Protestuju ispred opštine: Mi na socijali, a oni na plati i ne dolaze na posao

Oko dvadesetak meštana, mahom Vrbovca, već drugi dan porodično protestuju ispred opštine Vitina koja je izmeštena u ovo mesto, usled – kako tvrde, toga što su bez posla, dok se na drugoj strani, na platnom spisku nalaze navodno raseljeni iz centralne Srbije, a koji na Kosovo „svrate samo kada moraju“. Zahtevaju otkaz za ove „radnike“ i više sluha za one koji žive u četiri sela vitinske opštine, a kojih je barem, kažu, 1000 u sličnoj situaciji.

„Dvadeset godina ljudi ćute, a 20 godina rade ovde ljudi iz centralne Srbije i niko ne dolazi na posao“, za KoSSev svedoči 29-godišnji nezaposleni mašinski tehničar Dejan Rakić, jedan od učesnika protesta.

Kaže da „preživljava“ sa suprugom i troje dece, ćerkama od 6, 4 i sinom od dve godine, isključivo socijalnom pomoći od 18,000 dinara, materinskim dodatkom i sitnim povrtarstvom tek koliko da prehrani porodicu.

„Svi smo mi ovde oženjeni, imamo decu, živimo ovde, deca nam ovde idu u školu, vrtić, predškolsko. Meni sada jedna ćerkica treba da krene u veliku školu, treba da kupim detetu knjige, a ja nemam para“, kaže Rakić sa kojim smo telefonom razgovarali.

U „državnoj službi“ kaže da nije radio nijedan dan.

„Samo socijalno 18,000 dinara i to je. Ni supruga ništa, samo materinski i dečji, poljoprivreda je samo nešto sitno. Na kosovskoj strani takođe nas nema nigde“, dodaje Rakić.

Tridesetjednogodišnji Miloš Marković, iz Vrbovca, takođe protestuje, mada kaže da na protestu ima i nezaposlenih is susednog Grnčara.

On živi sa suprugom, takođe nezaposlenom, a izdržavaju i ćerkicu.

„Svi smo na socijali, ali ima i onih koji nemaju čak ni socijalu. Evo, ja ne primam ni socijalu, samo dečji“, kaže Marković.

Na pitanje kako onda uspevaju da ‘prežive’ mesec, Marković navodi – „privatno, snalazimo se“. A to privatno znači za većinu Vrbovčana i iz okolnih sela odlazak na nadničenje u poljoprivredi.

„Evo danas mi je drugar kazao, dok smo bili na protestu, da mu je pre nekoliko meseci Srđan Nikolić, naš predsednik, kazao, ti si sposoban, živ si, zdrav si, uzmi ženu i idi u Srbiju, imaš posla koliko hoćeš. Imao je i poruku ali je obrisao“, dodaje.

Nasuprot njima, tvrde da je najmanje 40 drugih „privilegovanih“. U pitanju su raseljeni Srbi iz ovih mesta koji već 20 godina žive u centralnoj Srbiji, ali koji su zvanično zaposleni u srpskim institucijama na Kosovu, mahom u opštini Vitina i primaju odatle platu, koju ne zarađuju, jer navodno ne dolaze na posao.

„Naš predsednik na to nema odgovor. Kad je bio ispred opštine, ja ga lično pitam, gde ti je taj i taj radnik (ime poznato redakciji) što prima platu, samo on 6 godina prima platu, a na Kosovo ne dolazi godinama, ništa mi nije odgovorio“, svedoči Marković.

Iako spiskove nisu videli, dokaze za tvrdnju nalaze u više svedočenja svojih meštana, prijatelja i poznanika koji su imali uvid u spiskove tokom godina. Prema njihovim navodima, radi se mahom o opštinskim „radnicima“.

Nemaju ni kontakt sa njima, ali se uzajamno svi poznaju.

„Kako da imamo kontakt, oni ne dolaze ovde, i to ako dođu, jedan dan u godini, na brzaka, završe posao i pobegnu“, dodao je Marković.

Ni predsednik privremenog organa Srđan Nikolić im nije nikada do sada potvrdio da postoje fantomi u opštini. Štaviše, tvrde da im on „ne govori ništa“, čak ni sada kada protestuju ispred kancelarija u kojima on radi.

„Tu smo ispred opštine svako jutro, pre nego da dođu na posao. Danas je bio samo gradonačelnik, predsednik opštine i ćuti, ništa. Mi mu govorimo sve to, pričamo mu svoje probleme da ne radi niko nigde, da su ljudi nezadovoljni, mi to vidimo odlično i sva sela koliko nas ima. Mi se znamo, mi smo ovde mali, to sve ćuti. On sam dođe, pa nas tera samo da napišemo zahtev, ali mi ne želimo to da radimo, želimo samo da se isteraju ljudi s posla, nema više tu koji zahtevi. Očigledno njih je briga, ne žele da preduzmu ništa. Čak su 9 radnika iz gnjilanske opštine zaposlili u našoj opštini, baš u našoj opštini, a ne dolaze na posao,“ opisuje Rakić atmosferu u Vrbovcu.

Na pitanje zašto nisu podneli pisani zahtev, Dejan Rakić kaže, da ih time vlasti zapravo samo zamajavaju.

„Oni to znaju svi odlično šta je i kako je“, dodao je.

I jedan i drugi tvrde da neće odustati. Na protest već drugi dan dolaze u 7:30, ostaju do 13 ili 14 časova.

„I tako ćemo svakog dana. Ali ne odustajemo dok ih ne isteraju sa posla, jer na posao ovi u Srbiji što su, ne dolaze“.

Iako kažu da je najmanje 50% stanovnika Vrbovca u sličnoj situaciji kao Dejan i Miloš, navode da se ljudi plaše da iznesu javno svoj stav, da se javno požale, a kamoli da protestuju. Takvih je najmanje 1000, kažu.

„Oni ih prestrašuju na svaki način, niko ne sme da digne svoj glas, da kaže svoje mišljenje“.

Opština Vitina ima oko 3000 stanovnika i čine je četiri sela – Vrbovce, Grnčar, Klokot i Mogila, i peto – Binač u kojem živi nešto manji broj Srba. U samoj opštini Vitina od posle rata živi svega nekolicina Srba.

Ni mi nismo imali više sreće da stupimo u kontakt sa predsednikom Privremenog organa Srđanom Nikolićem. Do objavljivanja ove vesti nije se javljao na telefon, a nije odgovorio ni na pisanu poruku koju smo uputili sa molbom da razgovaramo i pitanjima koja nas interesuju, i proverili navode njegovih sugrađana.

 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.