Reči “mogućnost uticaja na svedoke” u slučaju Olivera Ivanovića prerasle u frazu na koju se i dalje uporno oslanja

Izjava šefa EULEX-a Gabriele Meučija da je sudski proces protiv mog brata “tek počeo”, te da je sudija odlučio da, dok se svi ne saslušaju, nema uslova da osumnjičenog pusti da se brani sa slobode je politička provokacija, koju smo mi dramatično primili. Kako neko može da govori o početku procesa nakon godinu i po dana pritvora, nakon nekoliko godina istrage koje to isto tužilaštvo vodi?! Dramatičnost izjave je utoliko veća što je Misija karakteristična – ona ima zadatak da uspostavi vladavinu prava, a prvi čovek te misije dozvoli sebi da sa ovakvim opasnim neistinama istupi u javnost. Sudski proces protiv Olivera Ivanovića započeo je 27. januara 2014. Veruje se da se radi o politički montiranom procesu, a Meučijeva izjava je vid političkog pritiska na pravosuđe i to od misije čija je ambicija da nas uči pravu, pravnom poretku i pravnom sistemu. Sa druge strane, kao porodicu, oduševila nas je predsedavajuća sudskog veća, Roksana Komša, koja je našla za shodno da se sa profesionalne strane, "tonom iz koga se moglo primetiti i doza  neprijatnosti", ogradi od ovakve izjave i saopšti da ona nema veze sa stavom suda, sudskog veća i uopšte celim postupkom. Reči – “mogućnost uticaja na svedoke” u slučaju Olivera Ivanovića prerasle su u frazu, na koju se, na žalost, uporno oslanja. Na moju žalost i strah, pritvor mog brata može da traje veoma dugo i posle 2015. Oliver je izuzetno jaka ličnost i veoma snažno podnosi sve ovo. Mog brata rukovodi apsolutno uverenje da je nevin što mu daje snagu da istera ovaj proces do kraja i dokaže svoju nevinost, ali mu smeta odugovlačenje postupka i pokušaj da se pronađe navodno opravdanje za prolongiranje tog postupka kojeg, u stvari – nema. U razgovoru za KoSSev, brat Olivera Ivanovića, nekadašnji predsednik opštinskog i sudija okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici, sada sudija Višeg, Miroslav Ivanović, govori o ogorčenju sa kojim je porodica reagovala na Meučijev intervju, ranije ove nedelje, u studiju RTS u Beogradu, ali i o olakšanju, koje je potom usledilo, nakon profesionalnog objašnjenja sudije Komše da Meučijeva izjava ne odražava njen stav, kao ni stav sudskog veća. Sa Ivanovićem smo razgovarali telefonom dok se sa sestrom Natašom nakon ročišta vraćao u Beograd, odakle, zajedno sa ostalim članovima porodice dolaze na svako sudsko ročište.

 



Sudsko veće EULEX-a produžilo je nedavno pritvor lideru Građanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću za još dva meseca na postojećih 15 koliko je već ovaj nekada najuticajniji vođa Srba sa Severa van slobode. Odluka o novom produžetku pritvora usledila je tokom samog sudskog ročišta koje se nastavlja i sutra. U intervju koji je šef EULEX-a, Gabriele Meuči, 22. aprila dao RTS, veče pre nastavka ročišta Ivanoviću, naveo je razloge zbog kojih se Oliver Ivanović nalazi i dalje u pritvoru, naglašavajući da je taj proces "tek počeo", te da je "sudija odlučio da, dok se svi ne saslušaju, nema uslova da osumnjičenog pusti da se brani sa slobode", a da sudija, a ne šef EULEX-a, odlučuje da li su garancije koje je Vlada Srbije poslala za Ivanovića i dobre.



