Mediji snose deo odgovornosti za širenje dezinformacija u vezi sa dijalogom u Briselu, međutim, glavni izvori su zvaničnici Beograda i Prištine. Već duži niz godina platformu koriste za uzajamno potkusiravanje, a ne za postizanje nekog rešenja, kazala je u izjavi za KoSSev Milica Radovanović iz NVO Nova društvena inicijativa. I dok navodi da političari neretko ono što je dogovoreno prikazuju u skladu sa svojim potrebama, građanima poručuje da bi od njihovih izjava trebalo da im bude bitnije „koliko su im silne ‘pobede’ izvojevane u dijalogu poboljšale kvalitet života“.
Sagovornica KoSSev-a kaže da je zbog same prirode pregovora, normalno da javnost nije upoznata sa svim detaljima procesa koji se vodi u Briselu.
Napominje da su informacije koje dolaze od posrednika u dijalogu nakon završetka neke od rundi pregovora prilično opšte. Time se, međutim, ostavlja prostor za širenje dezinformacija.
„Saopštavaju se samo ključne stvari dok se detalji – kako će to izgledati na terenu (što građane najviše zanima) izostaju. I to nije neobično, ali istovremeno ostavlja dosta prostora za strane u dijalogu, Beograd i Prištinu da te detalje, koji nas najviše zanimaju, iznose i tumače u skladu sa svojim unutrašnjim potrebama“, poručuje sagovornica KoSSev-a
Ipak, Radovanović kaže da su građani uvek u mogućnosti da se o samom toku pregovora informišu iz javno dostupne dokumentacije.
„Svako ko je suštinski zainteresovan za dijalog, bez mnogo muke može da pročita sporazume koji su postignuti“, dodaje.
Strane koriste dijalog za međusobno potkusurivanje, a ne za postizanje rešenja
Ona, međutim, navodi da se mnogima često ne dopada ono što je dogovoreno, pa se odlučuju da veruju da se neke od preuzetih obaveza u međuvremenu ipak ne moraju ispuniti.
„Imajući u vidu da se za ovih 13 godina dijaloga to ispostavilo tačnim, da strane nisu ispunile sve preuzete obaveze, nije toliko čudno što se često čuje da se ne zna o čemu se toliko dugo pregovara u Briselu. Već duži niz godina, strane koriste dijalog za međusobno potkusirivanje, a ne za postizanje nekog rešenja“, konstatuje Radovanović.
Kaže da u takvoj atmosferi nije ni čudo da se javnosti rezultati dijaloga predstavljaju kao pobeda nad drugom stranom.
Najpouzdaniji način da saznaju šta se to dogovaralo i šta se dogovara je da na terenu i svojim očima svedoče rezultatima dijaloga
Istina i manipulacija istinom
Upitana o tome kako zvanični Beograd a kako Priština obaveštava svoju javnost o dijalogu, Radovanović poručuje da tu „uvek ima i dela istine, ali i manipulacije tom istinom koja zvaničnicima ide u korist. I to važi za obe strane“.
„Nije logično očekivati od političara da će saopštiti istinu, jer učestvuju u procesu koji podrazumeva da za svaku ‘pobedu’ moraju da pretrpe i neki ‘poraz’. Isto tako treba imati na umu da tražiti od političara da se ne služe dezinformacijama praktično znači tražiti od njih da se ne bave politikom“.
Građanima savetuje da veruju svojim očima i sopstvenom iskustvu.
„Ono što bi građanima trebalo da bude bitnije od izjava političara jeste koliko su im silne ‘pobede’ izvojevane u dijalogu poboljšale kvalitet života i da na izborima nagrade ili kazne one koji su im te ‘pobede’ izvojevali“, dodaje Radovanović.
Ipak, ukazuje na značaj uloge medija u širenju kako informacija, tako i dezinformacija.
„Mediji su oni preko kojih poruke zvaničnika dolaze do građana. Način na koji mediji pristupaju ovoj temi uticaće i na stav građana. Međutim, različiti mediji imaju različitu uređivačku politiku i interese, tako da često u medijima koji dopiru do najvećeg broja građana fali kritički pristup dijalogu“, ocenjuje Radovanović.
Ako strane uz pomoć dezinformacija uspevaju da isporuče “dogovoreno” zašto bi EU sebi pucala u nogu
Sagovornica KoSSeva zaključuje da su mediji ti koji snose odgovornost za širenje dezinformacija, ali ne i najveću.
„Najveću odgovornost snose zvaničnici i institucije, zatim mediji, intelektualne elite i na kraju sami građani koji svojim glasom na izborima biraju ‘najbolje’ predstavnike naroda i njih samih, one za koje veruju da će raditi u najboljem interesu njih samih ali i nacije i koji će da ih lažu manje od ostalih u ponudi“, naglašava Radovanović.
A kada je reč o Evropskoj unij i njenoj ulozi, Radovanović poručuje da ona ima svoje interese, te da je „uzaludno smatrati da bi trebalo više da joj bude stalo do borbe sa dezinformacijama u dijalogu od nas samih“.
„Evropska unija je posrednik u dijalogu, a ne sudija. Ukoliko strane u dijalogu uz pomoć dezinformacija uspevaju da isporuče ‘dogovoreno’ zašto bi Evropska unija sebi pucala u nogu. I tako je dijalog jedno vreme funkcionisao. Međutim problem je što su strane nastavile da koriste dezinformacije, a prestale da konstruktivno učestvuju u dijalogu“, zaključuje sagovornica KoSSev-a.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
