Priština: Usvojena Rezolucija o osudi genocida u Srebrenici

Vest je ažurirana

Poslanici kosovske skupštine usvojili su na današnjoj sednici Rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici.

Rezolucija je usvojena sa 89 glasova „Za“, dok nije bilo glasova protiv i uzdržanih.

Kosovski parlament objavio je u međuvremenu na svom sajtu tekst Rezolucije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici na Albanskom. U nastavku prenosimo prevod teksta rezulucije

Rezolucija Skupštine Republike Kosovo povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici, Bosna i Hercegovina.

Imajući u vidu:

– Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Konvenciju o građanskim i političkim pravima, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima;
-Rezoluciju Veća sigurnosti UN-a S/RES/827 od 25. maja 1993;
– Rezolucije Evropskog parlamenta 7. jula 2005., 1. januara 2009. i 15. jula 2015. o Srebrenici;
-Rezoluciju Skupštine Republike Kosovo br. 02/552 od 6. jula 2005. godine, povodom desete godišnjice masakra u Srebrenici;
– Da je nakon nasilne okupacije Srebrenice, koja je bila zaštićeno područje UN-a, od strane oružanih snaga bosanskih Srba, potpomognutih i podržanih od tadašnjeg režima Republike Srbije, 11. jula 1995. godine, na planirani način, ubijeno preko 8.000 Bošnjaka, silovan veliki broj žena, prisilno proterano preko 25.000 starijih osoba, žena i dece:
– Da zločini koje su počinile srpske snage u Srebrenici predstavljaju zločin genocida, kako je definisano u Konvenciji UN-a o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida 9. decembra 1948;
– Da je masakr u Srebrenici Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju prepoznao i priznao kao genocid u presudi, predmet br. IT-99-33, 19. aprila 1993;
– Odluku o žalbi Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007. godine, kojom se utvrđuje da su dela počinjena u Srebrenici i okolini oko 15. jula 1995. godine, dela genocida koja su počinili vojnici VRS-a i da bi se isto trebalo zvati pravim imenom; Genocid.
– Da je gnusni zločin koji su počnili snage VRS-a u Srebrenici Haški tribunal smatrao genocidom i najgnusnijim zločinom u Evropi nakon Drugog svetskog rata, s nekoliko konačnih presuda o genocidu.
-Presudu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslavju u slučaju br. IT-09-92-T, 22. novembra 2017. i odluku o žalbi stalnog međunarodnog mehanizma za krivične sudove u slučaju MICT-13-56-A, 8. juna 2021. godine.
– Pridržavajući se sličnih rezolucija i deklaracija demokratskih zemalja, međunarodnih organizacija i parlamenata EU,

Skupština Republike Kosovo

Odborava ovo:

Rezoluciju

O genocidu u Srebrenici

1. Oštro se osuđuje genocid srpskog režima u Srebrenici nad pripadnicima bosanskog naroda i sva kršenja ljudskih prava.
2. Konstatuje se i prihvata da su, nakon okupacije Srebrenice, od strane vojnih snaga VRS-a nekoliko dana vršeni masakri u Srebrenici i okolini, ubijajući i masakrirajući preko 8.000 bosanskih muškaraca, dečaka i maloletnika.
3. Saoseća se i iskazuje duboka tuga zbog nevinih ljudi koji su stradali u genocidu u Srebrenici tokom krvavog rata u Bosni i Hercegovini, i izražava saučešće preživelim članovima porodica.
4. Oštro se osuđuje svaka tendencija da se namerno i javno negira genocid u Srebrenici, s ciljem ocrnjavanja žrtava i prikrivanja motiva počinjenih zločina.
5.Pozivaju se državne institucije da odaju počast žrtvama genocida u Srebrenici i, s obzirom na to da je Evropski parlament proglasio ovaj Dan sećanja na genocid u Srebrenici, 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
6. Pozivaju se sve države da ulože dodatne napore da privedu pravdi sve one koji su odgovorni za planiranje i činjenje genocida u Srebrenici.

Inicijativu za usvajanje ove rezolucije u kosovskoj skupštini pokrenula je bošnjačka koalicija Vakat, a podržale su je sve parlamentarne grupe u kosovskoj skupštini.

U međuvremenu oglasila se i kosovska predsednica Vjosa Osmani, ona je ocenila da je ovom rezolucijom Skupština formalizovala odnos institucija i naroda Kosova prema „srpskom genocidu nad bošnjačkim građanima Srebrenice“.

„Štaviše, ovom Rezolucijom se osuđuje namerno i javno poricanje zločina genocida“, poručuje Osmani na Fejsbuku.

„Užas koji je iskusio čitav jedan narod u Bosni i Hercegovini, a potom i na Kosovu, oboje žrtve srpskog genocidnog režima, mora prizvati ljudsku savest da takve destruktivne namere više nisu dozvoljene u budućnosti, a pre svega da imaju pravdu za zločini Miloševićevog režima“, navela je.

Podsetila je  na to da je pre izvesnog vremena, kosovska skupština usvojila Rezoluciju kojom se osuđuje „srpski genocid na Kosovu“ .

„Istinu govoreći, pomažemo u zaceljivanju dubokih rana rata. A zločine koje je počinio tadašnji srpski režim trebalo bi nazvati pravim imenom: genocid“, zaključila je Osmani.

Bahrim Šabani iz ove koalicije, kazao je da će usvajanje Rezolucije imati višestruki značaj i za Bošnjake.

