Očekujemo da ne bude ometanja i prekida u funkcionisanju zdravstva i obrazovanja. Evropska unija pitanje univerziteta u Mitrovici „drži u dobrim rukama“. Zajednica srpskih opština nije nigde nestala i to ostaje na snazi, poručio je u zajedničkom intervjuu za grupu medija na srpskom jeziku, odlazeći ambasador Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav. Ipak, potvrđuje da se radi o „paralelnim strukturama“ i da će doći do njihove integracije, iako je pitanje veoma složeno i zahteva vreme. Kosovo je za njega multietničko društvo i nezavisna država, dok je pitanje povratak Srba u gradove, pitanje za same Srbe.
Odlazeći ambasador Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav, u zajedničkom intervjuu za grupu medija na srpskom jeziku, više je puta iskazao posebno zadovoljstvo dogovorom specijalnog predstavnika EU Petera Sorensena sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, 14. marta.
„Verujem da će 14. mart ući u istoriju Kosova jer ja verujem da je to veliko dostignuće – taj dogovor između Vlade i Evropske unije“, kaže, dodajući da je ovoj vladi uspelo nešto što prethodnim nije.
Iako priznaje da je čuo kako srpska zajednica „možda nije najsrećnija“, dodaje da je prihvatila sporazum, „kao i Beograd“.
„Očekujemo da ne bude ometanja i prekida u funkcionisanju zdravstva i obrazovanja. Svi oni koji dolaze iz Srbije na Kosovo da rade u zdravstvenim i obrazovnim institucijama imaće mogućnost da dobiju boravišne dozvole, što je veoma važno. Takođe je važno da Vlada Kosova ima listu ljudi koji rade u tim institucijama, kako bi postojali tehnički uslovi za izdavanje tih dozvola“, kaže Orav.
Garancija za sprovođenje – poverenje, predajte spiskove zaposlenih
Najvažniji mehanizam je poverenje, ovako je odgovorio na pitanje koje konkretne mehanizme EU ima na raspolaganju ukoliko proceni da se Zakon o strancima zloupotrebljava ili primenjuje na diskriminatoran način.
Poziva se na obećanja premijera Kurtija, ali i dodaje da u timu EU postoji sektor za slobodu kretanja, koji nadgleda primenu samog sporazuma, dok poziva sve koji primete eventualnu neregularnost da to prijave.
„Osećam poverenje od strane kosovske Vlade, ali i srpske zajednice i njenih lidera“, dodaje.
U duhu tog poverenja, „ohrabruje“ da srpske institucije, preko lokalnih samouprava, kako je i dogovoreno, predaju Vladi Kosova liste zaposlenih.
„A šta će biti sledeći korak – hajde da vidimo. Prvo treba da pokrenemo taj postupak. Sledeći korak je pravljenje spiskova, onako kako je dogovoreno. To ne ide direktno, već kroz moju kancelariju, a mi to prosleđujemo Vladi.“
Univerzitet je paralelna struktura ali želimo da opstane i potreban je konsenzus
Što se tiče obrazovanja, priznaje da je pitanje komplikovanije i teže.
„Što se tiče zdravstva i prosvete, to je posao za mog kolegu i prijatelja Pitera Sorensena, da krenu napred ukoliko postoji mogućnost. EU je primila k znanju te planove, ali to zahteva vreme, bez prekida, uz uključivanje srpske zajednice kroz dijalog.“
Za pismo koje je pre mesec dana uručeo Tehničkom fakultetu u Severnoj Mitrovici o nelegalnom korišćenju prostorija, više puta naglašava: „To je pismo, nije odluka“.
„Univerzitet ovde (u Prištini) nije taj koji može da donosi odluke o tome šta će se desiti sa Univerzitetom u Mitrovici. U slučaju da bude neke zvanične odluke, to je druga priča, ali takva odluka ne postoji – barem ja ne znam za nju“, navodi Orav.
Iako je univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici vraćen pre više od dve decenije uz podršku EU, ambasador nema sumnju da se radi o „paralelnoj strukturi“ i da će doći do njegove integracije u kosovski sistem. Ne može da da konkretne rokove za to.
„Te stvari su vrlo složene i zahtevaju vreme, mnogo analiza i razgovora između različitih aktera. Mi smo spremni da pomognemo da se to odradi. Neću reći da će se to desiti sutra, prekosutra ili za nekoliko meseci. To je vrlo komplikovana priča. Možda je u zdravstvu situacija malo lakša, ali u prosveti je zaista potrebno mnogo vremena. Potreban je konsenzus o tome kako da se sa tim nosimo u budućnosti. To nisu lake teme, ali dobro je što diskusija teče.“
Akademskoj zajednici Orav poručuje da Evropska unija pitanje univerziteta u Mitrovici „drži u dobrim rukama“.
„Naravno da želimo da zdravstvo, prosveta i sve te strukture opstanu. Opet kažem, to su trenutno paralelne strukture i njihov status treba da se rešava kroz dijalog. Sigurno će jednog dana postojati rešenje. Taj dan nije baš blizu jer proces zahteva vreme, to je vrlo teško i složeno pitanje. Ali želim da vas uverim da Evropska unija to drži u dobrim rukama – u rukama Petera Sorensena – i on će se baviti tim pitanjima kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za sve.“
Zajednica nije nestala kao tema, potreban diplomatski izlaz
Na pitanje gde je Zajednica opština sa srpskom većinom, pre otvaranja teme o integraciji školstva i zdravstva, Sorensen kaže da ona nije nigde nestala.
„Ako još jednom pažljivo čitate ‘između redova’ izjavu predstavnika EU, gospodina Sorensena, mi smo primili k znanju da mora biti izvršeno bez prekida, sa srpskom zajednicom, i to u okviru dijaloga. Dijalog takođe znači i Zajednicu srpskih opština. Da li će to doći ranije ili kasnije – to nije nestalo. Čak i ako nije artikulisano jasno, Asocijacija je tu. To zna i Vlada, zna i Beograd, a zna i specijalni predstavnik Sorensen.“
Svestan je istovremeno, da statut ne samo što nije još uvek poslat Ustavnom sudu, već i da se ustavni sud proglasio nenadležnim da ocenjuje isti. Stvar je diplomatije kako će se to rešiti, kaže, signalizirajući moguć dugačiji put.
