Izricanje prvostepene presude u predmetu protiv bivšeg pripadnika OVK, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, koje Specijalni sud za Kosovo u Hagu u četiri tačke tereti za ratne zločine – održaće se 16. septembra 2026. godine u 10 časova, potvrđeno je iz Haga.
Sednica će, naveli su, biti javna i moći će da se prati na dva načina – na sajtu Specijalizovanih veća na tri jezika (albanskom, srpskom i engleskom), kao i fizički – iz galerije za posetioce u zgradi suda.
Napominju da se lica koja žele da prate sednicu iz galerije za posetioce – moraju blagovremeno prijaviti, a na sajtu suda nalaze se i instrukcije.
U nalogu kojim se zakazuje izricanje presude, dodaju, pretresni panel je objasnio da je većanje produženo u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima, a zbog velikog obima dokaza i složenosti predmeta.
„Produženje je bilo potrebno zbog velikog obima predočenog dokaznog materijala i složenosti predmeta, kako bi se omogućila pravična, sveobuhvatna i valjana ocena dokaznog spisa“.
Presuda Tačiju i ostalima do sada je dva puta odložena – prvobitno je, prema redovnoj proceduri nakon završnih reči trebalo da bude izrečena 19. maja, zatim je pomerena na 20. jul, a sada i za 16. septembar.
Najobimniji slučaj
Specijalizovana veća Kosova, kako se ovaj sud zvanično zove, osnovala je 2015. kosovska Skupština pod međunarodnim pritiskom izazvanim inicijalno izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Međutim, kao osnova za formiranje Suda poslužio je izveštaj američkog tužioca, Klinta Vilijamsona koji je provearavao Martijeve navode. Iako nije potvrdio navode o trgovini organima, ovaj tužilac je po završetku istrage 2014. godine saopštio da su pribavljeni dokazi dovoljni za pokretanje optužnica.
Ubrzo zatim usledio je i proces formiranja Specijalnog suda.
Sud je formalno je deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu.
U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Najznačajniji i najobimniji proces pred ovim sudom je upravo slučaj protiv bivših lidera OVK – Hašima Tačija (56), Kadrija Veseljija (57), Redžepa Seljimija (53) i Jakupa Krasnićija (74) , koji se terete za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Optuženi su za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albanije, od marta 1998. do novembra 1999.
Šest tačaka optužnice ih tereti za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
U ovih ukupno deset tačaka terete se za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, navodi su optužnice, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Udruženi zločinački poduhvat
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je, tvrdi se u optužnici, preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i lideri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjašnjavali su se da nisu krivi.
Presuda nakon šest godina procesa
Tači i saoptuženi uhapšeni su na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. godine i od tada se nalaze u pritvoru u Hagu.
Zvanično suđenje počelo je 3. aprila 2023. godine, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila 2025. godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočilo je sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998-99.
Ti svedoci dali su gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.
Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancom.
Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, međutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.
Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud ni izvodili svedoke odbrane.
Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na suđenju imaće pravo na obeštećenje.
Tužilaštvo zatražilo po 45 godina zatvora
9. februara ove godine iznešene su i završne reči, a glavna tužiteljka u ovom procesu, Kimberli Vest, zatražila je da se optuženima izrekne po 45 godina zatvora.
Ocenila je i tada da su dokazi izvedeni tokom suđenja pokazali da su zločini iz optužnice počinjeni i da „optuženi snose krivičnu odgovornost“.
„Dokazi opravdavaju duge zatvorske kazne za sve optužene“, kazala je tada glavna tužiteljka.
„Pravda za lidere OVK“ kao nacionalni prioritet
Samo hapšenje bivših lidera OVK u novembru 2020. godine izazvalo je burne reakcije, prevashodno u albanskom društvu na Kosovu, gde je ovaj potez dočekan sa nevericom i revoltiranim protestima.
U danima nakon njihovog prebacivanja u Hag, Kosovo je bilo preplavljeno bilbordima sa likovima Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija, uz poruke „Heroji, a ne zločinci“ i „Sloboda ima ime“.
Najveći vid podrške organizovan je u aprilu 2023. godine, dan uoči početka suđenja u Hagu.
Pod nazivom „Marš za slobodu“, desetine hiljada građana okupilo se u Prištini. Protest je organizovala platforma „Sloboda ima ime“, a učesnici su nosili transparente sa natpisima podrške optuženima, ističući da se „ne sudi samo OVK, već čitavom narodu“.
Ni u godinama koje su usledile ovaj se dominantan narativ među Albancima na Kosovu, uključujući i političke zvaničnike, ali i u regionu i njihovoj dijaspori, nije promenio.
Dok su se, nakon odlaska uticajnih ličnosti iz Tačijeve stranke PDK, vlade u Prištini smenjivale, narativ među albanskim političarima na Kosovu, ipak, ostajao je gotovo jedinstven – Specijalizovani sud je etiketiran kao „nepravičan“ i „jednostran“.
