projekta, a još dva su u fazi implementiranja, kazala je Nataša Božilović iz RCNL-a.

„Kroz ove projekte je održano 15 radionica, na različite teme, sa porodicama nestalih lica. Bilo je više od 20 sastanka, i kroz sve ove aktivnosti je prošlo više od 300 učesnika“, kazala je ona i dodala da je jako bitno što su u ove projekte uključili mlade, jer se zbog starosti ili bolesti broj učesnika smanjio.

Panel diskusija „Da li se prava porodica nestalih lica poštuju“ održana je u Gračanici. Događaj je podržao Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) uz finansijsku podršku Švedske ambasade u Prištini i Britanske Ambasade preko UNDP-a na Kosovu.

Kim



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.