„Ako znamo da se to i dalje neće desiti, mislim da takav pristup nikome ne pomaže. U diplomatiji moramo pronaći načine kako da se nosimo sa ovim procesima“.
„Dakle, Asocijacija je tu. Videćemo da li će biti u ‘paraleli’, prvo, kako će se tačno uraditi, da li će se stvari pomeriti napred – ne mogu vam sada kazati. Ponavljam, to su pitanja za mog kolegu Petera Sorensena ukoliko dođe vreme, ali još nismo tamo, jer se radi o vrlo početnim razgovorima.“
Kosovo multietnička država, pitanja povratak Srba u gradove je pitajne za Srbe
Kosovo je za njega multietničko. Upitan zašto Srbi više od dve decenije nakon rata ne žive u urbanim sredinama, osim u Severoj Mitrovici i da li je on lično, tokom svog boravka na Kosovu na mestu šefa Kancelarije EU sa kosovskim zvaničnicima razgovarao o povratku Srba u urbane centre, kaže:
„Mislim da je to više pitanje za same Srbe, ne toliko za EU. Ako postoji volja da se živi u nekom drugom mestu, inicijativa treba da dođe od njih. Tokom mojih devetnaest meseci ovde, to pitanje se nikada nije našlo na stolu kao nešto čime bi Evropska unija trebalo direktno da se bavi. Tako da ukoliko biste mi kazali da je to pitanje u koje bi mi trebalo da se umešamo, onda da“.
17. Mart – gledajte u budućnost
Na više pitanja o primetnom revizionizmu izveštavanja i izjašnjavanja o najvećem posleratom etničkom nasilju na Kosovu – 17. Martu, čija je 22. godišnjica upravo obeležena suprotstavljenim narativima kod Albanaca i Srba, Orav je ponavljao o uspesima evropske diplomatije 14. juna, „gde su osetili da mogu nešto da urade“.
„Diplomate, po definiciji, ne treba da budu preterano vidljive, mi ne objašnjavamo šta radimo dok to radimo – možda ćemo to činiti tek u penziji kada budemo pisali memoare“.
Na insistiranje da odgovori, ukazao je na potrebu gledanja u budućnost.
„Znam vrlo dobro šta se dešavalo u to vreme i kakva je bila jasna reakcija Evropske unije. Što se tiče tog revizionizma – nažalost, takve stvari vidimo na mnogim mestima u svetu, pa i ovde na Zapadnom Balkanu“.
U nastavku intervju prenosimo u celosti:
Bez prekida usluga, do integracije uz dijalog i konsultaciju sa srpskom zajedicom
Gospodine Orav, hvala vam što govorite za medije na srpskom jeziku ovde na Kosovu. Moje prvo pitanje tiče se vaše rečenice koju ste izgovorili u subotu, nakon sastanka sa premijerom Aljbinom Kurtijem. Kazali ste da ste primili k znanju planove Vlade Kosova da integriše srpsko školstvo i zdravstvo u skladu sa sporazumima iz dijaloga i u skladu sa regionalnom posvešćenošću (regional commitments). Možete li da nam kažete konkretno na koje sporazume mislite i koje su to regionalne obaveze?
Hvala vam. Prvo, dobar dan i hvala vam na prilici da razgovaram sa vama. Pomenuli ste taj sporazum od 14. marta. Verujem da će 14. mart ući u istoriju Kosova jer ja verujem da je to veliko dostignuće – taj dogovor između Vlade i Evropske unije. Video sam reakcije javnosti i stekao sam utisak da su svi zadovoljni ovim dogovorom.
Prvo, Vlada je zadovoljna. Čuli smo, takođe, da srpska zajednica – možda nije najsrećnija, ali to prihvataju, kao i Beograd. I mislim da je taj dogovor veoma dobro primljen u Briselu i glavnim gradovima EU. Tako da smatram da se radi o velikom uspehu i naravno, uvek se postavlja pitanje implementacije, ali hajde da vidimo kako će se to razvijati. Ovo su tek prvi dani i prve nedelje.
Da, bilo je izjava gde je specijalni predstavnik Evropske unije, gospodin Sorensen, pomenuo planove premijera Kurtija u vezi sa integrisanjem paralelnih struktura zdravstva i obrazovanja. Takođe, pomenuo je da ne bi trebalo da bude prekida u pružanju tih usluga, u slučaju da to počne jednog dana, ali je za to potrebno vreme.
Ovdašnja srpska zajednica treba da bude konsultovana i to bi trebalo da se odradi u vrlo bliskoj saradnji sa specijalnim predstavnikom EU i unutar okvira dijaloga. Uzimajući u obzir sve dogovore koji su već postignuti tokom dijaloga. A što se tiče „regionalnog sporazuma“, pre svega razumem da je to obuhvaćeno Berlinskim procesom.
Da li možete da budete malo specifičniji ovde, mislite li na Evropski sporazum i šta je konkretno ta „regionalna posvećenost“? Ako možete, budite malo konkretniji.
To znači da, ako postoji nešto što je ranije dogovoreno na regionalnom nivou, ili ako nešto bude bilo dogovoreno, to treba uzeti u obzir, ali ne mogu sada da ulazim u detalje.
Dogovor 14. marta je dogovor Sorensena i Kurtija, uz pomoć vlade i EU
Možete li nam dati informacije u vezi sa grupama koje su – kako ste se sami pohvalili ovim sporazumom – pregovarale pre nego što je gospodin Sorensen 14. marta to objavio? Ko je konkretno činio međunarodnu ekspertsku grupu? Ko je bio u radnoj grupi sa strane Kosova, a ko iz Beograda? Ko su ljudi koji su razgovarali pre donošenja ovakvog sporazuma?
Dogovor može imati različite oblike. Kada kažemo „sporazum“, ljudi obično zamišljaju nekoliko osoba koje sede za stolom, imaju hemijske i potpisuju dokumenta. Međutim, različiti sporazumi i dogovori mogu se ostvariti na različite načine.
