Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Produžen pritvor dvojici osumnjičenih za špijunažu, uhapšeni ranije u Uroševcu…
Sud u Prištini je dvojici osumnjičenih za špijunažu, B.Sh.(Š) i M.Q (Ć), odredio meru pritvora na još dva meseca, potvrdio je prištinski sud u odgovoru Kallxo.
„Nakon zahteva Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo za produženje mere pritvora u krivičnom predmetu protiv okrivljenih B.Sh.(Š) i M.Q (Ć), Osnovni sud u Prištini – Posebno odeljenje je 05.07.2024. godine doneo rešenje i usvojio zahtev Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, tako da je dvojici okrivljenih mera pritvora produžena za dva meseca“ – navodi se u odgovoru Suda datom 05.07.2024.
Sud je 06.06.2024. godine odredio pritvor osumnjičenima, nakon što su uhapšeni 05.06.2024. godine, zbog sumnje da su izvršili špijunažu. Tako je Sud odobrio zahtev za određivanje pritvora koji je podnelo Specijalno tužilaštvo. Nakon saslušanja o odmeravanju mere pritvora, osumnjičeni su prebačeni iz suda kroz tunel.
Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu odluku o određivanju pritvora nakon što su advokati koji brane osumnjičene – Besnik Beriša i Ridvan Kajtazi, podneli prijavu zbog povrede prava na slobodu i odredaba krivičnog postupka.
Rešenjem Apelacionog suda od 14.06.2024. godine, pritužbe advokata Beriše i Kajtazija su proglašene neosnovanim.
Šta se kaže u odluci Apelacionog suda
U spisu Apelacionog suda otkriveni su i drugi detalji o postupanju osumnjičenih. Apelacioni sud je ocenio da je odluka Osnovnog suda o određivanju pritvora osumnjičenima pravična i zakonita, jer, prema oceni ovog suda, postoji sumnja kod osumnjičenih da su izvršili krivično delo na osnovu posebnog istražnog postupka: Izveštaji, izveštaji o nadzoru, telefonske komunikacije, podaci sa graničnih prelaza, izveštaji o racijama, zapleni i druga dokumenta. Nadalje, u odluci koja je dostavljena Kallxo-u, procenjena je potencijalna opasnost od bekstva za ove osumnjičene, uzimajući u obzir težinu krivičnog dela, jer se radi o bezbednosti države.
„Dakle, u ovom krivičnom predmetu, imajući u vidu gore navedene tačke i činjenicu da se radi o teškom i složenom krivičnom delu, evidentan je realan rizik izbegavanja krivičnog gonjenja okrivljenih“, navodi se u odluci Apelacionog suda. Rizik od bekstva, prema odluci Apelacionog suda, zasniva se i na činjenici da su osumnjičeni često putovali u Srbiju, Sarajevo, Severnu Makedoniju ili druge zemlje, a jedan od osumnjičenih ima i članove porodice. Drugi rizik za koji je u žalbi ocenjeno da osumnjičeni treba da budu u pritvoru jeste uništavanje, prikrivanje, preinačavanje, falsifikovanje dokaza i ometanje normalnog toka krivičnog postupka, uticaja osumnjičenih jedni na druge.
„Istraga u ovom krivičnom predmetu je u početnoj fazi i puštanjem na slobodu okrivljenih postoji rizik da okrivljeni unište, sakriju, izmene ili falsifikuju dokaze o krivičnim delima, ili da ometaju normalan tok istrage, a posebno da utiču jedni na druge…“ – opisano je dalje u odluci.
Radnje osumnjičenih su međusobno povezane jer, prema odluci Apelacionog suda, imaju zajednički kontakt sa službenikom BIA i mogu uticati na svedoke, jer policija radi na identifikaciji nekih od njih koji još nisu identifikovani. Pored opasnosti od bekstva, uticaja na krivični postupak i prikrivanja dokaza, Apelacioni sud je ocenio da postoji i rizik od ponavljanja krivičnog dela jer osoba za vezu BIA još nije uhapšena i komunikacija sa njim se može ponoviti ukoliko osumnjičeni budu pušteni na slobodu.
