Pulmolog: Virus korona kod 90 odsto težih pacijenata ostavlja promene na plućima

Pulmolog i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, Ivan Čekerevac, kaže da kod pacijenata koji imaju umereno tešku i tešku kliničku sliku tokom infekcije koronavirusom, pri otpustu iz bolnice 90 odsto njih će imati neke promene na plućima – ne samo ožiljke nego inflamacije (upale) u najsitinijim delovima pluća.

On je za N1 naglasio da se ova statistika odnosi na drugi tok bolesti, ne njenu akutnu fazu i da je bitno razjasniti da korona kao bolest ima subakutni, a kod nekih pacijenata i hronični tok bolesti.

Kaže da su zbog toga lekari u Kragujevcu počeli da rade skrining protokol za praćenje pacijenata tri meseca nakon otpuštanja iz bolnice za tih 90 posto pacijenata koji su imali promene na plućima.

„Onih koji nemaju promene pri otpustu nažalost je samo 10 posto”, rekao je dr Čekerevac.

Posle tri meseca lekari su zaključili da od pacijenata koji su izašli iz bolnice, a bilo ih je oko 50- 60 tokom prvog i drugog talasa, da 50 odsto njih ima simptome kao što su lako zamaranje, bolovi u grudima, ali i nerespiratorni problemi psihološke prirode kao što su anksioznost do 60 posto i nesanica u do 40 odsto slučajeva.

Kod 50 odsto pacijenata nakon tri meseca su našli i promene na randgenu pluća, pa čak i na ultrazvuku pluća.

Ako pacijenti imaju značajne promene nakon tri meseca ih šalju na skener grudnog koša, a od 50 odsto polovina ih ima promene na plućima koje se ne mogu smatrati samo ožiljcima već imaju neku vrstu inflamacije.

Naglasio je da su u slučaju kovida prva tri meseca ključna i da se nakon tog perioda zna da li postoje definitivne promene na plućima.

„Ako nema promena, pacijent ne treba dalje da se prati, a ako ima simptome, a 50 posto ih ima, to zahteva dalje praćenje pa čak i uključenje terapijskih modaliteta”, kaže Čekerevac.

On je naglasio da je greška koja se ponavlja u Srbiji davanje pacijentima koji obole od korone antibiotika i kardiopirina, jer u akutnoj fazi bolesti to može da napravi probleme kao što su aritmije i dijareje.

Čekerevac je naglasio da se on ne sreće sa blažim oblicima bolesti, pošto radi u bolnici, ali je dodao da je najbolje u prvih sedam dana davati obolelima antivirusne lekove, među kojima je i remdesivir.

Na pitanje šta osim nošenja maski, pranja ruku i držanja distance možemo da uradimo da sprečimo zarazu, doktor kaže da teoretski nema dokaza, ali da je njegov lični stav da je neophodno jačanje imuniteta sportskim aktivnostima, zdravom ishranom…

I menatalno zdravlje je, kaže veoma bitno i moramo da nađemo ventil da ga očuvamo jer se u suprotnom urušava imunitet.

„Druženje na bilo koji način s ljudima, bavljenje omiljenim stvarima, vraćanje filmu i muzici…”, neki su od predloga doktora Čekerevca.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.