Često su se čule optužbe da ovaj sud „izjednačava žrtvu i agresora“, aludirajući na Srbe, odnosno srpske snage.
Tokom godina procesa, udruženja proizašla iz OVK su takođe igrala ključnu ulogu u održavanju ovog stava u žiži javnosti.
Organizovali su sporadične okrugle stolove, tribine, okupljanja i kampanje na društvenim mrežama, često direktno napadajući Specijalizovano tužilaštvo i tražeći slobodu njihovih bivših lidera.
I sama predsednica ovog Suda doživljavala je neprijatnosti tokom poseta Prištini, uključujući i odlaganja konferencija usled protesta zbog njenog dolaska, i to sa nasilnim incidentima, što se poslednji put dogodilo prošle godine. Mediji su beležili i pretnje koje su joj neretko upućivane, iako je ona tvrdila da zatrašivanja neće uticati na ishod procesa.
Glorifikacija vođa OVK se posebno reaktuelizovala od prošlog septembra kada je započelo iznošenje dokaza odbrane, a još više od kada je započelo iznošenje završnih reči.
U istoj atmosferi dočekana je i završnica samog postupka.
Nakon što je glavna tužiteljka zatražila da se njima izrekne po 45 godina zatvora, kosovski zvaničnici su najpre gotovo sinhronizovano ponavljali stav da je proces protiv Tačija i ostalih „politički motivisan“, a posebno je tome bila posvećena ova godišnjica jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, kada je tadašnja kosovska predsednica uzela učešće u jednom od masovnih skupova koje je organizovalo udruženje OVK.
A pre toga, samo dva dana nakon zahteva tužiteljke iz Haga a na dan formiranja vlade Kurti 3 i skupštine, najviši predstavnici u ovim telima su u svojim govorima, pred diplomatskih korom na galeriji skupštinske sale, svoje govore započeli glorifikovanjem OVK i kritikama na računa Specijalnog suda.
Predstavnici vladajuće većine, ali i opozicije, u javnim nastupima insistirali su na tezi da su Specijalizovana veća u Hagu izgubila kredibilitet, te da su njihove odluke „instrumentalizovane radi prekrajanja istorije“.
Pored kosovskih zvaničnika, snažne poruke podrške, ali i kritike na račun Specijalnog suda u Hagu, upućivao je neretko i premijer Albanije, Edi Rama, koji je lično više puta posećivao haške prtivorenike sa Kosova.
„Teatar sramote“, poručio je nakon posete Tačiju u Hagu prošle godine.
Posebno je u diplomatskim krugovima i delu javnosti ostao zapamćen njegov govor u Savetu Evrope 2022. godine, kada je Tačija uporedio sa Jozefom K. iz Kafkinog „Procesa“, a poslanicima se više puta obraćao uz ispravku da se ne kaže „Kosovo“, već „Kosova“.
Tada je poslanike Saveta Evrope pozvao da odustanu od optužbi protiv Kosova.
A ove godine u Vašingtonu lično je pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da „uradi nešto“ povodom ovog pitanja. Zahtev tužilaštva, Rama je nazvao „gomilom g****a koju je teško progutati u srcu demokratske Evrope“.
Udruženja bivših pripadnika OVK su, takođe, u danima nakon ovog zahteva tužiteljke pojačala aktivnosti.
Pod sloganom „Pravda za lidere OVK“, održali su masovne skupove u Prištini, Tirani, Skoplju, pojedinim zapadnim prestonicama, a za 5. jul najavljen je novi – u Hrvatskoj.
Na protestima okupljeni, na čelu sa čelnicima Udruženja, zatražili su hitno puštanje optuženih na slobodu, a za to su potom pokrenuli i peticiju.
U jeku ovih protesta objavljen je i stav institucije Ombudsmana na Kosovu koji je u izveštaju izrazio ozbiljne sumnje u dosadašnji rad Suda u Hagu, posebno u kontekstu dugotrajnog pritvora optuženih. U njemu je identifikovao niz pitanja u vezi sa poštovanjem osnovnih prava u postupcima pred ovim sudom, uključujući trajanje pritvora, mogućnost privremenog oslobađanja, nezavisnost i nepristrasnost suda, prihvatljivost dokaza, jednakost strana i princip zakonitosti.
Osim toga, i grupa istaknutih novinara sa Kosova i iz Albanije uputila je javno pismo institucijama EU i SAD, izražavajući zabrinutost zbog rada Specijalizovanih veća u Hagu u predmetu protiv bivših lidera OVK.
Potpisnici pisma, pozivajući se na ranije ocene Ombudsmana, peticije pravnih eksperata i izveštaje civilnog društva, tvrdili su da postupak karakterišu pristrasnost sudskog veća, nedovoljna transparentnost zbog čestih zatvorenih sednica, kao i neopravdano dug pritvor koji nije u skladu sa međunarodnim standardima o suđenju u razumnom roku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
