Produžen pritvor Kadriju Veseljiju

Bivšem pripadniku OVK, Kadriju Veseljiju, produžena je mera pritvora za još dva dodatna meseca. Rizici od bekstva, opstrukcije napretka krivičnog postupka i ponavljanja krivičnih dela protiv onih koji se suprotstavljaju OVK i dalje postoje. Veseljijev uticaj nad svojim podređenim „aktivniji je nego ikad“, smatra sudija za prethodni postupak Nikolas Giju, koji potpisuje odluku o produžetku pritvora.

Veseljijeva odbrana, ukoliko želi, sada ima rok da preda novi zahtev za puštanje iz pritvora ne kasnije od 12. avgusta.

Što se tiče tužilaštva, ukoliko Veseljijeva odbrana uloži zahtev, tužilaštvo ima rok do 16. avgusta da da svoj komentar, a potom i Veseljijeva odbrana, ne kasnije od 26. avgusta.

Sudija je u odluci konstatovao prethodne zahteve odbrane o razlozima za ukidanje pritvora kao i mišljenje specijalnog tužilaštva da Veseljijev pritvor „ostaje neophodan“ jer „nije bilo relevantnih promena okolnosti u odnosu na utvrđene razloge za određivanje mere pritvora“.

Sudija je u ovoj odluci izlistao detaljne rizike zbog čega je pritvor produžen – rizik od bekstva, rizik od opstrukcije napretka krivičnog postupka, rizik od ponavljanja krivičnih dela protiv onih koji se suprotstavljaju OVK.

Konstatuje da rizici i dalje postoje, te čak i da su se rizici pod članom 41(6)(B) Zakona o Specijalnim većima, uvećali u odnosu na odluku o određivanju prve mere pritvora.

Sudija smatra da je Veseljijev uticaj nad svojim podređenim i potencijalnu mrežu „aktivniji nego ikad“.

Da su se rizici od činjenja novih krivičnih dela uvećali, argument je Specijalnog tužilaštva koje je nedavno zatražilo produžetak mere pritvora za još jednog optuženog pred sudom u Hagu, Saljiha Mustafu. Predmet protiv Mustafe biće prvi čiji će pretresni postupak biti započet sudom u Hagu već 15 septembra.

Kao dokaz za to, ukazao je na argument KST-a o kampanji podrške „OVK“, koja je spovedena neposredno nakon Veseljijevog hapšenja, te nedavne odluke vršioca dužnosti Udruženja ratnih veterana OVK – da će objaviti još poverljivih dokumenata iz Specijalnog suda ukoliko Veselji ostane u pritvoru.

Sudija je u ovoj odluci zabeležio i to, da je Veselji još više upoznat sa dokazima protiv njega, te da nastavlja istovremeno da i dalje igra značajnu ulogu na Kosovu i to zahvaljujući svojim prethodnim pozicijama, a pre svega zbog toga što je on bio osnivač Vrhovnog štaba OVK, član političkog tela OVK, šef obaveštajne službe OVK, šef kosovske obaveštajne službe i predsednik kosovske skupštine.

„Uticaj koji on nastavlja da ima iz ovih uloga, a naročito iz svojih obaveštajnih funkcija može mu pomoći da izbegne postupak pred Specijalizovanim većima, tako što bi, na primer, mogao da zatraži podršku osoba koje se sa njim saosećaju i/ili od OVK – koji bi mogli da mu obezbede pristup relevantnim informacijama, fondovima i sredstvima da otputuje“, navedeno je u ovoj odluci.

Što se tiče rizika od opstruisanja daljeg toga sudskog postupka, sudija je utvrdio da Veselji ima takvu mogućnost i da je to već činio, te da sada on ima još veći uvid u „ozbiljne“ dokaze protiv njega, dok se istovremeno poziva na njegovu i dalje aktuelnu ulogu.

I kod rizika od ponavljanja krivičnog dela sudija je ponovio iste razloge kao i kod rizika od bekstva.

On je potom dao svoj odgovor na navode odbrane. Podsetio je na potvrđenu optužnicu u kojoj je utvrđena dobro osnovana sumnja da je Veselji krivično odgovoran za brojne zločine protiv čovečnosti (progon, zatvaranje, drugi nehumani akti, mučenje, ubistvo i prisilan nestanak), te ratne zločine (prisilno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo).

Jedan od argumenata Veseljijeve odbrane je i taj da se on sam predao i da su se on i njegova porodica primerno ponašali kada je on bio na uslovnom otpustu početkom maja ove godine.

Sudija je takođe podsetio na nove komentare odbrane, nakon što je KST komentarisao njihov zahtev i novi odgovor odbrane. I više ovih delova je takođe redigovano, u ovoj sudskoj odluci o produžetku pritvora.

