Kallxo: Raj za ljubitelje penzija iz srpskog i kosovskog sistema

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Kosovo i Srbija nemaju bilateralne sporazume o socijalnim šemama i stoga ne razmenjuju podatke o broju i imenima penzionera kojima se isplaćuju penzije.

Nedostatak komunikacije stvorio je prostor u kome građani imaju koristi od penzija dve zemlje iako zakon ne dozvoljava da građanin prima dve osnovne penzije.

Istraživanje Kallxo.com otkriva da je prema statistici 10% penzionera Peći iz srpske zajednice, dok je slična statistika u opštini Istok.

Prema zvaničnim podacima, u Peći živi 994 penzionera srpske zajednice, dok u Istoku živi 608 penzionera. Postoje nedoslednosti u ciframa, jer popis stanovništva pokazuje da na ovim prostorima živi daleko manje Srba od broja penzionera.

Prema statistici iz 2011. godine, samo 332 građana iz srpske zajednice živelo je u Peći, a samo 194 u Istoku.

Prema zvaničnim podacima na Kosovu je registrovano 248.122 penzionera starijih od 65 godina, a 27.000 njih je iz srpske zajednice.

Neki od njih ne žive na Kosovu, ali primaju kosovsku penziju, dok istraživanje otkriva da ima i kosovskih Albanaca koji ne žive u Srbiji, ali primaju penzije iz Srbije.

Zakon o penzijama na Kosovu predviđa da korisnik penzije mora da bude državljanin Republike Kosovo i isti mora da ispunjava uslove da bude korisnik jedne od penzionih šema.

Kosovo nudi i osnovnu starosnu penziju, pa se time utvrđuje minimalna redovna mesečna penzija koja se isplaćuje svim građanima Kosova koji su navršili 65 godina, bez obzira da li su bili zaposleni ili ne.

S.Veroljub iz Mitrovice koji ima 68 godina govorio je o tome kako je uspeo da dobije dve penzije, jednu sa Kosova, a drugu iz Srbije.

„Prvo, imam i jedna i druga dokumenta – i sa Kosova i iz Srbije. U penziji sam već tri godine i primam dve penzije, sa Kosova i iz Srbije. Ne znam da li je to legalno, ali nikada nam ništa nisu rekli, barem meni, niti su me ikada pitali da li primam jednu ili drugu penziju“, kaže Veroljub*.

Veroljub* je 2014. prvi put izvadio kosovska dokumenta, ali njegova supruga nije doživela istu sudbinu. Ona nije mogla da prima penziju jer nema kosovsku dokumentaciju.

Veroljub* priznaje da je već godinu dana u proceduri za kosovska dokumenta, ali da su postavljali uslove, rekavši da treba da pokrene procedure za državljanstvo.

V. Janjić*, još jedan 68-godišnjak iz Zvečana, počinje da se smeje dok razgovara sa ekipom. Prvo govori o svom prijatelju kojeg je sreo nekoliko dana ranije.

„Na primer, moj prijatelj živi u Kraljevu, on živi tamo, a ne na Kosovu. Došao je pre nekoliko dana, najavio je penzionisanje i vratio se tamo. I ja sam imao istu priliku, ali ne, ostajem ovde”, kaže Janjić*.

Jedan od uslova i kriterijuma da budete korisnik penzije na Kosovu po zakonu je da imate stalno prebivalište u okviru teritorije.

Janjić* kaže da niko ne proverava gde žive, niti traže dokumenta za to.

„Tražili su od mene bankovni račun i srpsku ličnu kartu, ništa drugo. Na Kosovu dobijam 100 evra penzije, a u Srbiji negde oko 200 evra. Za kosovsku penziju otišao sam u Opštinu i tamo obavio posao, u banci primam kosovsku, dok srpsku penziju primam u pošti“, kaže on.

Čak i Janjić* kaže da može da se iskoristi slučaj da se u slučaju smrti nastavi sa isplatom penzije, ukoliko niko od članova porodice to ne prijavi.

„Nikada se ne javljam u Srbiji za penziju, ne obustavljaju je iako ne idemo tamo. Čak i ako se umre u Srbiji može da isplaćuje penzija dok to ne prijavi neko iz porodice. Na primer, ukoliko se ne prijavi, neko drugi može da podigne penziju“, kaže on.

D. Kovak*, 76-godišnjak, je u penziji više od 10 godina i živi u jednoj od opština na severu zemlje.

Ministarstvo finansija ima podatke o broju penzionera srpske nacionalnosti, ali nema podatke o tome koliko njih koji su korisnici na Kosovu primaju penzije i u Srbiji.

To barem tvrdi Ministarstvo finansija u odgovoru koji je Kallxo.com dostavljen u novembru.

„Odeljenje za penzije u okviru Ministarstva finansija ne raspolaže zvaničnim podacima o broju Albanaca/Kosovara, pa čak ni Srba koji žive u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu i koji primaju penzije iz Srbije“, navodi se u odgovoru.

U Ministarstvu kažu da nedostaje razmena podataka u oblasti penzija sa Srbijom.

„Nemamo sporazum sa Srbijom u oblasti penzija, kao što imamo sa mnogim drugim zemljama u regionu i Evropi, sa kojima smo regulisali pitanje razmene podataka“, navodi se dalje u odgovorima Ministarstva.

