Profesor Dušan Spasojević: Srbija će 18. decembra sigurno biti drugačija

Predstojeći izbori će doneti novu realnost i promenu čiji opseg još nije poznat, ali će Srbija 18. decembra sasvim sigurno biti drugačija od one koju smo gledali pre izbora, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.

To ne znači da će SNS pasti sa vlasti za dva-tri meseca ili za godinu dana, ali će realnost biti drugačija, naročito ako opozicija iznese dobru kampanju i ako se produži solidna saradnja i zajednički rad unutar proevropskog bloka, predvideo je Spasojević u serijalu Kvaka 23.

Do sada nismo gledali da je SNS pod konstantnim pritiskom nekog relativno velikog i značajnog aktera, podsetio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i procenio da bi sada prvi put ispred SNS mogao da stane neko ko je legitimni izazivač i ko ima kapacitet da stigne do 50 plus 1.

Kako je protumačio, onaj deo opozicije koji se ujedinio poručuje da je glavni takmac strankama vlasti i nudi platformu koja je prilično široka, dok je desnica, posle maskih događaja, u nekoj vrsti krize.

Prema Spasojevićevim rečima, nismo videli kako bi SNS reagovao u situaciji u kojoj bi se ispostavilo da nije nepobediv, jer može da izgubi neke važne gradove i opštine, posebno što je njima važno da sve u potpunosti kontrolišu.

Upitan na koje gradove misli, on je odgovorio na Beograd, uveren da će biti vrlo neizvesno i u Novom Sadu i u Nišu „kada ti izbori dođu na vreme, jer je očigledno da je rejting SNS u velikim gradovima u značajnom padu“.

Spasojević misli da bi svaka vlast, posle toliko godina, zapala u određenu krizu, ali da ova vlast ima ozbiljnu krizu rezultata, ne samo ekonomiji, nego i u odnosu prema dva velika događaja koji su obeležili ovu godinu.

Kako je precizirao, jedno su pregovori na Kosovu, ali sa naglaskom na ono što se dogodilo u Banjskoj, a drugo su ubistva u Ribnikaru i u Mladenovcu, dve tragedije na koje vlast nije umela da reaguje.

Sve što je radila bilo je kontraproduktivno i to je onda generisalo relativno značajno nezadovoljstvo koje preti da se prelije u izbornu volju, ukazao je Spasojević, koji očekuje da će vlast u kampanji zato insistirati na temama razvoja i stabilnosti.

Eventualno će uvlačiti i temu Kosova, kad god im zatreba, ali oni zapravo ne mogu da nam kažu ništa novo i ništa drugačije, dodao je on i konstatovao da su to njihovi aduti, uključujući, naravno, Aleksandra Vučića koji će biti u prvom planu.

Upitan o liderstvu u proevropskom bloku, Spasojević je istakao da su Miroslav Aleksić, Marinika Tepić i Radomir Lazović profilisani u parlamentu kao vođe opozicije u proteklih nekoliko meseci ili godinu-dve.

Kako je objasnio, oni nisu lideri u klasičnom smislu i zbog toga je pravljenje tima koji će voditi opoziciju i insistiranje na principima i načelnim idejama u ovom trenutku bolja opcija, nego da se sada svi poređaju iza bilo koga od ovih ljudi.

Povodom obnavljanja ideje o državnom pokretu i najavljenog vraćanja Tomislava Nikolića na političku scenu, Spasojević je rekao da je vrlo skeptičan po pitanju tog pokreta i ocenio da posle 11 godina ne možete sa velikim uspehom da se rebrendirate, niti da reciklirate neke ljude.

On predviđa da će Nikolić, ako bude imao neku poziciju, „biti prosto kao neka vrsta ikebane u Vučićevoj predstavi i da ništa od toga ne može ozbiljno da se desi“.

Nasuprot tome, Spasojević misli da će proevropska opozicija u kampanju ići sa idejom „Srbija protiv nasilja“, nastojeći da pokaže kako vlast sistemski proizvodi nasilje i krize, a verovatno će insistirati i na tome da se prvi put posle više od 20 godina opet govori o sankcijama i pominju vize.