Porodica je veoma dramatično doživela izjavu koju je Meuči dao u Beogradu. Ona je nedvosmisleno izražavala njegov stav po tom pitanju i ako je kasnije bilo pokušaja da se, nametanjem navodnog nerazumevanja, ublaži i prikaže u drugačijem smislu. Meuči se sasvim jasno poziva na informaciju koju je dobio navodno od suda da sud pritvor neće ukidati protiv petorice optuženih i posebno naglašavajući – Olivera, sve do saslušanja poslednjeg tužiočevog svedoka, ostavljajući mogućnost da ni to ne mora biti uslov koji će odrediti odluku suda i tada. Sa opterećenjem i neskrivenim razočaranjem, koje je i sam Oliver primetio u nama, gledajući nas sa postojeće udaljenosti, svi članovi naše porodice i prijatelji  došli smo ujutru, na prvi dan nastavka suđenja 23. marta. Na moje veliko iznenađenje, predsedavajuća sudskog veća zatražila je malo pažnje pred početak samog pretresa. Najpre užasan strah jer smo primetili da se događa nešto neuobičajeno, a zatim i oduševljenje kada smo shvatili o čemu se radi. Predsedavajuća veća Roksana Komša, iskoristila je priliku i našla za potrebno da u prvim trenucima  tog ročišta ukaže na određene komentare u sredstvima informisanja iz Beograda od prethodnog dana i objasni stav suda po tom pitanju.

Šta je tačno Roksana Komša rekla?

Izgovorila je da takve najave daljeg toka postupka, bez obzira od koga dolazile, nemaju nikakve veze sa trenutnim i nadležnim sastavom suda, želeći istovremeno da se jednoglasno, ispred celog sastava sudskog veća koje vodi postupak, ogradi od takvih izjava i saopšti prisutnoj javnosti i učesnicima u postupku da to nema nikakve veze sa postupkom koji se vodi i koji je u toku; da je tačna informacija u delu da je nadležno odeljenje EULEX-a od suda zatražilo podatak o tome koliko je tužiočevih svedoka već saslušano i koliko je još predloženih ostalo; tako da je nedvosmisleno, tonom iz koga se moglo primetiti i doza neprijatnosti, saopštila i potvrdila prisutnima i svim predstavnicima javnog informisanja da sud postupak vodi bez bilo čijeg uticaja, da svoje stavove o svim procesnim pitanjima iskazuju isključivo u sudskim odlukama i da se reči koje tim prilikama koriste koriste isključivo saopštavaju i u izreci i obrazloženju samih tih tekstova.

Proces će biti dug

Oliver Ivanović je uhapšen 27. januara 2014, godine i na teret mu se stavlja da je 14. aprila 1999. i 3. februara 2000. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva i podsticanje na teško ubistvo više Albanaca u Kosovskoj Mitrovici. Slučaj Ivanović povezan je sa još četvoricom Srba – srpskim policijskim pukovnikom Dragoljubom Delibašićem, ocem i sinom Ilijom i Nebojšom Vujačić i profesorom Aleksandrom Lazovićem koji su osumnjičeni za ubistvo i pokušaj ubistva. Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je 11. avgusta, 2014. godine podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku. Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se ranije da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret. Do sada je protiv Ivanovića saslušan 21 svedok optužbe, a preostaje još 38, nakon čega počinje izvođenje svedoka odbrane. Ivanovićevi advokati su ranije najavili dugačak i mukotrpan proces.

Čime se po vašem mišljenju rukovodio Meuči kada je u jednoj poznatoj emisiji centralne državne televizije objasnio razloge za pritvor Vašeg brata?

Osim što se radi o mom bratu, stav koji iznosi osoba koja se nalazi na položaju prvog čoveka misije koja treba navodno da uspostavi vladavinu prava, u takvoj emisiji, bio je upravo razlog zbog kojeg sam pokušavao da prodrem u smisao, u cilj jedne takve informacije i na žalost, jedino što sam mogao da zaključim jeste da se radi isključivo o političkoj provokaciji. Bio bih veoma razočaran sa ljudske strane ako bih pored ovoga razmišljao još o nečemu drugom.

Kako ste reagovali na izjavu gospodina Meučija u pomenutom intervjuu da je sudski proces protiv Vašeg brata tek počeo – molim Vas za odgovore kao član porodice, ali i za profesionalan odgovor dugogodišnjeg sudije?

Takođe, u tom provokativnom smislu, jer kako neko može da govori o početku procesa nakon godinu i po dana pritvora, nakon nekoliko godina istrage koje to isto tužilaštvo vodi?!

Da li mi sada odgovarate kao sudija sa 35 godina radnog iskustva?

