Osnovni američki cilj je bio da, po isteku ratnog sporazuma, i obaveze Nemačke da drži američke i NATO vojnike, pronađe novu bazu za te trupe. Postojao je i plan, koji je i Slobodanu Miloševiću bio predočen, da američke trupe budu na Kosovu. Plan je podrazumevao da se Kosovu dodeli šira autonomija, ali ne i nezavisnost, da Kosovo ostane pod srpskom zastavom i grbom, uz povratak Albanaca u institucije sistema. Odbijanjem predloga i neshvatanjem ispustili smo jednu istorijsku priliku – kaže politički savetnik šefa delegacije Slobodana Miloševića za pregovore u Dejtonu, diplomata Nebojša Vujović. Detalje o pregovorima u Dejtonu izneo je u javnost nakon dvadeset godina, poštujući rok za državnu tajnu, u emisiji Pressing N1, ali i u svojoj knjizi "Poslednji let iz Dejtona – pregovori iza zatvorenih vrata". Poslednja ozbiljna šansa za Kosovo bila je u Dejtonu, kad je Ibrahim Rugova došao i čekao nekoliko dana u hotelu da ga američka delegacija uključi – ocenio je.
Milošević zgužvao predlog sporazum, bio dobar taktičar ali slabiji strateg
U emisiji N1 izneo je i detalje u vezi sa sporazumom o Kosovu koji je američka strana, kaže Vujović, poslala Miloševiću upravo preko njega.
"Seo je, pročitao, to je trajalo 15 minuta… Nije komentarisao… Pocrveneo je i ustao, zgužvao papire, gađao me… Pogodio me direktno u lice. Ja sam se sagao, pokupio papire i izašao," prepričava taj trenutak.
Na pitanje novinara da li je to bila Miloševićeva arogancija ili nesposobnost da razume šansu, Vujović kaže:
"On je bio izuzetan taktičar, ali mnogo slabiji strateg. Četiri dana kasnije, kada je ponovo razmislio, pokušavao je da objasni zašto je to uradio, rekao je da bi ga tamo dočekali na nož, da nema samo Klinton opoziciju, ima i on u Beogradu, da je ovo bila mirovna konferencija za Bosnu, a ne za Kosovo, ali već sam bio primetio ozbiljnu dozu mišljenja sa zadrškom."
Namera bila da NATO ne ode u biblioteku nego u Bondstil
|
Evropljani veći statisti od nas, pregovore usmeravali američki funkcioneri Vujović kaže i da su svi u Dejton stigli pod direktnom palicom SAD, a da su "Evropljani bili veći statisti od nas": "Pregovore su vodili i usmeravali američki funkcioneri, samo (tadašnji američki predsednik Bil) Klinton nije bio, svi su bili… Ali, njegov duh je bio prisutan." Smatra da bi i on (Klinton) došao sigurno, da je znao da će Dejton biti potpisan. O prisluškivanju: Amerikanci su sve slušali Prenosi da su sve delegacije bile prisluškivanje, a i da je srpska prisluškivala. "Amerikanci su slušali sve," dodao je. Kao primer tadašnje tehnologije, naveo je da su mu, dok je čekao na neke mape i bio u kancelariji kod generala Veslija Klarka, pokazali satelitski snimak – najpre zemaljsku kuglu, pa onda u krupnom planu Evropu, Balkan, BiH i na kraju Goražde. Zatim su, kako kaže, zumirali jedan balkon na kojem je stajala jedna baka, kojoj je mogao da, kako kaže, vidi bore. "Klark mi je rekao – vidite kako mi pratimo sve šta se dešava u BiH. I kad vam kažemo da se negde dogodilo vojno nasilje, mi to i dokumentujemo," preneo je. |
"Mislim da je to bila ozbiljna šansa" – ocenio je takođe Vujović, navodeći da su Amerikanci zapravo na taj način želeli da "sačuvaju NATO".
"Da NATO ne ode u biblioteku, nego da ode u Bondstil," dodao je.
"Svakako smo dobili Bondstil, uz batine," rekao je Vujović, misleći na bombardovanje.
Bombardovanje i "žuto svetlo" Rusije
Govoreći o 1999. godini i bombardovanju, ispričao je da je pre nego što se sve to desilo poslao telegram (iz Vašingtona) u Beograd u kom je preneo da mu je ruski šef diplomatije, Igor Ivanov, nakon sastanka sa Madlen Olbrajt, rekao:
Prekosutra je glasanje u UN, Amerikanci će dobiti ono što traže. On mu je naznačio tada da će Rusija pustiti "žuto svetlo" za bombardovanje.
"Ispustili ste šansu u Dejtanu, ovi će vas udariti"
Ispričao je da je kada je razgovarao sa diplomatom Henrijem Kisindžerom poslednji put (američkim državnim sekretarom iz 70-ih i političkim analitičarem) 1998. godine i pitao ga šta sledi u SRJ, da mu je on kratko odgovorio: "Ispustili ste šansu u Dejtonu. Ovi će vas udariti".
Možda je 1998. godina bila poslednja šansa, ali je 1995. postojala ozbiljna šansa za Kosovo, dodaje.
Rambuje ozbiljna kapitulacija
Komentarišući mirovne pregovore o Kosovu u Rambujeu, tokom februara 1999. godine, kaže da to niko ne bi smeo da potpiše.
"Rambuje je bio jedna igra, jedna ozbiljna kapitulacija. A Kumanovo je bilo druga priča. Poslednja ozbiljna šansa je bila u Dejtonu, kad je (tadašnji lider kosovskih Albanaca) Ibrahim Rugova došao i čekao nekoliko dana u hotelu da ga američka delegacija uključi," istakao je.
Srbija će izgledati kao ravna ploča ako ne prihvati zahteve
Upitan o tome koliko je Rusija pomagala Srbiji oko pitanja Kosova i u vreme bombardovanja, podsetio je na "žuto svetlo", ali i ispričao detalje s jedne večere u Kumanovu.
Kaže da je tada, u žučnoj raspravi sa Miloševićem, ruski pregovarač u vreme bombardovanja Viktor Černomidin svukao čaše sa stola i rekao da će Srbija izgledati kao ravna ploča ako ne prihvati zahteve.
"Amerikanci su ostvarili ono što su hteli 1995. Možete da zamislite šta bi bilo bez njih, ko bi zaštitio Srbe i manastire… Nisu oni tamo iz ogromne ljubavi prema Albancima," naveo je.
O pregovorima u Kumanovu Vujović piše svoju drugu knjigu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