Ovde, na primer, nije bilo ničeg napisanog. Premijer Kurti je dao izjavu o tome šta je ranije dogovoreno, a gospodin Sorensen je takođe govorio o ranijim dogovorima. Moja kancelarija i kancelarija Petera Sorensena rade zajedno – ne uvek vidljivo, ali je važno da radimo u smeru finalnog ishoda.
Nakon drugog odlaganja pune implementacije Zakona o strancima 15. januara, nije bila baš formirana, ali se ekspertska grupa često sastajala. Tu su eksperti iz Vlade Kosova i iz ambasada Kvinte. Prati se kako ide implementacija, koji su izazovi, i kako se procesi razvijaju. Takođe, u međuvremenu su održana dva sastanka između premijera Kurtija i svih ambasadora akreditovanih na Kosovu, gde smo razmatrali taj proces i gledali šta još treba uraditi.
Ko je iz Beograda bio konkretno uključen u dogovaranje?
To je bio sporazum između Evropske unije i Vlade Kosova. U toj radnoj grupi bili su ljudi iz Vlade Kosova i iz ambasada zemalja Kvinte ovde na Kosovu. Dakle, ovo je kosovski zakon i bavimo se kosovskim zakonom. Mi, kao Evropska unija, ne učimo nikoga sa visine kako treba da radi svoj posao, jer su zakoni usvojeni, a ako su usvojeni – treba da se primene.
Ishod ovog sporazuma je da Vlada Kosova ima mogućnost da u potpunosti sprovodi ovaj zakon, a mi smo identifikovali izazove i pitanja koja zahtevaju dodatne korake kako bi se stvari ispravile. Na primer, srpske lične karte na Severu treba da budu prihvaćene za registraciju građanskih statusa, poput braka i slično.
Takođe, očekujemo da ne bude ometanja i prekida u funkcionisanju zdravstva i obrazovanja. Svi oni koji dolaze iz Srbije na Kosovo da rade u zdravstevnim i obrazovnim institucijama imaće mogućnost da dobiju boravišne dozvole, što je veoma važno. Takođe je veoma važno da Vlada Kosova ima listu ljudi koji rade u tim institucijama, kako bi postojali tehnički uslovi za izdavanje tih dozvola.
U međuvremenu, Peter Sorensen, kao specijalni predstavnik EU za dijalog, razgovarao je sa ljudima iz Beograda. Ja sam lično bio u kontaktu sa srpskim političkim liderima na Kosovu i informisao sam ih o onome što je Vlada zaključila 14. marta.
Garancije – Javna izjava, poverenje i tim EU za nadgledanje
U vezi sa ovom temom, zanima me koje konkretne mehanizme EU ima na raspolaganju ukoliko proceni da se Zakon o strancima zloupotrebljava ili primenjuje na diskriminatoran način? Verujem da ste i Vi lično svesni činjenice da puko administrativno sprovođenje jednog zakona može dovesti čak i do gubitka građanstva.
Najvažniji mehanizam je poverenje. Bilo je uspona i padova u odnosima između Kosova i EU, ali verujem da kao predstavnik EU mogu reći da osećam poverenje od strane kosovske Vlade i ali srpske zajednice i njenih lidera.
Ako postoji posvećenost, ako postoje obaveze i ako nam je nešto obećano, ja verujem da oni nameravaju da to sprovedu u dobroj veri. Ne bih pričao o tome šta se dešava ako neko uradi nešto loše, niti šta se tačno dešava u tom slučaju.
Videćemo. Ali, opet kažem, snažno se nadam da će sve strane uključene u ovaj proces implementirati ovaj zakon u dobroj veri i raditi u smeru boljeg multietničkog Kosova za budućnost.
Ohrabrujem da se liste zaposlenih predaju vladi preko EU
Da li će svi Srbi koji podnesu zahtev za kosovska dokumenta u naredna tri meseca dobiti ista, i šta nakon 12 meseci? Da li je ovo neko privremeno rešenje? Da li će kosovska vlada imati ekskluzivno pravo da odlučuje kome će produžiti boravišne i radne dozvole? I da li ovaj dogovor garantuje opstanak Univerziteta u Severnoj Mitrovici?
Mislim da je ovo dobar i pozitivan korak, ali prvo je potrebno da se ljudi prijave za boravišne i radne dozvole, a onda će se raditi u skladu sa listom koja bude dostavljena Vladi Kosova. Trenutno ne postoji takav spisak, i nije moguće započeti ovaj proces.
Želim da ohrabrim sve one koji su zaduženi za te liste da ih predaju Vladi, a šta će biti sledeći korak – hajde da vidimo. Prvo treba da pokrenemo taj postupak. Sledeći korak je pravljenje spiskova, onako kako je dogovoreno. To ne ide direktno, već kroz moju kancelariju, a mi to prosleđujemo Vladi.
Da li taj dogovor garantuje opstanak Univerziteta u Severnoj Mitrovici, bilo je mnogo priča o izmeštanju Univerziteta u Rašku?
To nije bilo tako obuhvaćeno. Jer postoje vrlo specifična pitanja – prvo potpuna implementacija Zakona o strancima u pratnji dva dodatna koraka – lične karte kao način registracije i privremene boravišne dozvole za zdravstvene, prosvetne radnike i studente.
Sada, imamo to pismo koje je poslato Univerzitetu, ali samo pismo nije odluka. Postoji zakonska procedura i videćemo kako će se to odvijati.
U međuvremenu, kada je Peter Sorensen pričao o integraciji obrazovanja i zdravstva, naglašeno je da je za to potrebno vreme, da ne sme biti ometanja i prekida, te da su neophodni konsultacija sa lokalnom srpskom zajednicom i dijalog. To je potvrdio i premijer Kurti.
Da se nadovežem na pitanje koje su otvorile moje kolege, a vezano je za Zakon o strancima. Ranije smo imali dogovore koji nisu ispoštovani, na primer onaj o Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), ali ću se fokusirati na ovaj zakon. Šta će biti garant da će ljudi koji još uvek nemaju kosovska dokumenta – a ima ih puno, uglavnom su to ljudi koji ceo život žive na Kosovu, ali su rođeni u centralnoj Srbiji – moći da dobiju lična dokumenta? Administracija je do sada odbijala da ih upiše u matične knjige. Šta je garant za one koji imaju samo srpska dokumenta koja izdaju uprave gradova sa Kosova (izmeštene uprave)?
