Profesor Ćorac: Što dalje od politizacije, bolji rezultati preventive i rada stručnih timova

Samo ime kaže – ovo je vanredna situacija. Nismo da sada imali ovakvu pandemiju. U skladu sa takvom situacijom se prilagođavate. A mi smo i dodatno u specifičnoj situaciji – u dvovlašću, kada nisu jasno razgraničene ingerencije. Te jeste u početku bilo normalno da se pojavljuju šumovi. Ali ono što mi se čini kao značajno jeste to da se pomak dogodio kada se započelo sa testiranjem u Kragujevcu neko vreme, odnosno u Kraljevu. Od kada je uspostavljena komunikacija sa njima, značajno su preskočeni problemi, a pri tom mislim da je i dobar kanal napravljen u međuvremenu sa kosovskim institucijama, što me je prethodno plašilo, kazao je u razgovoru za KoSSev, profesor Medicinskog fakulteta Aleksandar Ćorac.

Ćorac podržava razmenu podataka i informacija, kao i saradnju srpskih i kosovskih zdravstvenih vlasti.

„Očigledno da je tu ulogu odigrao Dejan Pavićevic i ta kancelarija za koju smo se pitali koja je njena funkcija, eto sad smo videli“, dodao je.

Složio se sa pozitivnom ocenom mitrovičkih epidemiologa i zamenika direktora KBC dr Zlatana Eleka o stanju u opštinama na Severu, kada je u pitanju epidemiološka situacija, ali i stabilnost zdravstvenog sistema.

Na pitanje kako objašnjava to što u sredinama nastanjenim većinski srpskim stanovništvom na jugu nema inficiranih, za razliku od Severa, Ćorac kaže:

„Zatvorenost srpskih sredina može da bude velika kazna, ali i velika prednost, a ta zatvorenost na jugu je veća“. Te zatvorenije sredine su, kako objašnjava, navikle da funkcionišu unutar sebe.

„Za razliku od Severa koji je imao mnogo veću komunikaciju sa ostatkom Srbije“. Takođe doprinelo je i to što su usled ranijeg uvođenja preventivnih mera iz Prištine, koje su uključile i dvonedeljni karantin za sve koji su dolazili na Kosovo, mnogi odustali od dolaska, pre svega Albanci. Štaviše, u srpskim sredinama dolazaka nije ni bilo.

Naglasio je da je to u skladu sa merama o prekidu socijalnih kontakata. „Zemlje koje su se opredelile za prekid socijalnih kontakata su se opredelile za dobru stvar, a sve zemlje koje su sa merama socijalnog distanciranja kasnile, pokazalo se da su lošije prošle“.

Takođe se složio i sa ocenom o odgovornom ponašanju građana tokom Vaskrsa, naglasivši ipak, da je rano još uvek govoriti, dok se ne sačeka kraj ove nedelje s obzirom na period inkubacije eventualnih novoinficiranih, kada se može i potvrditi da nije bilo novih prenosa virusa.

Ćorac smatra i da se u prošlosti moglo više raditi na jačanju pre svega Zavoda za javno zdravlje, kako bi u laboratorijskom smislu zdravstveni sistem na Severu bio samostalniji, te da se iz ove pandemije mogu izvući pouke.

„Tamo gde ja vidim neki propust jeste to da smo možda mi mogli i ranije da uradimo mnogo toga, da budemo u značajnoj meri i samostalniji, i jako žalim zbog toga što nismo formirali neke ozbiljnije laboratorijske kapacitete na Severu Kosova. Nisu to više basnoslovne sume. Neke laboratorijice smo i formirali, ali mogli smo da napravimo laboratorijski centar, koji bi bio fokusiran na srpske sredine, te bismo ovo što se sada radi u Kraljevu mogli u tom centru ovde kod nas da radimo“, kazao.

Uz tvrdnju da Zavod za javno zdravlje trenutno nema te kapacitete, naglasio je da je uzrok tome ne način na koji se upravlja sada, već na koji se zavodom upravljalo u prethodna dva mandata.

„Dobro je da ako iz cele ove priče izvučemo nauk da nam takvo nešto treba“.

Ćorac koji predaje na katedri za preventivnu medicinu govorio je i o ulozi svog fakulteta, odnosno katedre u pandemiji.

Od početka epidemije na Kosovu, sa ove katedre nekoliko puta su slate poruke upravi fakulteta da su spremni da za kratko vreme stručnjaci budu na terenu, dobivši odgovor tada da to trenutno nije bilo potrebno, a da su u međuvremenu angažovana tri profesora sa Medicinskog kao ispomoć bolnici u Mitrovici – dva infektologa i jedan epidemiolog.

Na pitanje zašto on kao profesor sa katedre za preventivnu medicinu i neko ko živi na Severu nije uključen u samu akciju zaštite zdravlja stanovništva, Ćorac je odgovorio: „Pa zato što nisam pozvan“.

Objasniviši da profesori na Severu nisu radno angažovani i kao lekari, potvrdio je da je većina profesora Medicinskog fakulteta radno angažovana pre svega u KBC „Priština“, koji je posle rada izmešten u Gračanicu.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.