Kallxo.com je kontaktirao zamenika ministra finansija, Agona Dobrunu, kako bi saznao kakav je njegov stav u vezi sa ovim pitanjem.

Dobruna je ove godine imenovan za zamenika ministra odlukom premijera Aljbina Kurtija.

On kaže za Kallxo.com da u okviru ministarstva postoji mnogo penzijskih i socijalnih šema koje su regulisane nizom zakonskih i podzakonskih akata i da osobe sa dvojnim državljanstvom potencijalno mogu biti korisnici, ali dodaje da je osnovna regulativa kroz Zakon o državnim penzijskim sistemimam, sa izmenama i dopunama, kao i podzakonske akte kojima se uređuju druge procedure i administrativni kriterijumi.

„S druge strane, ovim zakonom je utvrđeno da korisnici starosne penzije i korisnici drugih penzija utvrđenih ovim zakonom mogu biti i strani državljani, sa čijom državom Republika Kosovo zaključuje bilateralne ugovore o socijalnom osiguranju. Nažalost, Republika Kosovo ima nedovoljan broj ovakvih sporazuma“, kaže Dobruna.

On dalje napominje da je ministar nedavno takav sporazum prosledio Holandiji na ratifikaciju, da su na ivici zatvaranja pregovora sa Austrijom i Hrvatskom, kao i da su inicirani sa Turskom.

Sa druge strane, što se tiče penzija koje se dobijaju iz Srbije, Dobruna priznaje da nemaju podatke o dvostrukim korisnicima.

„Mi nemamo takav registar i praksa sa drugim državama je da se ti podaci zvanično razmenjuju iz izvora druge države. Drugačija je situacija sa Srbijom. Međutim, sa ovim moramo da se pozabavimo na zakonskom nivou, a sama informacija nam nije dovoljna, već se to mora dokazati u pravnom smislu“, naglašava on za Kallxo.com.

Zamenik ministra kaže da u nedostatku takvog sporazuma sa Srbijom u kratkom roku, pravni tim u okviru MFRT razmatra alternativne mehanizme za pružanje potrebnih informacija i zaštitu javnog novca.

„Verujem da ćemo vrlo brzo preduzeti konkretne korake u tom pravcu“, zaključuje on.

Kallxo.com je zatražio informacije o penzijama koje Vlada Srbije isplaćuje penzionerima koji takođe žive na Kosovu, ali nisu dali nikakav odgovor.

Zahtev je upućen i Ministarstvu finansija Srbije, ali opet nema odgovora na ovu temu.

Kako ova šema funkcioniše nije jasno onima koji upravljaju opštinama ili zajednicama i jedinicama za povratak koje deluju u opštinama Kosova.

Ljeotrim Ajeti (Leotrim Ajeti) je potpredsednik za zajednice i povratak u opštini Gračanica. Kaže da se o ovom pitanju razgovara ali i jasno zna, dok je za taj fenomen čuo kao građanin, ali ne i kao osoba koja obavlja ovu funkciju.

U opštini Kamenica žive građani Srbi za koje predsednik opštine kaže da se u javnosti govori da primaju penzije iz Srbije i Kosova, ali da se ovi statistički podaci ne mogu identifikovati.

„Iskreno govoreći, kao diskusija ili javni diskurs – to postoji, ali su rekli istinu, mi se time nismo bavili, jer iz ugla politike, to više pripada centralnom, a ne lokalnom nivou. Malo je teško dokazati da li primaju dve penzije, i sa Kosova i iz Srbije, ali imamo podatke koliko primaju na Kosovu“, kaže Kadri Rahimaj, predsednik opštine Kamenica.

Mazlum Baraljiju (Mazllum Baraliu), profesor ustavnog prava i stručnjak za pitanje penzija, kaže da je proces dobijanja dve penzije nezakonit i da to stvara nejednakost među građanima.

„Niko nema pravo da prima dve penzije i oni koji primaju penzije u Srbiji moraju ovde (na Kosovu) da dobiju potvrdu da ostvaruju svoje pravo i da nemaju penziju sa Kosova, ali to se izgleda ne dešava u praksi, jer dosta ljudi prima penzije i tamo i ovde, to je protivzakonito. Bez obzira na državljanstvo, to ne znači da treba da dobiju dve beneficije“, kaže Baraljiju, dodajući da zakoni Kosova predviđaju da ukoliko ostvariš jedno pravo, ne možeš ostvariti drugo pravo, bez obzira na državljanstvo.

Baraljiju govori i o nedostatku dokumenata koje Kosovo kao država ima po ovom pitanju.

„Oni moraju da imaju bazu podataka jer kada izdaju potvrdu da neko ovde ne prima penziju da bi ostvario penziju u Srbiji u Beogradu, to je dokument koji mora da se evidentira u knjizi, a ako je nemaju, moguće je jer je ovde pitanje penzija haotično. Mi smo jedina zemlja koja nema pravi penzioni sistem“, dodaje Baraliju.

Kao stručnjak za ovo pitanje, Baraljiju kaže da je i ranije radio na tome, dok za dosad stvorenu situaciju okrivljuje sve vlade koje su bile na vlasti.

„Ovo pitanje je totalno nereformisano, sramota je za sve vlade jer mi nemamo pravi sistem“, zaključio je Baraljiu.

Dve vlade, srpska i kosovska, nemaju tačne podatke o tome koliku je finansijsku štetu budžetima penzionih šema ovo pitanje nanelo.