Direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs Veselin Simonović preminuo je danas iznenada u Beogradu u 63. godini. Veselin Simonović bio je jedan od najpoznatijih srpskih novinara i urednika. Bio je urednik u redakcijama „Borbe“, nedeljniku „Vreme“, a potom dugogodišnji urednik dnevnog lista „Blic“.
Poznat po najvišim profesionalnim standardima i beskompromisnom stavu, Veselin Simonović je nekoliko decenija jedno od najznačajnijih imena u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu.
Dopisnik iz Ljubljane tokom ratnih godina, jedan od urednika u „Borbe“. U Blicu je gotovo od osnivanja, od proleća 1997. Prethodno, obavljao je posao urednika u nedeljniku „Vreme“.
U „Blic“ je, kako je sam govorio, otišao na poziv Manojla Manja Vukotića, zato što su te novine „bile drske, opozicione i jasno profilisane protiv Miloševića“.
Sa „Blicom“ je prošao i kroz turbulentne 90-te i tranzicione 2000-te: glavni urednik postao je 1998. godine. Od „Blica“ je napravio najtiražnije novine u Srbiji, a portal blic.rs je u vreme dok je on bio glavni urednik postao najposećeniji portal u Srbiji i regionu. Vodio je novine i u vreme bombardovanja 1999:
„Mi smo, u uredništvu, napravili dogovor da ne izigravamo neke sulude patriote, već da beležimo, čisto dokumentarno, šta se događa. Dogovorili smo se da stalno pravimo intervjue sa nekim umerenim, normalnim piscima, rediteljima, glumcima. Da damo čitaocima i nešto drugo, što nije rat i nije bombardovanje, i preživimo taj period, a da ne budemo huškači. I tako smo, nekako, sačuvali „Blic“ kroz bombardovanje“, pričao je svojevremeno za Vreme.
Ostao je nepokolebljiv i posle 5. oktobra.
„Oni su mislili da smo mi njihovi posle Petog oktobra. Ne, nismo vaši. Mi smo novinari“, rekao je Simonović.
Od 2020. bio je osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs i direktor lista Nova.
Na nedavnoj izložbi povodom 100. godišnjice nastanka „Borbe“ on je govorio i o svojim profesionalnim ciljevima i idealima.
Upitan da li je portal Nova.rs i dnevna novina „Nova“, na neki način, produženje onoga što je svojevremeno radio u „Borbi“, Veselin je rekao da bi bilo neskromno od njega da to komentariše, dodajući:
„Trudim se da ono što sam nekada radio, radim i sad, i da to moje akumulirano znanje višedecenijskog rada u ozbiljnim, profesionalnim medijima prenesem na moje saradnike. Nadam se da će nešto od toga uzeti, ali već sada je Nova profesionalna redakcija, i tek će biti“.
A na pitanje da je cena te borbe ponekad bila prevelika, Veselin Simonović je rekao kratko:
„Za mene nije, ali za moju familiju je često bila“.
Svoju poslednju kolumnu objavo je 29, aprila – „Zašto Srbija još dugo neće dobiti svog Golubovića“, o pobedi Roberta Goloba na parlamentarnim izborima u Sloveniji:
„Odgovor na pitanje iz naslova bi najkraće mogao da glasi: zato što je biračima u Sloveniji bilo dosta Janeza Janše, a velikoj većini građana Srbije nije i još zadugo neće biti dosta Aleksandra Vučića. I drugi veoma važan razlog je i to što ni Janša populističkom politikom, kontrolom većine medija i napadima na intelektualce nije uspeo da potpuno sroza nivo političke kulture, kao što je to uspeo njegov politički prijatelj iz Beograda“.
Opraštaju se brojne kolege a portal Nova je zacrnela crvenu prepoznatljivu boju sajta.
Upravo je završen Utisak nedelje, a Olja Bećković oprostila se na kraju svoje emisije.
Svesno je odlagala kraj emisije kako ne bi ovo morala da kaže: „Ako ste se nešto navikli da prođete kroz Dorćol plac i da tamo naiđete na čoveka koji će vam se osmehnuti najnežnijim osmehom, a koji se zove Veselin Simonović, više ga tamo neće sresti. Ali ćete ga sresti ukoliko se dočepate tih nebesa“, na svoj način se oprostila Bećković.
Nezaboravan i neponovljiv, veliki novinar, neimar, pomerao je granice i hodao uspravno, rekao je za Niva glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić.
“Novinarčina sa stavom. Uvek ispravnim stavom. Hrabro je iznosio taj stav bez obzira na posledice koje je mogao da ima. Bez obzira da li je dobijao pretnje, bez obzira da li će se taj stav svideti opšte prihvaćenim dogmama. Svaki kolegijum koji je držao imao je edukativnu ulogu, jer je od urednika tražio maksimum, uvek i svakog dana. Tako je i on živeo, davajući maksimum za što bolji naslov, za što bolje novine. Bio je pravi novinar, predstavnik one malo starije generacije, iz koje su mnogi odustali kada je trebalo da se ‘digitalizuju’. On nije odustajao. Nije hteo da odustane od novinarstva. Naša profesija danas je izgubila velikog učitelja, velikog novinara,“ poručio je direktor program TVN1 Igor Božić.
„Veselin Simonović imao je tu vatru u sebi, tu energiju, tu vrstu novinarske, ljudske, profesionalne i političke samostalnosti da može da odlučuje u najtežim i najdelikatnijim trenucima kroz koje smo svi prolazili. Prerano je otišao, takvi novinari i urednici se ne rađaju često“, rekao je vidno potresen njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj Manojlo Vukotić.
„Za mene će on biti jedan od onih ljudi koji je u svako vreme i u svakim okolnostima uspevao da razlikuje ispravno od pogrešnog, a stvari da naziva pravim imenom“, kazao je urednik Vremena Filip Švarm.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