Garancija je ono što je sada objavio premijer Kurti uz gospodina Sorensena – to je objavljeno pred kamerama i to je garancija koju imate. Vremenski okvir je tri meseca.
Neko bi rekao da to nije dovoljno vremena, ali hajde da vidimo kako će se proces odvijati. Opet kažem, ako su rokovi predaleko, svi smo mi ljudi – ako imam rok od dve godine, ja ću to uraditi dva dana ranije. Važno je da Vlada pruži sve mogućnosti, da upravlja procesom na dobar način ukoliko bi se stvorili veliki redovi i gužve.
Mogućnost za to postoji i to je nešto za šta se zalagala Evropska unija. Ranije to nije funkcionisalo, sada će funkcionisati. U teoriji, a nadam se i u praksi, to bi trebalo da bude dobro.
Postoji li mehanizam monitoringa tog procesa? Kao novinar sam sretao mnoge mlade ljude koji su podnosili zahteve za kosovska dokumenta, ali su odbijani. Da li Kancelarija EU i misija na Kosovu imaju mehanizam da prate potencijalne slučajeve diskriminacije?
U mom timu imamo i sektor za slobodu kretanja. Oni su spremni da prate i nadgledaju razvoj situacije kada sve počne. Tokom ranijih faza implementacije, tokom protekle dve godine, neki ljudi su se prijavljivali za dokumenta pa dobijali zbunjujuće odgovore, ili nisu dobijali nikakav odgovor, ili su bivali odbijeni bez objašnjenja.
U ovom procesu koji smo sada uspostavili, kroz sastanke eksperata i susrete premijera sa ambasadorima, premijer je pre nekoliko nedelja vrlo jasno rekao: ako neko bude odbijen, mora ostati papirni trag sa obrazloženjem zašto je odbijen.
Mora postojati odgovor na zahtev – ne može sve ostati nedorečeno.
Obećano je bolje i lakše funkcionisanje tog postupka. To je birokratija, nije to samo kod nas, tako je svuda u svetu. Potrebno je vreme, dakle, strpljenje svih aktera, a ako nešto bude pogrešno, nadamo se da može biti popravljeno. Molim vas javite nam, mom timu i pokušaćemo sve što je moguće da proces teče glatko.
Univerzitet u sigurnim rukama EU, datum integracije nije blizu, pitanje je složeno
Kada ste ranije odgovarali na pitanja o Univerzitetu, kazali ste da samo pismo ne mora da znači i konkretnu akciju. Imate li kontakte ili ste vodili razgovore sa Rektoratom u Prištini? Pošto je rok od mesec dana istekao, znate li šta je Rektorat u Prištini uradio? Mi kao novinari nismo uspeli da dobijemo odgovor od njih. Takođe, da li se pitanje Univerziteta našlo na dnevnom redu u Briselu?
Opet kažem, to je pismo, nije odluka. Univerzitet ovde (u Prištini) nije taj koji može da donosi odluke o tome šta će se desiti sa Univerzitetom u Mitrovici. U slučaju da bude neke zvanične odluke, to je druga priča, ali takva odluka ne postoji – barem ja ne znam za nju.
Što se tiče zdravstva i prosvete, to je posao za mogu kolegu i prijatelja Pitera Sorensena, da krenu napred ukoliko postoji mogućnost da se krene napred. Ponavljam, kao što je i kazao javno, EU je primila k znanju te planove, ali to zahteva vreme, bez prekidanja, srpska zajednica uključena i kroz dijalog.
Pomozite Srbima sa Kosova da razumeju situaciju. Raširen je narativ da će se o zdravstvu i školstvu razgovarati tek pošto se formira Zajednica opština sa srpskom većinom. Sada smo došli u situaciju da su ova pitanja na dnevnom redu, a ZSO je i dalje po strani – zapravo, predlog EU nije ni poslat Ustavnom sudu na razmatranje. Jesmo li nešto propustili? Da li je redosled obrnut?
Mislim da niste propustili ništa. Evropska unija ima ovaj stav već dugo – statut Zajednice opština treba da se pošalje Ustavnom sudu. Međutim, on nije poslat jer je rečeno da Sud nema šta da radi po tom pitanju, odnosno da nema nadležnost da ga procenjuje. Taj stav se održava dugo.
Mi možemo zadržati takav stav veoma, veoma dugo, ali ako znamo da se to i dalje neće desiti, mislim da takav pristup nikome ne pomaže. U diplomatiji moramo pronaći načine kako da se nosimo sa ovim procesima.
Ako još jednom pažljivo čitate „između redova“ izjavu predstavnika EU, gospodina Sorensena, mi smo primili k’ znanju, mora biti izvršeno bez prekida, sa srpskom zajednicom, i to u okviru dijaloga. Dijalog podrazumeva dijalog. Dijalog takođe znači i Zajednicu opština sa srpskom većinom. Da li će to doći ranije ili kasnije, šta god da se desi – to nije nestalo. Čak i ako nije artikulisano tako jasno, Asocijacija je tu. To zna i Vlada, zna i Beograd, a zna i specijalni predstavnik Sorensen.
Još jedno pitanje o Univerzitetu. S obzirom na to da je čitava akademska zajednica, uključujući profesore i studente, vrlo zabrinuta, kakva je vaša poruka evropskim partnerima i Univerzitetu u Mitrovici koji je, ako ne grešim, 2022. godine bio jedina institucija Republike Srbije koja je vraćena na Kosovo, i to uz podršku upravo Evropske unije? Da li je interes EU da taj univerzitet opstane i u kakvim okvirima?
Naravno da želimo da zdravstvo, prosveta i sve te strukture opstanu. Opet kažem, to su trenutno paralelne strukture i njihov status treba da se rešava kroz dijalog. Sigurno će jednog dana postojati rešenje. Taj dan nije baš blizu jer proces zahteva vreme, to je vrlo teško i složeno pitanje. Ali, želim da vas uverim da Evropska unija to drži u dobrim rukama – u rukama Petera Sorensena – i on će se baviti tim pitanjima kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za sve.
