Pred razgovore u Briselu 9. februara: oprečne informacije iz Beograda i Prištine o temama

Pred razgovore u Briselu 9. februara između srpskog i kosovskog premijera, iz Beograda i Prištine u javnost stižu oprečne informacije o temama za razgovor. Za Prištinu centralne teme razgovora biće pravosudni sistem i telefonski kod za Kosovo, dok će teme o kojima će se kasnije razgovarati biti raspuštanje civilne zaštite i otvaranje glavnog mosta na Ibru u Mitrovici, izjavio je u intervjuu za Radio televiziju Kosovo, kosovski premijer, Isa Mustafa. On je dodao, međutim, da se u Briselu neće razgovarati o Trepči, a da zahtev da jedna od tema bude i Trepča, nije čak ni Srbija uputila. Mustafa je naglasio i da samo KEDS može da bude distributer električne energije na Severu. Pitanje Trepče, odnosno srpske imovine, pravosuđe i formiranje Zajednice srpskih opština, prema nekoliko najava iz Beograda – ključne su teme razgovora za srpsku delegaciju, međutim, ali su tu i druge teme – položaj Srpske pravoslavne crkve i pitanje nestalih. Ista informacija iz Beograda i Prištine za sada dolazi samo kada je u pitanju tema o pravosuđu, te nepodeljen utisak šire javnosti da nijedna strana i dalje nije voljna da javno – neposredno govori o temama sa kojima se ne bi osećala komotno.

Kosovski pregovarači se pripremali za razgovore sa Beogradom u Briselu

Kao deo priprema za predstojeće razgovore sa Beogradom, kosovska strana se ovog puta pripremala na dva fronta.

Prvo je kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, kako je saopšteno iz kancelarije kosovskog premijera, 25. januara otputovala u Brisel, gde je trebalo da se sastane sa predstavnicima EU kako bi izvršili "obostranu procenu situacije u vezi sa implementacijom sporazuma postignutih u Briselu", ali i kako bi izvršila "pripreme za sledeći sastanak na nivou premijera obe zemlje – Kosova i Srbije i visoke predstavnice EU, Federike Mogerini".

Zatim se kosovski premijer na Kosovu sastao sa direktorom Direkcije za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove, Fernandom Đentilinijem, koji je, svojevremeno pre tri godine viđen i kao glavni "operativac" u EU za dovođenje dve strane za pregovarački sto u Briselu, a tokom sastanka su "razgovarali o pripremama za sastanke koji će se održati u Briselu početkom februara."

Oba saopštenja, međutim, bila su bez više detalja o sastancima.

"Što se tiče pravosuđa, na tome se radilo mnogo i do sada je održano šesnaest sastanaka u vezi sa tom temom. Nismo zainteresovani da to pitanje otvaramo od početka. Ako postoji usaglašenost da se postignu neki sporazumi u vezi sa pitanjima koja su preostala, ona će biti zaključena – zatvorena. Sporazum o sudu će uvek odražavati pravosudni sistem na Kosovu i uvek će biti u skladu sa Ustavom Kosova," rekao je kosovski premijer.

Govoreći o sporazumu o distribuciji električne energije na Severu, Mustafa je izjavio da ne Severu distribuciju struje neće vršiti niko osim KEDS-a.

"Sporazum o električnoj energiji je razmatran na tehničkom nivou i bilo je približavanja i udaljavanja (stavova, prim. red.). Nećemo dozvoliti još jednog distributera na Severu, time se bavi samo KEDS, ali ovo neće biti tema na ovom sastanku, već na drugim sastancima," objasnio je Mustafa.

On je dodao i da su neka od važnih pitanja razgovora – raspuštanje civilne zaštite, kao i otvaranje mosta na Ibru, te da su ove teme otvorili predstavnici međunarodne zajednice i da će o njima takođe biti reči u Briselu.

"Bilo je ograničenja koja su trebalo da se pravaziđu uz podršku EU. Pitanje o kojem treba da se raspravlja je – zašto se ne sprovodi rešenje ovog problema (otvaranje mosta, prim. red.) i otvaranje mosta će omogućiti realizaciju sporazuma koji su postignuti," rekao je Mustafa, dodajući da su predstavnici kosovskih institucija i međunarodne zajednice u svojim izjavama rekli da će Park mira, koji je zamenio barikadu, uskoro biti uklonjen, ali i da se još uvek "jedna stvar nije dogodila."