„Pomoći će i da se pored žrtava u Srebrenici i u celoj Bosni i Hercegovini, ne zaborave ni žrtve na Kosovu i da ova Rezolucija i Dan sećanja na genocid u Srebrenici, budu primer za buduće generacije, da one budu sredstvo pomirenja među narodima, a ne sredstvo otuđivanja i zaoštravanja”, kazao je.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, koji je prisustvovao današnjoj sednici, kazao je da Rezolucija nailazi na podršku jer je to „plemenita akcija“.

„Danas podržavamo rezoluciju povodom 26. godišnjice genocida u Srebrenici. Ovo je plemenita i pravilna akcija i pre svega naša ljudska univerzalnost naše želje za pravdom. Genocid u Srebrenici najveći je masakr u Evropi od Drugog svetskog rata. Godinama se sećamo da je Srebrenica pozivala na pravdu. 2016. godine otišao sam u Srebrenicu na poziv ‘Majki Srebrenice’. Srebrenica je bila puna grobova i spomen obeležja“, rekao je Kurti.

Kurti je optužio srpsku vojsku za genocid u Srebrenici.

„Ubila ih je srpska vojska i paravojne formacije. Ko su oni zločinci koji čine zločin nad zločinom, skrivajući ubijena tela. Milošević je umro nekažnjeno, njegovi saradnici preko 4.000 srpskih vojnika ne samo da su slobodni, već su na vlasti i donose odluke. Karadžić i Mladić su osuđeni, ali njihovi saučesnici još nisu osuđeni. Rezultati genocida, tj. entiteti koji proizilaze iz čišćenja, poput Republike Srpske, funkcionišu defunkcionalizacijom Bosne“, rekao je Kurti prenosi prištinska Gazeta Express.

Kazao je ujedno da bi trebalo da se izvrši pritisak na politički vrh u Beogradu da prizna počinjene zločine.

„Na političko rukovodstvo Srbije bi trebalo da se vrši nezaustavljiv pritisak, dok ne prepozna i prizna da je počinila zločine u Bosni, na Kosovu i u Hrvatskoj, da traži oproštaj i započne proces kažnjavanja zločinaca“, kazao je Kurti.

U međuvremenu, Duda Balje, predsednica Komisije za ljudska prava u kosovskoj skupštini, kazala je za „Dnevni Avaz“, da je Kosovo ovom Rezolucijom „pokazalo da prihvata javno da se u Srebrenici dogodio genocid“.

„Za mene kao Bošnjakinju sa Kosova je ovo posebno važan momenat, u kojem smo mi kao država pokazali spremnost i zrelost da prihvatimo istinu, s obzirom da su se na Kosovu dešavale slične stvari“, kazala je Balje.

Tokom rasprave o ovoj Rezoluciji, kako su javili mediji koji prate ovu sednicu u parlamentu, poslanici Srpske liste napustili su skupštinsku salu.

U međuvremenu je potvrđeno iz Srpske liste da su njihovi poslanici „javno i jasno demonstrativno“ napustili sednicu skupštine, čime su, kako poručuju „odbili da prisustvom daju legitimitet nameri kosovskih institucija da srpskom narodu zalepe etiketu genocidnog“.

„Rezolucijom koju su predložili poslanici iz redova bošnjačkog naroda, a podržali svi albanski poslanici, jednostrano se, bez ikakvog osnova, napada srpski narod, srpska država, i ugrožavaju međunacionalni odnosi, a ni jednom rečju ne govori o zločinačkom stradanju Srba, bilo u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili na Kosovu i Metohiji“, poručili su.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kazao je danas u Beogradu, neposredno pre izglasavanja rezolucije, da je to i očekivao, nakon što je istu rezoluciju izglasala Podgorica.

„Ja sam tada rekao da posle te kreće poplava istih rezolucija protiv Srbije u svim ili većini parlamenata u okruženju. Da se svi jasno izjasne da su Srbi počinili genocid, i da pokažu svoje opredeljenje, tobože, za dobrosusedske odnose, a u stvari da Srbiji zadaju udarac“, kazao je predsednik.

Tekst rezolucije koji je danas usvojen u prištinskom parlamentu za sada nije javno objavljen, ali jeste u medijima navodni nacrt Rezolucije još prethodnog dana.

U dokumentu koji je sinoć objavio Kosova.info, ističe se da je „nakon nasilne okupacije Srebrenice koja je bila zaštićeno područje UN-a, od strane oružanih snaga bosanskih Srba, potpomognutih i podržanih od strane tadašnjeg režima Republike Srbije, 11. jula 1995. godine, na planirani način, ubijeno preko 8.000 Bošnjaka, silovan veliki broj žena, prisilno proterano preko 25.000 starijih osoba, žena i dece“.

U dokumentu se precizira da je genocid u Srebrenici utvrđen i presudom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 19. aprila 1993, kao i potvrdom od strane istog suda od 26. februara 2007. godine, te definiciji genocida prema Konvenciji UN-a od decembra 1948. godine.

U navodnom nacrtu precizira se da kosovski parlament oštro osuđuje genocid u Srebrenici, da se saoseća i iskazuje duboku tugu zbog nevinih žrtava „koje su stradale, „tokom krvave agresije u Bosni i Hercegovini“, i da izražava saučešće preživelim članovima porodice.

Takođe se pozivaju kosovska vlada i druge institucije da odaju počast žrtvama Srebrenice, a zemlje u regionu se pozivaju da ulože dodatne napore kako bi pred lice pravde priveli one koji su odgovorni za genocid u Srebrenici.

U navodnom nacrtu Rezolucije ujedno se precizira da će parlament najoštrije osuditi „svaku tendenciju namernog i javnog negiranja genocida u Srebrenici s ciljem ocrnjavanja žrtava i prekrivanja motiva počinjenih zločina“.