Psihološkinja: Sa pandemijom više ljudi traži psihoterapijske usluge, kako se nositi sa stresom

FOTO: KoSSev

Pandemija koronavirusa i mere za njeno suzbijanje promenile su našu svakodnevicu – ograničile nam kretanje, sprečile putovanja, onemogućile kontakt sa bliskim osobama. Kako je to uticalo na naše mentalno zdravlje, ali i kako da ga zaštitimo i sačuvamo u ovim izazovnim vremenima, za KoSSev portal govorila je psihološkinja i sertifikovana psihoterapeutkinja, Milena Dabetić.

Dabetić radi u psihosocijalnom centru za trauma terapiju nevladine organizacije Diakonie Kosovo koji funkcioniše od 2014. godine.

U ovom centru, koji se nalazi u zgradi North city u Severnoj Mitrovici, pružaju se usluge individualne i porodične psihoterapije i savetovanja, tretman post traumatskog stresnog događaja, stabilizacija kroz grupni rad, dugoročna obuka iz trauma terapije i trauma pedagogije, supervizija mentalnog zdravlja radnika. Terapije su besplatne i namenjene svim starosnim grupama – deca, adolescenti, odrasli.

Kazala nam je da se tokom pandemije povećala potreba ljudi za psihoterapijskim uslugama, te da su raznoliki problemi zbog kojih su se odlučili da potraže pomoć.

„Anksioznost, panični napadi, gubitak volje i motivacije, ispoljavanje problema u ponašanju kod dece, izazovi povodom praćenja onlajn nastave, razvod braka, nasilje u porodici“, izlistala je Dabetić.

Kaže da je kroz kliničku praksu primetila da na „nenormalne događaje imamo normalne reakcije“.

„Prisutan je porast tenzije u porodičnim sistemima, problemi koji su i pre postojali sada su eskalirali. Ova situacija je kod ljudi bila okidač na prethodna traumatska iskustva. Takođe je prisutno nepoverenje prema drugima iz našeg okruženja zato što za nas predstavljaju potencijalnu pretnju od zaraze i to negativno utiče na međuljudske odnose“, dodala je Dabetić.

U radu sa klijentima često može čuti da se osećaju kao da im je neko „oteo ovu godinu“, dodala je.

Dabetić nam je pojasnila da se reakcije koje imamo na pandemiju mogu opisati kroz faze koje prolazimo kod tugovanja.

„Poricanje – ovaj virus mene neće ugroziti, ljutnja – zbog pandemije moram sedeti kući i promeniti svoju svakodnevicu i aktivnosti, pregovaranje – ukoliko treba da poštujem mere dve nedelje to je valjda u redu, tugovanje – ja ne znam kada će se sve ovo završiti, i najzad prihvatanje – ovo se dešava i treba da vidim kako ću to procesuirati i nositi se sa tim“.

S obzirom na to da je pandemija uticala na ispoljavanje strahova koji su mnoge od nas preplavili, Dabetić nas je posavetovala kako da ih savladamo.

„Strah ima zaštitnu ulogu u našem životu, mi ga ne volimo, prosto nam je jedna neprijatna emocija, ali on nas štiti u situacijama kada smo objektivno ugroženi, i ne treba da izbegavamo i negiramo naša osećanja. Međutim, kada je strah preplavljujuć, iracionalan i ometa nas u svakodnevnom funkcionisanju, onda treba da se zaštitimo. Korišćenje tehnika kontrolisanog disanja za regulisanje emocija je veoma jednostavna i moćna intervencija. Pogodna je za sve uzraste, možete je raditi u svakom momentu, ne zahteva mnogo vremena ili upotrebu drugih resursa”, istakla je.

Dalje nam je objasnila da kontrolisano disanje pomaže u regulaciji emocija, jer su disanje i emocije usko povezani, te da pomažu u smanjenu anksioznosti i depresije.

