Profesor PMF odgovorio Hajrulahuu: Ne postoje činjenice koje potvrđuju „krađu identiteta“, postoje dve institucije koje polažu pravo na nasleđe Univerziteta u Prištini

„Posebno je važno naglasiti da se pitanje vlasništva nad objektima ne može rešavati političkim izjavama niti medijskim pritiscima. Takva pitanja zahtevaju jasnu dokumentaciju, pravne procedure i institucionalni dijalog. Ukoliko postoji spor oko imovine, on mora biti rešavan na osnovu važećih akata, istorijata vlasništva i relevantnih pravnih činjenica, a ne isključivo političkih stavova jedne strane“.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Nikola Milentijević odgovorio je na optužbe rektora Univerziteta u Prištini Arbena Hajrulahua da srpski univerzitet „prisvaja identitet“ prištinske visokoškolske ustanove i da treba da napusti univerzitetski objekat u Severnoj Mitrovici.

U otvorenom pismu dostavljenom KoSSevu, Milentijević tvrdi da takve ocene zanemaruju istorijski kontinuitet rada univerziteta nakon 1999. godine, ističe da danas postoje dve institucije koje polažu pravo na nasleđe Univerziteta u Prištini i poručuje da se sporovi o statusu i imovini ne mogu rešavati političkim izjavama niti medijskim pritiscima, već isključivo kroz pravne procedure.

Milentijević navodi da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nije nastao kao nova ustanova koja je naknadno preuzela ime ili identitet druge institucije.

„Reč je o visokoškolskoj ustanovi koja je nakon događaja iz 1999. godine nastavila svoj rad u izmenjenim bezbednosnim okolnostima, zadržavajući kontinuitet nastavnog procesa, akademskog kadra i pravnog statusa u sistemu Republike Srbije“, navodi on.

Dodaje da tvrdnje o „krađi identiteta“ zanemaruju činjenicu da univerzitet nije osnovan nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, već da je rad nastavio gotovo deceniju ranije.

„Sam naziv, ‘Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici’, svedoči o kontinuitetu ustanove i okolnostima pod kojima je bila prinuđena da nastavi rad van svog prvobitnog sedišta“, ističe.

Biografiju profesora pogledajte ovde

Pozivanje na Rezoluciju 1244 i pravni okvir

U pismu podseća da je status Kosova i dalje predmet različitih političkih i pravnih tumačenja i ukazuje na značaj Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Upravo zbog postojanja različitih pravnih polazišta, spor oko institucija i imovine ne može se svesti na jednostrane kvalifikacije o ‘uzurpaciji’ ili ‘nelegalnom prisustvu’“, navodi Milentijević.

Poziva se i na svoj naučni rad „Značaj Kumanovskog sporazuma u rešavanju kosmetske krize“, čiji je koautor, navodeći da su Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 stvorili specifičan pravni i politički okvir u kojem su mnoga pitanja ostala nerešena.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga institucije koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije nastavile su rad na Kosovu i nakon 1999. godine, uključujući i Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

„Postoje dve institucije koje polažu pravo na isto nasleđe“

Milentijević smatra da pitanje vlasništva nad univerzitetskim objektima ne može biti rešavano političkim izjavama ili pritiscima.

„Takva pitanja zahtevaju jasnu dokumentaciju, pravne procedure i institucionalni dijalog. Ukoliko postoji spor oko imovine, on mora biti rešavan na osnovu važećih akata, istorijata vlasništva i relevantnih pravnih činjenica, a ne isključivo političkih stavova jedne strane“, navodi.

Posebno ističe da se aktuelni spor ne može svesti na optužbe o „krađi identiteta“.

„Umesto optužbi o ‘krađi identiteta’, potrebno je priznati činjenicu da danas postoje dve institucije koje polažu pravo na istorijsko nasleđe Univerziteta u Prištini, oslanjajući se na različite pravne i političke osnove. Ignorisanje te činjenice ne doprinosi rešavanju problema, već dodatno produbljuje podele i onemogućava ozbiljan dijalog“, poručuje.

Na kraju pisma ocenjuje da univerziteti treba da budu mesta znanja, naučne saradnje i akademske slobode, a ne političkih obračuna.

Peti javni odgovor, još uvek bez oglašavanja rektorata

Nova pisma predstavljaju nastavak reakcija nakon Hajrulahuovog intervjua za kosovsku agenciju Kosovapress u kojem je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici optužio da „krade identitet“ Univerziteta u Prištini, zatražio vraćanje univerzitetskih objekata i najavio pravne postupke.

Gotovo pet meseci nakon što je Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici dobio zahtev da napusti zgradu u kojoj radi, pitanje statusa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ponovo je dospelo u fokus javnosti.

KoSSev je juče objavio dva otvorena pisma – profesorke Branke Petković i profesorke koja je zbog bezbednosnih razloga ostala anonimna. Ranije danas objavljena su još dva otvorena pisma – profesorki Dragane Valjarević i Nevene Popović. U njima su osporene Hajrulahuove tvrdnje, uz ocenu da pitanje Univerziteta prevazilazi spor oko imovine i zadire u akademski kontinuitet, pravo na obrazovanje i odgovornost univerziteta u postkonfliktnom društvu.

Pismo dr Nikole Milentijevića peto je otvoreno pismo koje je KoSSevu upućeno kao odgovor na Hajrulahuove navode.

Za razliku od februara, kada je na zahtev za iseljenje reagovalo rukovodstvo Univerziteta, ovoga puta odgovor nije stigao od institucije, već pojedinačno od profesora i profesorki.