Kao sudija, ali svakako i kao član porodice. Ne mogu to dvoje da razdvojim. Na žalost, kao člana porodice me samo pogađa, a kao profesionalca, razočarava me da tako nešto može da postoji kao vid političkog pritiska na pravosuđe i to od misije čija je ambicija da nas uči pravu, pravnom poretku i pravnom sistemu.

Kada počinje sudski proces u nekom krivičnom postupku?

Tumačeno u jezičkom smislu, sudski proces počinje onog momenta kada je podneta optužnica sudu. Tužilački proces je sastavni deo sudskog postupka u žargonskom smislu. I u tom prethodnom tužilačkom delu sud je uključen onog momenta kada je optuženi dao prvu izjavu na svom prvom saslušanju, a moj brat je to učinio 27. januara 2014. Dakle, tog momenta je počeo proces. Prema tome, i to pitanje koje Meči nalazi za shodno da komentariše danas, bilo je pitanje broj jedan 27. januara 2014. godine. Nakon godinu i više dana rada na tome, krajnji je nonsense da neko kaže da je to početak sudskog procesa, a i sama činjenica da je već dvadeset i nešto svedoka saslušano u klasičnoj sudskoj proceduri, svakako ne može biti početak sudskog procesa. Očigledno, na nečiju žalost, postupak ne ide tokom koji se očekivao.

Hoće li branioci Olivera Ivanovića da ulože protestnu notu? Da li u ovakvim situacijama, u pravima odbrane, postoji propisana mera reagovanja i šta bi ona mogla biti?

Adekvatna ili procesna – formalna mera ne postoji. Javnost ovo treba da kvalifikuje kao najokoreliji, najsuroviji vid političkog pritiska na pravosudne organe, a da ne pričam o samom značaju takve izjave. Dramatičnost izjave je utoliko veća što je Misija karakteristična – ona ima zadatak da uspostavi vladavinu prava, a prvi čovek te misije dozvoli sebi da sa ovakvim opasnim neistinama i kalkulacijama istupi u javnost.

Možda je u pitanju lapsus?

Ne mogu da verujem i ništa me ne može uveriti u to da se radi o lapsusu, a najmanje to da se sad to pokušava da predoči kao da se radi o pogrešno shvaćenoj rečenici od strane novinara. Postoji video zapis, reči gospodina Meučija se jasno čuju i on je to rekao, reči su jasne – još neka objasni pobude.

U tom slučaju, po Vašem mišljenju, kome bi zapravo bila upućena takva poruka, osim, nesumnjivo porodici i samom Ivanoviću?

Ako se radi o nivou političke provokacije, to ću donekle razumeti. Ne bih voleo da razmišljam o tome da se radi o smišljenom, ozbiljnom i realnom planu, da je ovo politički montiran proces. U tom slučaju imaćemo  argument  broj jedan za sve one dokaze i sve one sumnje koje postoje od prvog dana – da je to zaista politički proces koji udovoljava nekim drugim ciljevima. Ne zaboravite, mi svi želimo da se konačno na sva ta sporna pitanja jednom zauvek stavi tačka, ali tražimo da mu se (Oliveru Ivanoviću, prim.red.) omoguće sva njegova ljudska i procesna prava i da mu se omogući odbrana sa slobode.

Kako reagujete na odluku o produžetku pritvora za naredna dva meseca?

Što se odluke o produžetku pritvora  tiče, ona je samo jedna u nizu nebuloznih odluka o bekstvu i uticaju na svedoke. Pritvor se određuje iz dva ostava, a to je ono na šta branioci prigovaraju od prvog dana – Oliverovo ‘moguće’ bekstvo za Srbiju. Neko je našao za shodno da locira pravac Oliverovog kretanja. Oliver, po njima, ne može ni za Crnu Goru, ni za Makedoniju, ne može nigde, nego će pobeći za Srbiju, a upravo je država Srbija dala garanciju. Interesantno je to da se garancije iz države Srbije ne uvažavaju i to jedino u ovom slučaju, a sa druge strane Srbija se pohvaljuje kao ozbiljan sagovornik i partner u ostalim procesima. Zamislite rečenicu u vezi sa garancijama koje je ponudila da država Srbija “nije u prilici” da tako nešto garantuje. Zamislite tek nebuloznost te rečenice.

