Piše: Saša Janković
Dragi Iljire,
Dugo razmišljam o tvom prethodnom tekstu, kojim efektno ukazuješ da ni demokratija ni evropska integracija više ne funkcionišu po pravilima koja smo nekada podrazumevali.
I povezujem ga sa rezultatima nedavnog istraživanja, prema kome je od svih država Zapadnog Balkana, EU najmanje privlačna građanima Srbije. Verujem da taj statistika ukazuje na dublji problem, koji prevazilazi naše granice, a povezan je sa tvojom konstatacijom.
Zašto ljudi poput mene žele da njihova zemlja postane članica EU? Zbog njenih vrednosti, pre svega zbog ustavne demokratije. Evropa je za mene sinonim za vladavinu prava i pravnu sigurnost, slobodne izbore, poštovanje ljudskog dostojanstva, slobodu, ravnopravnost, ljudska prava, institucionalnu stabilnost, demokratsku kontrolu vlasti, solidarnost, visoke ekološke standarde…
Istovremeno, ekonomski gledano, EU u ovom momentu gubi korak u odnosu na druge velike svetske igrače. SAD dominiraju digitalnom ekonomijom, veštačkom inteligencijom i tržištima kapitala. Kina ih sustiže kombinacijom državne industrijske politike i tehnološkog razvoja. Dovoljno je pogledati kinesku auto-industriju da bi postalo jasno kako evropski proizvođači više ne mogu da računaju na tehnološku i tržišnu prednost koju su decenijama podrazumevali. Evropa ostaje snažna u mašinstvu, farmaciji, hemijskoj industriji i preciznoj proizvodnji, ali upravo u oblastima koje će određivati budući rast, njen zaostatak postaje sve izraženiji.
Sve su to ozbiljni izazovi. Ali svaki od njih se da rešavati i nijedan od njih nije razlog zbog kojeg sam postao evropski opredeljen. Mnogo ozbiljnije pitanje je da li Evropa ostaje verna sebi. Ako je nekada njena ekonomska snaga nekome i bila glavni argument za članstvo, danas je to pre svega njena politička arhitektura. Baš zato što je ekonomski pod pritiskom, EU ne sme da napusti evropske vrednosti koje su njena najveća uporedna prednost!
Zbog njih ja ostajem evropski opredeljen i želim da vidim svoju zemlju kao članicu EU. Ako bi članstvo u EU bilo pitanje koristi, bez zajednice vrednosti, moglo bi se tvrditi da je Vučićeva politika balansiranja između centara moći racionalnija od evropskog opredeljenja. Upravo zato što vidim i osećam posledice takvog pristupa, s tim zaključkom ne mogu da se složim.
Ako kažeš da evropska demokratija više ne funkcioniše onako kako sam je razumeo kada sam postao evropski opredeljen – a bojim se da govoriš istinu – onda je sasvim legitimno postaviti pitanje šta danas Evropu čini privlačnijom od drugih centara moći. Ako je spremna da relativizuje svoju najveću prednost – ustavnu demokratiju i slobodarski odnos između građanina i vlasti – tada se evropski projekat svodi na geopolitički interes. A to je nešto sasvim drugo.
Jer, ja se ne osećam kao pripadnik naroda koji 20 godina čeka u nekom hodniku da negde bude primljen. Mnogo više, osećam se kao pripadnik naroda koji je živeo u jednom sistemu vrednosti -daleko od idealnog, ali ipak sistemu sa nizom pozitivnih strana – koji se onda urušio, a mi nismo uspostavili novi – po mogućnošću zasnovan na ustavnoj demokratiji, već smo ostali zbunjeni, u iluziji da je naša vetrometina sloboda dok su nas mangupi iznutra i spolja čerupali.
Za mene evropske vrednosti nikada nisu bile geografske, već političke. Evropa nije bila cilj zato što je Evropa, već zato što je predstavljala prostor u kome su sloboda, vladavina prava i ograničena vlast bile važnije od gole sile.
Mislim da nam je EU potrebna kao oslonac da, posle više od trideset godina, uspostavimo takvo državno uređenje i njemu kompatibilan, održiv ekonomski sistem, jer to očigledno sami nismo uspeli.
EU je nesavršena, kao i sve ljudske tvorevine. Ako danas prolazi kroz krizu konkurentnosti, ona je može prevazići. Privrede rastu i usporavaju. Industrije nastaju i nestaju. Tehnološke prednosti se smenjuju. Mnogo teže od ekonomske konkurentnosti bilo bi obnoviti poverenje da je EU i dalje zajednica zasnovana na slobodi, pravu i odgovornosti vlasti. Upravo zato bi odricanje od tih vrednosti bilo njena najveća strateška greška.
Verujem da do toga, pa ni na primeru odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana, ipak neće doći.
Srdačno,
Saša J
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