Kosovski premijer je, međutim, u intervjuu za RTK još jednom ponovio da se u Briselu neće razgovarati o Trepči, ali i da ni iz Beograda nije bilo zahteva da se razgovara o ovom pitanju.

"Nećemo prihvatiti da se pitanje Trepče postavi na sto, oni to mogu da traže, ali mi nećemo prihvatiti da Trepča bude deo dijaloga i međunarodno je mišljenje, nije samo naše – to je vlasništvo Kosova i što se toga tiče, nećemo razgovarati. O Trepči će odlučiti Skupština, a ne pregovori sa Srbijom," istakao je Mustafa, dodavši da je Trepča sada u vlasništvu Skupštine i da će o njoj odlučiti glasovi poslanika.

Beograd: Trepča, pravosuđe, ZSO, imovina, položaj SPC, nestali

Potpuno suprotno informacijama iz Prištine, ranije su stigle najave iz Beograda. 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je krajem januara, gostujući na RTS, najavio je da će srpska strana na sto staviti upravo pitanje Trepče i formiranje Zajednice srpskih opština.

A nešto ranije, u intervjuu za "Naše novine", prvi čovek za pitanje Kosova i Metohije u srpskoj vladi, najavio je da će se iz Srbije na predstojećim razgovorima u Briselu 9. februara "kandidovati više tema od značaja za srpsku zajednicu u Pokrajini," a da će fokus biti stavljen na "pravosuđe, ili ZSO".

"Sigurno će prve teme od interesa za našu stranu biti položaj srpskih opština, položaj Srpske pravoslavne crkve, srpska imovina na KiM, pravosuđe. Neizostavno je i pitanje nestalih, čija sudbina, na obe strane, još nije razjašnjena," rekao je tada Đurić. 

On je tada istakao i da se "svakako neće rešavati" statusna pitanja.

"Naše crvene linije su definisane našim Ustavom i državnom politikom, a odnose se na status KiM. U ovim razgovorima ne želimo da rešavamo statusna pitanja, nego praktične probleme ljudi," naveo je Đurić.

O Trepči kao temi koju žele da postave za pregovarački sto, u javnosti su predstavnici Srbije počeli da govore tek posle najava i priprema iz Prištine da se izglasa Zakon o javnim preduzećima kojim bi Trepča izašla iz dosadašnje odgovornosti Kosovske agencije za privatizaciju i transformisala se u javno preduzeće, te bi se tako ovaj kombinat, uključujući i pogone na Severu, stavili pod nadležnost prištinskih vlasti. Dan nakon posete srpskog premijera Aleksandra Vučića Kosovu 14. januara, sam Vučić je izašao u javnost sa stavom da je pitanje Trepče "u ovom momentu najozbiljnije pitanje za Srbiju koje je iskrslo."

Posle protesta radnika Trepče sa sindikatom i rukovodstvom na Severu, izuzimanja Trepče iz Zakona o javnim preduzećima, što je bio povod i za štrajk rudara na jugu, a onda i za nasilne demonstracije u Prištini, Marko Đurić je izašao u javnost sa izjavom da se može očekivati da će u Briselu "albanski predstavnici koristiti nerede u Prištini kao izgovor za manju fleksibilnost, ili nemogućnost da se sprovedu neki dogovori, poput ovlašćenja Zajednice srpskih opština".

Đurić je u intervjuu za radio Beograd krajem januara rekao i da je "najveći izvor nestabilnosti uvek bilo donošenje i sprovođenje rešenja o kojima javnost nije obaveštena".

"Sa strane Vlade Srbije mogu da potvrdim da ćemo naše ljude na KiM potpuno i jasno informisati o svim dogovorima, ali ne mogu da garantujem da albanska strana posle satanaka u Briselu i dalje neće ponovo izlaziti sa potpuno drugačijim izjavama od dogovorenog," rekao je tada Đurić.

Dosadašnji tok pregovora u Briselu pratila je nepodeljena ocena srpske i kosovske javnosti da se radi o, za javnost  -netransparentnom dijalogu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.