Praktično, kao potpitanje na ovaj deo razgovora – rekli ste da je EU primila k znanju stav Vlade Kosova o integraciji školstva i zdravstva. Čuli smo u nedavnom intervjuu kod kolege sa Radio Goraždevca da je kosovski ministar za povratak i zajednice, Nenad Rašić, kazao da više nije pitanje hoće li se srpsko zdravstvo i školstvo integrisati, već kada. Možete li nam iz vaše pozicije konkretizovati vremenske okvire?
Ne mogu da vam dam nikakve rokove. Te stvari su vrlo složene i zahtevaju vreme, mnogo analiza i mnogo razgovora između različitih aktera. Mi smo spremni da pomognemo da se to odradi. Neću reći da će se to desiti sutra, prekosutra ili za nekoliko meseci. To je vrlo komplikovana priča. Možda je u zdravstvu situacija malo lakša, ali prosveti je zaista potrebno mnogo vremena. Potreban je konsenzus o tome kako da se sa tim nosimo u budućnosti. To nisu lake teme, ali dobro je što ova diskusija teče.
Gradonačelnici pokazali hrabrost da dođu na sastanak sa Eljbertom Krasnićijem
Takođe, dobra stvar je što je ministar za lokalnu samoupravu pozvao srpske gradonačelnike na sastanak. Mislim da im nije bilo lako da za početak odu na sastanaka. Moram vam reći da smo mi kao diplomate mnogo radili na tome.
Diplomate, po definiciji, ne treba da budu preterano vidljive, mi ne objašnjavamo šta radimo dok to radimo – možda ćemo to činiti tek u penziji kada budemo pisali memoare
Gradonačelnici su odlučili, pokazali su hrabrost i odlučnost da odu na taj sastanak i mislim da je dobro što su imali direktnu komunikaciju. Mi dobijamo sve te žalbe i probleme i postoji očekivanje da će EU ili neka druga međunarodna institucija to rešiti.
Mi smo samo posetioci u ovoj zemlji. Dođemo i odemo. Ja sledeće nedelje odlazim odavde. Postoje novi izazovi u mojoj karijeri
Veoma sam srećan što je moja kancelarija uspela da zadobije poverenje i od srpske zajednice, kako sam čuo. A poverenje znači da ako neko dođe kod nas i predstavi nam probleme, da mi to ne zloupotrebljavamo, nego da želimo da rešavamo probleme. Ipak, ne možemo rešiti sve probleme na svetu, pa ni sve probleme na Kosovu.
Ali ako postoji direktna komunikacija, to je veoma dobro. Prvo da se malo bolje upoznamo. Ako to profunkcioniše, onda stvari treba rešavati direktno. Mi smo, naravno, uvek spremni da pružimo ruku pomoći ili da stvorimo mostove, ali pre svega snažno ohrabrujem Vladu i srpske gradonačelnike da nastave sa sastancima i da to bude proces. Da to koriste kao kanal za direktan razgovor o onome što treba da se uradi. Brzih rešenja nema ali i takvim temama treba razgovarati, jednog dana da Vlada šta želi, gradonačelnici treba da kažu koji su problemi, njihovi strahovi. Ponekad kada razgovaram sa svojim zaposlenim na različitim stranama, postoje misli o tome šta druga strana misli, kao vrlo udaljeno, a zapravo nisu tako udaljeni.
Zajednica nije nigde nestala
Očigledno je da u srpskoj zajednici postoje ogromne brige kada je u pitanju integracija prosvetnog i zdravstvenog sistema. Postojali su dogovori od ranije koji nisu ostvareni. Ljudi se često pitaju – niko više ne govori o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), a s druge strane se govori o integraciji prosvete i zdravstva. Da li je to uslovljeno jedno drugim? Da li je ZSO uslov da bi se prosveta i zdravstvo integrisali pod tu asocijaciju, ili Vlada Kosova planira direktnu integraciju u kosovski sistem?
Mogu da vam potvrdim da Zajednica srpskih opština nije nigde nestala. Možda ima manje priče i galame oko toga, ali to je obaveza koju je Vlada Kosova preuzela ratifikacijom u skupštini dvotrećinskom većinom. To ostaje na snazi.
E sad, stvar je diplomatije i politike kako će se to odraditi. Kao što ste pomenuli, stav je bio da se statut pošalje Ustavnom sudu, ali to se još nije desilo. Možemo da nastavimo još 10 godina da tapkamo u mestu, ali ako se ništa ne desi, nisam siguran da će srpska zajednica biti preterano srećna zbog toga.
Dakle Asocijacija je tu. Videćemo da li će biti u „paraleli“, prvo, tačno kako će se uraditi, da li će se stvari pomeriti napred, ne mogu vam sada kazati. Ponavljam, to su pitanja za mog kolegu Petera Sorensena ukoliko dođe vreme, ali nismo još uvek tu, jer se radi o vrlo početnim razgovorima.
Može li ZSO, kada bude uspostavljena, imati izvršna ovlašćenja u kontekstu integracije prosvete i zdravstva, ili će to biti samo formalna asocijacija? Šta se priča unutar diplomatskih krugova?
To je izvan mog mandata i oblasti odgovornosti. Nema svrhe da govorim o stvarima koje nisu u mojoj nadležnosti. To je deo posla Petera Sorensena.
Odluka o ukidanju mera protiv Kosova ispravna, nikad ovako nešto nisam video
EU je ukinula mere koje je uvela Kosovu. Mislite li da je Vlada Kosova svojim potezima u poslednjih godinu dana zaslužila ukidanje mera? Videli smo brojna saopštenja ambasada Kvinte u kojima se izražava neslaganje zbog jednostranih poteza Vlade, poput ukidanja institucija. Da li je, uprkos tome, odluka Brisela o ukidanju mera ispravna?
Ako je 27 zemalja članica odlučilo da ukine mere, znači da one smatraju da je Vlada Kosova to zaslužila. Ako očekujete od mene da kažem da je to pogrešna odluka, to bi značilo da idem protiv 27 zemalja koje ovde predstavljam.
