Radovanović: Pokazalo se da je strategija države – pustiti ljude da se zaraze

Epidemiolog Zoran Radovanović povodom najnovijih podataka o koronavirusu u Srbiji kaže da ne bi rekao da je to pokazatelj da virusu ne pada na pamet da ode, već obrnuto – da nama ne pada na pamet da ga oteramo. Ističe i da se pokazalo da je dugoročna strategija države – pustiti ljude da se zaražavaju. Kritikuje i kontradiktorne poruke koje se javnosti šalju o značaju vakcinacije, pa i najave predsednika da će se vakcinisati, a nikako to da učini.

U emisiji Pressing na TV N1 Radovanović je istakao da mere protiv koronavirusa u Srbiji nisu adekvatne od početka epidemije, da se išlo iz krajnosti u krajnost i da se uvodilo vanredno stanje, a potom tvrdilo da virus gubi snagu i da epidemija prestaje, da leti ne može da se prenosi virus…što su, kaže, „potpune besmislice“.

Dodaje i da je pred izbore, kada su popuštene mere bilo svima jasno da je to politička odluka.

„Pripremaju se izbori, pravimo se da je sve u redu, šminkamo situaciju. Jasno je bilo da se skrivaju podaci koji su bili alarmantni“, rekao je Radovanović i dodao da je u prvoj polovini juna u pojedinim zdravstvenim ustanovama bilo po 70 ili 90 posto pozitivnih od broja testiranih na koronavirus, da su bolesni studenti vraćani u sobu sa zdravim cimerom…

„Važno je bilo zataškati situaciju. Onda se pokazalo da to nije samo vezano za izbore već da je u pitanju dugoročna strategija. Podsećam vas da je jedan član Kriznog štaba pošteno rekao idemo na letovanje, zaražavajmo se slobodno, a interesantno je da ga drugi nisu demantovali. Imam utisak da je strategija države da se ljudi zaraze jer događaji koji su usledili to nedvosmisleno dokazuju“, rekao je Radovanović.

Podsetio je i da je u avgustu, kada su se „više uzbudili prosvetni radnici jer ne znaju šta će“, Krizni štab dao objašnjenje da može ili vanredno stanje ili ne može ništa i da može da se da samo preporuka, a ne i kažnjavanje.

„Nije tačno, isti zakon koji sada važi postojao je i 1972. godine kada smo suzbijali variolu i on omogućava ministru da zabrani kretanje i uvede obaveznu vakcinaciju, nije tačno da ima samo nenaredbodavni katrakter“, rekao je prof. Radovanović.

I kada je donet novi zakon ništa se, dodaje, nije promenilo, a u tom novom zakonu samo je jedna rečenica nova – da se formira Krizni štab i on je time legalizovan.

Sistem opstaje godinu dana samo zahvaljujući izvanrednim naporima lekara

Upitan da li je srpski zdravstveni sistem na ivici pucanja, on je rekao da je u pitanju proces koji traje već dugo „malo s ove, malo s one strane ivice“.

Kaže da je sve počelo još prošlog marta i aprila kada je rečeno svim obolelima da se jave epidemiolozima, a do njih nije moglo da se dođe, kada su lekari radili po dve smene…“Već tada se pokazalo da sistem ne funkcioniše, a nastavilo se posebno tokom narednih meseci. Nije tu samo u pitanju bolesnik od kovida, nismo mogli da pružimo zdravstvenu pomoć ljudima obolelih od drugih bolesti“, rekao je Radovanović.

Na pitanje kako izgleda kad zdravstveni sistem pukne, kaže:

„Nije to kao kad čovek opali iz topa, pa se prasak čuje, nego sistem biva sve manje funkcionalan i pacijenti sve više trpe“, rekao je Radovanović i dodao da sistem opstaje godinu dana zahvaljujući izvanrednim naporima lekara i medicinskih tehničara koji su u to uključeni.

Naglasio je, međutim da raste ogorčenje među kolegama u crvenim zonama i da se to može pročitati u svedočenjima lekara članova udruženja Ujedinjeni protiv kovida, ali da je anomalija što se takvi ljudi u ovoj zemlji doživljavaju kao neprijatelji sistema.

Na otvoreno pitanje da li može da kaže sa sigurnošću da je smrtnost medicinskog osoblja kod nas drastično veća u odnosu na druge zemlje, izneo je sledeće podatke:

„14. februara, kada sam pravio poslednje poređenje zvao sam kolege iz Hrvatske, kod nas je do tada bilo 104 umrla lekara a kod njih 21. Imajući u vidu odnos broja stanovnika Hrvatske i Srbije kod nas bi moglo biti prema tim parametrima 40-tak preminulih. Dakle imali smo tri puta više nego što se očekuje ako uzmemo Hrvatsku kao etalon“.