Gde se navodi takav stav?

Radi se o odluci apelacionog suda koji je odlučivao po žalbi na rešenje o produžetku pritvora.

Da li postoji obrazloženje šta podrazumeva tačno to da Srbija nije u prilici da garantuje, odnosno, kakvo je obrazloženje?

Upravo je u tome poenta – nema obrazloženja! To je ona nezdrava i nepoštena tehnika ili sredstvo kada nekome nešto izgovorite, ne obrazložite isto i svesni ste da preko toga on ne može da reaguje na vašu rečenicu i da svoju argumentaciju. Želeo bih samo da se vratim na temu osnovanosti pritvora za mog brata. Je li polovina svedoka tužilaštva već saslušana za prvi deo optužnice i ne mali broj za drugi deo optužnice? Jesu li saslušani tužiočevi svedoci, pa među njima i raniji ministar unutrašnjih poslova, najodgovorniji čovek za krivični progon u tom trenutku? Je li opšti utisak, naravno ne mogu govoriti u ime tog sudskog veća, da niko od tih svedoka ništa nije dokazao? Štaviše. Drugo, Oliver je čovek koji je imao toliko poseta ljudi sa strane tokom svog pritvora, samim tim i mogućnost da utiče na svedoke, koji je imao toliko kontakata sa članovima svoje porodice, mogućnost da njemu poverljive osobe mogu da utiču na svedoke. Oliver je sa druge strane, već dva puta puštan kući i sve analize ukazuju na njegovu maksimalnu kooperativnost i prihvatljivo ponašanje, Oliver je 16 godina sa vama. O kakvom uticaju na svedoke pričamo?! Reči – “mogućnost uticaja na svedoke” u slučaju Olivera Ivanovića prerasle su u frazu, ali se na nju, na žalost, uporno oslanja.

Koliko on može da provede još u pritvoru, po Vašoj proceni?

Na moju žalost i strah, bukvalno strah od svega toga, to može da se prolongira još jako dugo. 

To podrazumeva ‘barem’ kraj godine?

Ne barem, nego i duže.  Do ovog momenta je saslušan taj broj od dvadeset i nešto tužiočevih svedoka, ali ostaje još 30 i nešto. A gde su još svedoci odbrane? Jer nikakva razlika ne postoji u principijelnom smislu, nema nikakve razlike u svedocima jedne i druge strane ukoliko sud zadržava ovakav stav po pitanju broja, ne upuštajući se u ocenu a šta su oni svedoci koji su veštom manipulacijom tužilaštva proglašavani “ključnim svedocima” do sada predstavili.

Da li  postoji  ograničenje koliko najduže može da bude u pritvoru?

Ono postoji, ali na žalost, nakon podizanja optužnice, ono može neograničeno da traje u toku postupka.

Kako se Oliver oseća godinu i po dana kasnije?

Oliver je izuzetno jaka ličnost, što je krajnje neuobičajeno za uslove u kojima se trenutno nalazi. On veoma jako i veoma snažno podnosi sve ovo. Vidljiva je njegova lična ambicija, uz lični osećaj da je svestan i upoznat sa onim o čemu se i šta mu se radi. Mog brata rukovodi apsolutno uverenje da je nevin što mu daje snagu da istera ovaj proces do kraja i dokaže svoju nevinost. Svestan je da je politički razlog  pozadina cele ove komedije u koju ni sami Albanci ne veruju i to izgovaraju u svakoj prilici i to ga vuče napred. Snažan je, ozbiljno je uključen u ceo sudski tok, priprema se za svako ročište. Sa druge strane, ovakav život, odvojenost od porodice za koju je izuzetno vezan je ono što ga destabilizuje u tome, a ono što mu strašno smeta jeste neopravdano odugovlačenje postupka i pokušaj da se za to pronađe bilo kakvo, pa i suvislo opravdanje, što neko iznalazi razloge za prolongiranje tog postupka, kojih  očigledno  nema u sličnim postupcima, pa i onima koji se odvijaju u drugoj sudnici udaljenoj na nekoliko metara odatle.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.