Naravno da je odluka o ukidanju mera bila ispravna. Uostalom, ne znam nijednu drugu zemlju na koju se primenjuju takve mere
Čak i sankcije protiv Ruske Federacije i Belorusije su šestomesečne sankcije, pa moraju da se obnavljaju svakih šest meseci i potvrđuju konsensuzom. Ono što se desilo sa Kosovom bila je izuzetno vanredna stvar. Bio nam je potreban konsenzus da bismo ukinuli mere. Nikada ranije nisam video nešto takvo, a dugo radim ovaj posao. Nikada nisam video takav pristup prema drugim zemljama.
Kada razlozi za uvođenje tih mera više ne postoje, a znamo zašto smo ih uveli, onda ih treba ukinuti. Održani su lokalni izbori, inkluzivni i demokratski, srpski gradonačelnici su mogli da preuzmu poslove u svojoj opštinskoj zgradi, a policija je povučena iz njih – to je to.
Naravno, uvek ima problema. Čuli smo i tokom procesa ukidanja mera: „E, može da iskrsne još jedan problem koji nismo uzeli u obzir“, pa sledeći, i tako dalje.
Mislim da nije fer stalno ubacivati nove elemente. U poređenju sa drugim zemljama u regionu, to nije fer. Dakle, to je završeno. Finansijske mere su ukinute i mislim da je to potpuno ispravna odluka.
O 17. Martu – izgubljen u prevodu?
Nadovezao bih se na kolegu – kada su u pitanju odnosi EU i međunarodne zajednice sa kosovskim vlastima, imali smo obeležavanje martovskog nasilja prethodnih dana. Ako uzmemo u obzir sve izjave OEBS-a i ostalih iz 2004. godine, čini se da vlasti ponovo pokušavaju da okrive Srbe. Imali smo izjavu gradonačelnika Južne Mitrovice, neku vrstu pokušaja glorifikacije onoga što se desilo. Kako EU i međunarodne misije gledaju na takve stavove kosovskih vlasti, uprkos jasnim zaključcima iznetim pre mnogo godina?
Možemo se vratiti na diskusiju o tome šta se tada desilo i kako, ali mislim da smo spremni da okrenemo novi list u odnosima između Kosova i Evropske unije. Mere su ukinute. Tačka.
Da bismo ih ponovo uveli, opet nam je potreban konsenzus, a verujem da bi to sada bilo veoma teško izvesti. 14. mart je ogroman korak napred, jer stvari koje smo toliko dugo zagovarali, prethodne vlade Kosova nisu bile u staju da isporuče. I evo, sada uspeva. Na osnovu takve prakse možemo ići napred. Mislim da je to dobar primer kako nastaviti dijalog.
Da li je prevod bio dobar? Govorio sam o martovskom nasilju iz 2004. i izjavama kosovskih zvaničnika koje su kontradiktorne međunarodnim izveštajima. Nakon što je tada stradalo na desetine ljudi i spaljeno mnogo crkava, oni su u izjavama prethodnih dana pokušali da glorifikuju te događaje. Kako EU gleda na to?
Opet kažem, međunarodna zajednica je u vrlo zanimljivom položaju ovde na Kosovu. Od nas se očekuje da imamo komentar na apsolutno svačiju izjavu. Dvaput dnevno dobijamo pitanja možemo li dati izjavu o ovome ili onome.
Mislim da bi učestalo iznošenje zabrinjavajućih izjava od strane EU značilo da je naša diplomatija neuspešna. Možemo lako davati izjave o zabrinutosti. Da li to išta rešava? Odemo kući, vratimo se, i dalje smo zabrinuti, ali problem je i dalje tu.
Zato pokušavamo da problem rešimo tamo gde osećamo da možemo to da uradimo. A u ovom slučaju, izvinjavam se što ponavljam , 14. mart je nešto gde smo osetili da možemo da uradimo nešto. Znali smo za rizike, čuli smo mnogo priča o tome šta može krenuti naopako, znali smo to vrlo dobro. Ali je nemoguće da se krećemo u proces i da komentarišemo apsolutno sve.
Postoji problem oko prevoda, jer vidim određenu disharmoniju između pitanja kolege i Vašeg odgovora. Želim da Vas pitam nešto što se nadovezuje, ali pre toga – kazali ste da pozdravljate sastanak srpskih gradonačelnika sa ministrom za lokalnu upravu i da je za to bila potrebna velika hrabrost. Zašto je gradonačelniku potrebna velika hrabrost da se sastane sa resornim ministrom, posebno u jednom demokratskom sistemu? Otkud takva rečenica?
Ne znam zašto, ali sam video da im je bila potrebna hrabrost. Ranije nije bilo volje čak ni da se ode na taj sastanak. Trudili smo se da pripremimo taj susret tako da ne bude problema. Vidim da nema dovoljno razumevanja među stranama, niti dovoljno direktne komunikacije, ali je ona sada toliko potrebna.
Zato pozdravljam činjenicu da su gradonačelnici otišli na taj sastanak, kao i konstruktivan pristup Vlade za taj sastanak. To je veoma dobar kanal i treba da se i u budućnosti koristi. Nadam se da će se nastaviti. Nije da smo uradili nešto posebno oko tih sastanaka, ali to treba da postane normalna birokratska praksa – da se dva puta mesečno ili nedeljno sastaju, naprave dnevni red, rešavaju pitanja i možda mogu malo da napreduju.
Kosovo je multietnička država
Pitanje za vas kao odlazećeg ambasadora – kazali se da ZSO (Zajednica opština sa srpskom većinom) neće nestati kao tema. Da li mislite da će kosovski Srbi u narednim godinama odlaziti zbog načina na koji komuniciraju kosovske i srpske vlasti? Kako ih one tretiraju takođe? Da li primećujete trend odlaska i da li je za vas Kosovo zaista multietničko društvo?
Da, apsolutno.
Kada je Kosovo dobilo nezavisnost, bilo je jasno i kosovskoj strani i međunarodnoj zajednici da je ovo multietničko društvo. To je u zakonodavstvu i tako treba da se sprovodi. Znam, Srbi odlaze, mnogi Srbi odlaze, odlaze i mnogi Albanci iz ove zemlje. Razlozi su različiti zašto to rade. Zato je važno da Kosovo ima jasnu viziju i mogućnost kretanja ka Evropskoj uniji, jer to pruža bolju budućnost za sve zajednice i ovoj multietničkoj zemlji.