„Kada se osećamo anksiozno ili uplašeno, dišemo brzo i plitko. Kada osećamo sreću, dišemo sporo i duboko. Disanje je povezano sa našim autonomnim nervnim sistemom. Svakodnevne vežbe disanja aktiviraju parasimpatički nervni sistem, što utiče na smirenje uma i tela. Tehnike kontrolisanog disanja pomažu u smanjenju anksioznosti i depresije, povećavaju osećanje sreće i optimizma, jačaju sposobnost regulacije emocija, poboljšavaju simptome traume, smanjuju impulsivnost“, poručila je.

Dabetić smatra da bi eventualno pooštravanje mera moglo dodatno da pogorša mentalno zdravlje ljudi.

„Mi smo generalno svakodnevno izloženi stresu usled načina života. Međutim, kada smo tokom dužeg vremena izloženi različitim vrstama stresa, na primer, problemi u porodici, bračnom odnosu, egzistencijalne brige, strah od gubitka posla, to prerasta u toksični stres. S druge strane, ljudima inače predstavlja izazov da prihvate neizvesnost koju nosi život, a kod pandemije je upravo prisutna neizvesnost”, kaže.

A sa pooštravanjem mera, predložila nam je kako da kvalitetno ispunimo slobodno vreme u udobnosti svojih domova, budući i da nam dolaze hladni dani i duge noći.

„Pečenje, slikanje, crtanje, šivenje, pisanje, kolaži. Ovo su primeri kreativnih zadataka koji mogu da deluju umirujuće. Čitajte, slušajte ili gledajte priče koje vas inspirišu, zasmejavaju, neguju vašu duhovnost ili vas podsećaju na vaše osnovne vrednosti. Slušajte muziku koja utiče pozitivno na vas i zaigrajte uz vašu omiljenu pesmu. Napravite spisak stvari na kojima ste zahvalni. Pogledajte fotografije sa pozitivnim uspomenama. Ako se osećate izolovano, zakažite dnevne ili nedeljne video ili telefonske sa prijateljima ili članovima porodice“, dodala je.

Takođe nas je posavetovala da razmislimo o vežbanju, jer istezanje, kratke naporne vežbe ili treninzi snage mogu pomoći telu da se oseća jačim.

„Kada smo izloženi stresu, luči se kortizol, adrenalin. Pojačano prisustvo kortizola u našem organizmu utiče između ostalog i na slabljenje imuniteta. Sve aktivnosti, vežbe koje sam navela, utiču na lučenje takozvanih pozitivnih hormona, serotonina, dopamina, oksitocina, endorfina. Poenta je napraviti balans u organizmu između kortizola i ovih drugih hormona, kako bismo sačuvali naše mentalno zdravlje“, naglasila je.

Osim toga, kako kaže Dabetić, potrebne su nam rutine koje podržavaju brigu o sebi i očuvanju zdravlja.

„Na prvom mestu je da se hranimo zdravo, da imamo uravnoteženu ishranu i regulisan ritam spavanja. Bitno je održati strukturu svakodnevice koliko god nam okolnosti dozvoljavaju. Radite ono što vam pričinjava zadovoljstvo“, napomenula je.

Smatra da će pandemija ostaviti posledice po nas i naše zdravlje, jer to može učiniti „svaka dugotrajno stresna situacija, posebno traumatična ukoliko je ne obradimo adekvatno“.

„Treba da budemo otvoreni, ukoliko primetimo da nismo u stanju da se sami nosimo sa situacijom, da se obratimo za stručnu pomoć. To nije znak naše slabosti“, zaključila je Dabetić.



Proizvodnju ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu kao deo serije članaka o novinarstvu u zajednici kako bi se pomoglo razvoju lokalnih medija. Izražena mišljenja i stavovi u njoj, uključujući prikazane sadržaje, predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika i autora i ne odražavaju nužno stavove OEBS-a.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.