BIA demantuje povezanost sa uhapšenima u Uroševcu za špijunažu
U rešenju je opisano da je osumnjičeni B.Sh.(Š) „tokom izvršenja krivičnog dela sve vreme menjao brojeve telefona i telefonsku opremu, pri čemu je i on obaveštavao sagovornike da menja svoje telefonske brojeve i da ih poništava samo sa ciljem da izbegne istragu…“ – opisano je dalje.
Apelacioni sud je na kraju svoje odluke naglasio da su druge mere nedovoljne da se obezbedi prisustvo osumnjičenih u postupku, a neophodna je mera pritvora.
Advokat Besnik Beriša je zatražio da se izmeni odluka o meri bezbednosti i da se njegovom klijentu B.Š. odredi kućni pritvor, dok je advokat Ridvan Kajtazi zatražio da se njegov klijent M.Ć. pusti na slobodu od strane Apelacionog suda koji je doneo Odluku o odbijanju pritužbi advokata i potvrđivanju prvostepene odluke, od strane članova Aferdita Bitići – predsednica, i članovi Burim Ademi i Vaton Durguti.
Osumnjičeni B.Š. je bio pripadnik Carine Kosova do 2004. godine kada je otpušten zbog neovlašćene komunikacije sa medijima, dok je drugi sa inicijalima M.Ć. Prema izvorima Kallxo-a, on je bio pripadnik kosovske policije do 2011. Kod dvojice osumnjičenih pronađena su i oduzeta razna dokumenta, kompjuteri, telefoni, USB-ovi, DVR, trake, oružje i municija, maske, vojne gas-maske, kao i mnogi drugi dokazi.
Ovakve dodatne informacije u vezi sa hapšenjem dvojice privedenih u Uroševcu 06.05.2024.godine saopštila je Policija Kosova u 24-časovnom izveštaju. Policija je saopštila da su tokom pretresa na lokaciji dvojice osumnjičenih oduzeta ova dokumenta i oprema kao materijalni dokazi.
Šta znači špijunaža i kako je regulisana u Krivičnom zakoniku?
U Krivičnom zakoniku Republike Kosovo, krivično delo špijunaže je deo krivičnih dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo.
Navedeno je u članu 124. ovog zakonika i označava nekoliko situacija među kojima je:
- Kada se državna tajna saopšti, preda ili učini dostupnom stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje ih uslužuje. minimalna kazna je 5 godina zatvora, dok je maksimalna kazna 12 godina. Ovaj član u svojim stavovima predviđa i druge situacije i različite kazne:
- Ko za državu ili stranu organizaciju stvori informativnu službu u Republici Kosovo ili vodi takvu službu, kažnjava se kaznom zatvora najmanje 10 godina;
- Ko uđe u inostranu informativnu službu, prikuplja podatke za nju ili na bilo koji drugi način pomaže rad te službe, kazniće se zatvorom najmanje 5 godina – ko prikuplja podatke ili poverljiva dokumenta radi saopštavanja i dostavljanja stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi, kazniće se zatvorom od 3 do 10 godina.
Ako su ova krivična dela učinjena i prouzrokuju teške posledice po bezbednost ili ekonomsku ili vojnu moć države, učinilac se kažnjava kaznom zatvora najmanje 10 godina.
Međutim, ako su ova krivična dela izvršena u vreme rata, neposredne ratne opasnosti, oružanog sukoba ili je odavanje državne tajne u vezi sa bezbednošću Republike Kosovo, učinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje 10 godina, ili doživotnom kaznom zatvora.
Državna tajna, prema Krivičnom zakoniku, u smislu ovog poglavlja koje se bavi ovim krivičnim delima, označava vojne, ekonomske ili službene podatke ili dokumente koji su zakonom ili drugim odredbama ili odlukama nadležnog organa proglašeni poverljivim u skladu sa zakonom.
Povezane vesti:
Mediji: Uhapšenima za špijunažu određen pritvor; Advokat: Optuženi da su radili u interesu Srbije…
BIA demantuje povezanost sa uhapšenima u Uroševcu za špijunažu
Kosovsko specijalno tužilaštvo: Uhapšene dve osobe zbog sumnje na špijunažu
Express: U Uroševcu uhapšena dvojica zbog sumnje da sarađuju sa srpskom BIA-om
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