Nakon sastanka od 14. marta, imam sve razloge da verujem da u ovoj Vladi postoji više volje da se ide u tom smeru. Jer na kraju svega, zašto bi i imali taj dogovor?
Možda 4. marta je bila jedna situacija, ali sada sa neuspehom da se izabere predsednik, najverovatnije će biti prevremenih izbora, a prevremeni izbori znače predizbornu kampanju, i predizborna kampanja znači da politički lideri moraju pažljivo razmišljati šta rade i šta ne rade, ali je premijer odlučio da nastavi sa ovim procesom iako je pod pritiskom i kritikama opozicije. To treba ceniti. Naravno, posao je opozicije da kritikuje, kao i kada sam čuo da je bilo i nekih pozitivnih izjava predsednika Vučića i premijera Srbije o ovom dogovoru. I oni su bili pod snažnom kritikom opozicije.
Ima još mnogo da se radi, ali osećam da postoji mogućnost da se nešto ostvari. Verujem da i srpska zajednica želi da krene napred. Sve je to osetljivo i „tanko“, ali bez direktne komunikacije, ili komunikacije samo preko nas, bilo bi mnogo teže. Uvek ohrabrujem ljude da razgovaraju direktno. Mi smo tu da pomognemo, a ne da diktiramo i pretimo merama.
Cilj je članstvo u EU. Bitno nam je da se pobrinemo o vama kao delu Evrope, svaki dan se svašta dešava u svetu, svakog dana, otvorimo telefon i vidimo svašta, ali moramo da vodimo računa o Evropi, Kosovo je Evropa, i da ih dovedemo što brže i što je bliže moguće Evropskoj Uniji.
Za kraj, da li ste lično, kao Evropljanin i predstavnik EU, na kraju svog mandata primetili bilo kakav oblik istorijskog revizionizma u kosovskom političkom rukovodstvu? Osvrnuću se upravo na mart. Vi ste optimistični zbog 14. marta, ali vas molim da razumete da su događaji od 16. i 17. marta svake godine vrlo bolni za Srbe na Kosovu i da ih se sećaju ne samo sa pijetetom, nego i sa strahom od onoga što se dogodilo 2004. Godine, da se ne vraćam na to. posebno u svetlu onoga što prepoznaju kao novoistorijski revizionizam. Ovo vas pitam zato što već dve godine unazad, kada je ova godišnjica, najviši kosovski zvaničnici daju izjave koje su u potpunoj suprotnosti sa onim što su Srbi iskusili na terenu, ali i sa onim što su verifikovali relevantni međunarodni činioci. To uključuje komandanta NATO-a, tadašnje zvaničnike UNMIK-a, a pre svega Kancelariju OEBS-a u Beču, koja je izdala izveštaj o načinu na koji su mediji izveštavali tokom tog nasilja. Taj izveštaj, dostupan i danas, sadrži ključnu poruku da su mediji, pre svega javni servis (RTK), odigrali izuzetno negativnu ulogu senzacionalističkim i neprofesionalnim izveštavanjem koje je podstaklo nasilje. Human Rights Watch, kao i Fond za humanitarno pravo, takođe su potvrdili da se radilo o nasilju etničkog karaktera u kojem su Srbi bili targetirani kao zajednica. Nasuprot tome, mi već dve godine slušamo kosovske zvaničnike, uključujući i kosovski MUP koji je juče objavio saopštenje, kako i dalje koriste rečenice koje su bile okidač za to nasilje, relativizuju događaje i govore isključivo o Albancima kao žrtvama.
Da, čuo sam te navode, kao i od vašeg kolege. Znam vrlo dobro šta se dešavalo u to vreme i kakva je bila jasna reakcija Evropske unije. Što se tiče tog revizionizma – nažalost, takve stvari vidimo na mnogim mestima u svetu, pa i ovde na Zapadnom Balkanu.
Opet kažem, šteta je što je tako, ali želim da vas sve ohrabrim da uz našu pomoć krenete napred, ka boljoj budućnosti, i da se uzdržite od bilo kakve retorike koja bi mogla da destabilizuje ovo krhko uzajamno razumevanje koje trenutno imamo. Možda moja priča zvuči previše diplomatski, ali se na to svodi.
Vladavina prava
U redu. Imam još dva pitanja za vas. Vrlo često govorite o evropskim vrednostima, a jedna od njih je svakako vladavina prava. Pošto sam, kao i vi, više zainteresovan za sadašnjost i budućnost nego za prošlost, zanima me sledeće: jeste li upoznati sa problemima nelegalne gradnje i selektivne pravde u srpskim sredinama na centralnom Kosovu? Dolazim iz sela Čaglavica, iz dela koji pripada opštini Gračanica. U periodu od 2022. do 2025. godine tu je izgrađeno više od 70 objekata, uglavnom stambenih, za koje je opština Gračanica donela rešenje o rušenju, ali nijedan nije srušen.
Vladavina prava je ključ politike proširenja. Taj pristup imamo još od 2013–2014. godine, kada sam bio šef misije u Severnoj Makedoniji, a komesar File bio zadužen za to. Vladavina prava je ključ svega i dalje, ali ona nije savršena ni u jednoj od zemlja kandidatkinja. Neko bi mogao da kritikuje i same zemlje Evropske unije po tom pitanju; ponekad se kritikuju i jedni i drugi jer neke stvari ne rade kako treba.
Ipak, moramo se kretati ka boljoj budućnosti i zato vrlo pažljivo pratimo sve što se tiče vladavine prava. Apsolutno je važno da postoji nezavisno pravosuđe, jer je to neizostavan uslov za pristupanje Evropskoj uniji i njenom tržištu. Bez nezavisnih sudova nema napretka. Ovde na Kosovu ima još mnogo posla, kao i u drugim zemljama u regionu. Pratimo te slučajeve koje ste pomenuli i verujem da će se to rešavati.
Pitanje povratka Srba u gradove je pitanje za Srbe
Moje poslednje pitanje za vas: Zašto Srbi, nakon četvrt veka od završetka rata na Kosovu, izuzimajući severni deo Mitrovice, ne žive u gradovima? Zanima me da li ste vi lično, tokom svog boravka na mestu šefa kancelarije EU, sa kosovskim zvaničnicima razgovarali o povratku Srba u urbane centre? Hvala.