Sudija iznosi argument da se Veselji ne tereti kao direktni počinilac bilo kog od zločina u potvrđenoj optužnici, već pre svega to potpada pod krivična dela udruženi zločinački poduhvat I, i udruženi zločinački poduhvat III i „odgovornost nadređenog“.

U ovom delu sudija ukazuje na to da se njegovo navodno učešće u zločinima mora procenjivati u kontekstu iščitavanja optužnice u celosti.

Sudija za prethodni postupak utvrdio je da osim optužbi o Veseljijevom direktnom učešću u zločinima ili prisustvu na mestima zločina, Veselji je bio navodno umešan u oblikovanje, odobravanje, donošenje i primenu planova, politika i praksi za dalji tok zajedničke svrhe.

Takođe je, navodno, obezbeđivao informacije kao i političku logističku, vojnu i finansijsku podršku kao i koordinisanje i održavanje veza između članova udruženog zločinačkog poduhvata u dalji postupak zajedničke svrhe.

Konačno, sudija za prethodni postupak smatra da postoji dobro osnovana sumnja da Veselji nosi pojedinačnu krivičnu odgovornost za brojne zločine i ratni zločin.

Na više mesta u ovoj sudskoj odluci gde se listaju navodi Veseljijeve odbrane tekst je redigovan, a pre svega se tiče spominjanja svedoka. Veseljijeva odbrana osporava kredibilitet svedoka, odnosno, svedočanstvo  jednog svedoka, kako navode, ne odnosi se na njega.

Takođe odbrana osporava i navode o udruženom zločinačkom poduhvatu i u njemu komandnu odgovornost, kao nešto što je „nejasno“ i nema direktne dokaze kako bi se tako nešto podržalo.

Sudija je takođe u zahtevu objasnio da se u odluci o produžetku pritvora primenjuje zakon u delu kada postoji upravo osnovana sumnja da osoba koja se tereti da je počinila zločin kojim se bave Specijalizovana veća može da pobegne, uništi, sakrije, promeni ili krivotvori dokaz o zločinu ili postoje specijalne okolnosti koje ukazuju da će ta osoba opstruisati napredak krivičnog postupka ili će ponoviti krivično delo, dovršiti zločin sa predumišljajem ili počiniti zločin.

„Od sudije za prethodni postupak se ne zahteva da utvrđuje faktore o kojima je već odlučeno prvobitnom odlukom o pritvoru, ali on mora da ispita ove razloge (da li postoje i dalje razlozi za pritvor, prim.red.) ili okolnosti i da utvrdi da li oni još uvek postoje“, dodaje se.

Konačno, kada je u pitanju Veseljijev argument o primernom ponašanju tokom uslovnog otpusta, KST je navela da se radilo pre o izuzetku – „privremenoj meri koja je imala strogo humanitarni karakter, što ne može da se značajno uporedi sa privremenim otpustom“.

Takođe preciziraju da, ukoliko bi se Veselji uslovno pustio, on bi imao mogućnost da privatno kontaktira sa okolinom, sa čim se suštinski složio i sam sudija.

Čak i restrikcija u telekomunkacionim sredstvima i pisanim dokumentima, ne može da zaustavi mogućnost komunikacije, koja bi se odvijala bez nadzora. A taj rizik posebno postoji zbog toga što je Veselji „jedan od najiskusnijih obaveštajnih zvaničnika na Kosovu“, dodaje se u odluci.

I sudija smatra da predloženi uslovi od strane odbrane neće da spreče nenadgledane razgovore Veseljija sa članovima svoje porodice i odobrenim posetiocima.

Sudija nije uvažio ni Veseljijev zahtev da postoji dobra volja policije da nadzire uslove njegovog uslovnog otpusta.

Sudija je na kraju zaključio da vreme koje je Veselji proveo u pritvoru, nije nerazumno.

Kadri Veselji nalazi se na istoj optužnici kojom su obuhvaćeni Hašim Tači, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Do sada je u procesu protiv četvorice bivših lidera OVK u Hagu održano pet statusnih konferencija.

Oni su uhapšeni u Prištini 4. odnosno 5. novembra prošle godine prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je 26. oktobra potvrđena optužnica u 10 tačaka i od tada su u pritvoru.

Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat, odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća, Nikolas Giju, i prethodno je odbijao u više navrata zahteve odbrane optuženih za privremeno puštanje na slobodu.

Ova sudska odluka je u skladu i sa zahtevom Specijalnog tužilaštva u Hagu za produženje mere pritvora.

U međuvremenu odbrana svo četvoro optuženih nastavlja sa podnošenjem novih žalbi na odluku Specijalnog suda o neukidanju mere pritvora.