Kao i da se Srbija, povodom Banjske, u vestima opet pojavila na vrlo negativan način, što će proevropski blok prikazati kao sistemski rezultat vlasti SNS, dodao je on i ocenio da će im pomoći i ekonomska krza, mada najveći deo ovih stranaka ima problem da poentira na ekonomskim pitanjima.

Upitan da li će proevropska opozicija u kampanji reaktivirati temu članstva Srbije u Evropskoj uniji (EU), Spasojević je istakao da je EU i dalje jedan od retkih simbola koji imaju značaj i težinu, ali da zbog zastoja u evrointegracijama sa obe strane nema tu težinu koju je imao 2008. godine.

Druga strana, državotvorni ili nacionalni deo opozicije, prema Spasojevićevom verovanju, u kampanji će insistirati pre svega na temi Kosova, ali ona ima određena ograničenja, zato što je Vučić po tom pitanju i dalje viđen kao ključni akter.

Povodom pitanja da li će Ivica Dačić na izborima opet imati posebnu specifično težinu, on je rekao da je Dačić uvek u specifičnoj poziciji i podsetio da je dva puta, i 2008. i 2012.godine, dobro istumačio trendove i ono što će se desiti.

Sada je već 11 godina u Vučićevom zagrljaju i pitanje je da li ima snage da se iz njega izvuče, rekao je Spasojević, kome je, makar na taktičkom nivou, zasmetalo kada su se lideri opozicije zaklinjali da neće sarađivati, ne samo sa Vučićem, nego ni sa Dačićem.

Prema njegvom viđenju, Dačić opet može biti neko ko će odlučivati većinu, možda ne na ovim izborima, ali na prvim sledećim sasvim izvesno.

Zato ne bih isključio da on opet bude „najbolja udavača“ ili stranka sa najvećim koalicionim potencijalom i ne bi me iznenadilo da opet pravi neke promene strana, naglasio je Spasojević.

Ukazujući da će predizborna kampanja biti ružna i prljava, a uslovi neravnomerni i neravnopravni, on je ocenio da je problem sa ovim izborima što su došli prebrzo, pa nema vremena čak ni za neke sitnije ili kozmetičke ustupke u primenik preporuka ODHIR.

Upitan da li je međunarodna zajednica uopšte zaintersovana za tok i ishod izbora u Srbiji, Spasojević je uzvratio ocenom da su „oni zainteresovani, ali realistični“.

Kako je rekao, oni imaju još nekoliko meseci tokom kojih pokušavaju da dobiju od Vučića i Kurtija neku vrstu sporazuma, procenjujući će Vučić i dalje biti ključni igrač i u izvršnoj vlasti i zbog toga komuniciraju s njim.

Sasvim sigurno se ne bi bunili da je opozicija jača, da je Srbija demokratičnija, ali ne verujem da ćemo u ovom ciklusu videti neke ozbiljnije pritiske, pre svega zato što je njihovo očekivanje da se nešto desi do februara, rekao je Spasojević.

On misli da još neko vreme treba da prođe da bi Zapad odustao od igranja na Vučića i podigao ulog i pritisak zbog krize demokratije u Srbiji.

Izborni uslovi se neće menjati sve dok opozicija ne ojača još malo, rekao je Spasojević, koji misli da ipak postoje načini kako medijska blokada može da se probija.

Na pitanja o eventualnoj izbornoj krađi, on je odgovorio da je mogućnost krađe u izbornom danu značajno smanjena i ponovio da je neravnopravnost u izbornoj utakmici ključni element kampanje.

To naravno ne znači da opozicija treba da odustane od nadziranja izbora, što znači da na svakom mestu mora da ima bar nekoliko iskusnih kontrolora, jer se i na taj dan dešavaju razne nepravilnosti, izjavio je Spasojević.

Uprkos svemu, on očekuje da će nova realnost posle izbora predstavljati boljitak za građane Srbije i podseća da u proteklih 11 godina nije postojao akter koji bi artikulisao nezadovoljstvo.

Svakoj vlasti je potreban korektiv, ovo je prilika da ga dobijemo i da svima bude bar malo bolje, istakao je Spasojević i zaključio da Srbija dobija alternativu.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.