Mislim da je to više pitanje za same Srbe, ne toliko za EU. Ako postoji volja da se živi u nekom drugom mestu, inicijativa treba da dođe od njih. Tokom mojih devetnaest meseci ovde, to pitanje se nikada nije našlo na stolu kao nešto čime bi Evropska unija trebalo direktno da se bavi. Tako da ukoliko biste mi kazali da je to pitanje u koje bi mi trebalo da se umešamo, onda da.
Imam još tri pitanja, ali pokušaću da prva dva spojim u jedno. Kakav će biti stav EU ukoliko Ustavni sud proglasi odluku predsednice Kosova o raspuštanju Skupštine neustavnom i ako budemo imali nove izbore? U tom kontekstu pomenuću i lokalni nivo. Dolazim iz opštine Peć, gde je srpska zajednica možda najbolji primer integracije, s obzirom na to da je gradonačelnik Gazmend Muhadžeri neko ko posvećuje mnogo pažnje zajednicama. Ipak, on je tokom poslednje kampanje bio izložen toksičnom narativu svojih političkih protivnika, koji je štetan i za njega i za međuetničke odnose. Prozvali su ga „popom“ zato što ide u manastir na slavu ili posećuje Goraždevac. Nismo videli reakciju međunarodne zajednice ni EU, pa me zanima šta radite da sprečite takve toksične narative?
Želimo da se savršeno Kosovo pridruži EU kako ne bi pravilo probleme Uniji
Što se tiče Ustavnog suda, stav EU je uvek jasan: ako je sud odlučio, odluka mora da se sprovede. Tačka. Šta god sud odluči, to mora da se implementira. U Evropskoj uniji kritikujemo one koji kritikuju sudove. Jer u vladavini prava, ako političari javno kažu da je sudska odluka pogrešna, iunoseći i imena sudija koje su donele odluke koje im se ne dopadaju, to je nešto o čemu ne sme da se govori javno. O takvim stvarima možemo diskutovati privatno, ali ne smemo stavljati sudove pod pritisak. To je jedna od ključnih uloga nezavisnog pravosuđa.
Što se tiče napada zbog posete manastiru – često postoji očekivanje da uvek javno zauzmemo stav i presudimo ko je u pravu, a ko nije. Mi nismo sud. Evropska unija je ovde i biće ovde dok Kosovo jednog dana ne postane članica. Mi dajemo savete iz te perspektive, da želimo da Kosovo bude savršeno kada u momentu pridruživanja, kako ne bi unosilo probleme u Uniju. Zato se naši stavovi ne objavljuju uvek svakodnevno, već se prenose na strukturisan način u našim izveštajima o napretku. Moramo biti sigurni u ono što govorimo, da su činjenice i podaci ispravni, kako bismo na osnovu njih izneli korektnu procenu.
U Evropskoj uniji znamo – kada ti izveštaji dođu u Ministarstvo spoljnih poslova, to se posle gleda pod mikroskopom. Zato morate imati savršeno utvrđene činjenice. Ne bi trebalo da se govori o evropskim vrednostima, a da se pritom dešavaju slučajevi koji su, da ih tako nazovemo, potpuno neevropski.
O dezinformacijama…
Još jedno pitanje. S obzirom na to da smo izloženi ogromnoj infodemiji, raznim uticajima portala, lažnim vestima, dezinformacijama i širenju toksičnih narativa, da li Evropska unija planira da pruži tehničku podršku medijima koje nazivamo nezavisnima i slobodnima ovde na Kosovu?
Da, vremena su komplikovana, naročito za mlađe generacije koje su stalno na društvenim mrežama. Oni koji zavise isključivo od društvenih mreža, kao što znamo, biraju sajtove koji im se sviđaju i prate samo njih. Postoje i oni koji prate te ljude, pa pokušavaju da „ubiju“ njihov narativ i poruke.
Uvek postoji tenzija, naročito u vreme izbora, kada se suočavamo sa uplitanjima i dezinformacijama. Mislim da je potrebno mnogo edukacije za ljude koji konzumiraju te informacije. Verujte mi, ponekad i ja, kada otvorim Twitter (X), zapitam se šta je tu ispravno, a šta nije – jednostavno je teško razumeti.
Ponekad neko pomisli da je sve što je napisano istina. Ne, morate proveriti i drugu stranu priče. Vi, kao novinari, prvi znate da priča uvek ima dve strane i kolika je važnost proveravanja izvora pre nego što nešto objavite. To je ogroman izazov za sve nas, pa i za EU. Mi u EU ne želimo ništa da cenzurišemo. Takođe verujemo da ono što je ilegalno oflajn, mora biti ilegalno i onlajn. Tu nema velike razlike.
Različite zemlje imaju različite odnose prema svemu tome. Sarađujemo sa medijima i nevladinim organizacijama na projektima provere činjenica (fact-checking), kako bi naučili da prepoznaju i odbace dezinformacije. Ako neko istupa u medijima i laže, to bi trebalo da bude jasno pokazano i rečeno.
Tu nema mesta diplomatiji – ako neko laže, on laže. To je izazov na kojem moramo nastaviti da radimo. Spremni smo da vam pružimo podršku, kao što sam i ja tokom celog ovog vremena imao podršku medija i civilnog društva u vezi sa pitanjem mera. Hvala vam.
Pitanje pošte za Srbe je za Sorensena
Rekao sam malopre „poslednje pitanje“, ali znate kakvi su novinari. Imam još jedno vrlo konkretno, životno pitanje za Vas. Kako Srbin iz Gračanice da pošalje paket svom detetu koje studira u Beogradu? Zanima me kako to, recimo, čine roditelji i deca u vašoj Estoniji, ako roditelji žive na jednom mestu, a dete studira u drugom gradu?
Da, razumem. Vi govorite o radu pošte i trenutnom statusu te usluge. Pošto situacija tu nije prilično jasna i s obzirom na sve što se dešavalo, to je opet pitanje na kojem će raditi moj dobar drug i kolega, Peter Sorensen. Ja vam o tome, nažalost, ne mogu reći ništa konkretnije. Hvala vam.
Intervju su vodili urednici KoSSeva, Radio Goraždevca, Kim radija i Kosovoonlajna.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