„Izgleda da predsednik ili ne veruje u vakcine ili se boji igle, ili…“

Upitan kako objašnjava pobunu protiv mera koja se i nedavno mogla videti na ulicama Beograda, on je ocenio da je to bilo groteksno i kao iz Kusturičinog filma.

„Ne verujem da je bilo spontano, tačno je da su se okupile različite grupacije, raspopovi, ekstremno desne grupe, poznato je da mi, tačnije vlast, populistički neguje grupe od lažne levice do ekstremne desnice jer su svi oni potencijalni glasači“, rekao je Radovanović i naglasio da su za razliku od sveta gde se dešavaju pobune zbog rigoroznih mera, one kod nas izuzetno blage.

„Mi smo kao pijan čovek između dve tarabe, pa malo padne na jednu, pa malo na drugu stranu, a uglavnom se grebemo o labaviju stranu“, ocenjuje.

Podsetio je da je epidemiološka situacija bila povremeno katastrofalna ili na granici katastrofalne, a da su naše mere bile kratkotrajne i anemične.

Na pitanje kako ocenjuje najavu Gorana Vesića da će u junu biti držani koncerti za vakcinisane, kaže da bi voleo da se to dogodi i da ne bi bilo nemoguće ako priliv vakcina bude redovan kao do sada i ako se promeni nešto dramatično u psihologiji naroda.

„Mi smo jedina zemlja na svetu gde je ponuda vakcina veća od potražnje“, rekao je Radovanović i naglasio da je prispeću vakcina morala da prethodi jedna snažna zdravstveno prosvetiteljska akcija i da se ljudima objasni značaj vakcinacije, a posebno u ruralnim područjima.

Istakao je i da bi predsednik vladajuće partije i Srbije Aleksandar Vučić po tom pitanju trebalo da bude za uzor, ali da ako on deseti put obeća da će se vakcinisti pa pogazi reč, normalno i očekivati da građani imaju rezerve prema vakcinaciji.

„Izgleda da predsednik ili ne veruje u vakcine ili se boji igle, što nije isključeno, ili, što ne bi bilo dobro, dobija prečišćene gamaglobuline, pa računa da će ga to štititi“, kaže.

Ukazuje i da postoji ogromna razlika iz vremena variole i sadašnjeg vremena, i da je tada vakcinisano preko 18 miliona ljudi za nekoliko sedmica, da su se ljudi gurali i borili se da budu vakcinisani.

Ali u to vreme svi su verovali sistemu, kaže i da „ako doktori nešto kažu to je bilo svetinja“. „Tadašnji predsednik nije se nijednom pojavio, on je obavljao svoj posao nije bio na TV, radiju ni u jednom smislu nije usmeravao građane, računao je da je to na struci“.

Istakao je da sada mi imamo populistički pristup, da čak podržavamo i vakcinaše i antivakcinaše, da se na režimskim medijima pojavljuju ljudi koji su protiv vakcine i govore o svetskim zaverama.

„I onda je normalno da kad narod dobija kontradiktorne poruke bude na kraju sluđen“, navodi Radovanović.

Da sam mogao da biram – Fajzer

Na pitanje koju vakcinu odabrati, kaže da je i njegova i odluka njegove supruge bila da je važno što pre biti vakcinasan i da su primili kinesku vakcinu, ali da bi, da je mogao da bira, verovatno odabrao Fajzerovu.

On je naglasio da ne treba zdravo za gotovo uzimati podatke o broju antitela posle revakcinacije i da je najvažnije da možemo da kažemo da oni koji su se vakcinisali i ako se razbole će imati blažu kliničku sliku i neće umirati.

Upitan da li je i treća doza vakcine opcija, u slučaju da se ne razvije dovoljan broj antitela, on kaže da je izvesno da ćemo svi dobiti tu treću dozu i biti revakcinisani jer će to postati endemska bolest, samo je pitanje kada.

„Možda će biti razlika između pojedinih vakcina, niko na svetu ne može da kaže da li će zaštita trajati šest, dvanaest ili 24 meseci, a može da se desi da svake jeseni dobijamo vakcinu, sad je još rano o tome govoriti“, kaže.

Ističe i da je vakcina efiskansija nego antitela posle preležane bolesti.

„Ako ste preležali kovid u blagoj formi zaštita traje nekoliko meseci, a ako dobijete vakcinu titar antitela raste znatno i ostaje dugo“, rekao je.

Na pitanje koji period od preležane bolesti treba čekati da neko primi vakcinu, odgovara:

„Mi kažemo mesec dana od ozdravljenja, pravio bih razliku prema težini bolesti – oni sa težim oblicima da čekaju i šest meseci, a sa lakšim mogu i posle dva do tri meseca da se vakcinišu“, kaže.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.