Oni žrtve ne dele po nacionalnosti, verskoj ili etničkoj pripadnosti. Samo žele da saznaju šta se desilo sa njihovim najbližim članovima porodice. Potragu za svojim nestalim bratom Milorad Trifunović vodi već 22 godine.
„Otac mi je umro 2004. godine, 2008. mi je umrla majka ne saznavši sudbinu svog sina. A ja živim. Pa živim, živim kako živim… živim u nadi i zato se i bavim ovim stvarima da pronađem bar jednu njegovu kost da ga sahranim dostojno kao čoveka“, kaže Milorad Trifunović.
Bajram Ćerkinaj je svog sina poslednji put video pre više od 20 godina. Kako se porodice osećaju, kaže, teško je objasniti.
„Mi 21 godinu kad god vrata noću urade ‘bam’, kad nešto se čuje, kad neki glas se čuje… uvek mislimo da će doći naši najmiliji“, kaže Ćerkinaj.
Porodice su od početka pregovora tražile da pitanje nestalih osoba bude prvo na dnevnom redu. Za to vreme, kaže Trifunović, menjali su se pregovarači, političke partije na vlasti… a da do sada niko nije ovu temu stavio na dnevni red. Nove pregovore vidi kao poslednju šansu.
„Moraju da otvore arhive svi, znači sve tri strane. Ne samo Beograd i Priština… i međunarodna zajednica koja je došla na Kosovo posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma da štiti građane Kosova svih nacionalnosti, da pomogne svima da opstanu tu gde jesu“, kaže Trifunović.
„Pet država koje su snimale celokupno stanje kako se razvijao rat… jedna krava ako se ubije na Kosovu, Kosovo je malo, obeleženo je. Zašto to nama ne daju, zašto to kriju, zašto te snimke satelitske ne daju ja to ne znam“, napominje Ćerkinaj.
Politika je, kaže Ćerkinaj, do svega i dovela. Smatra da bi političari ipak trebalo da uvaže i stavove porodica, što za sada nije slučaj.
„Mada oni kad govore o našim porodicama, o našoj deci, o našoj tugi koja traje 21 godinu, o našoj boli… trebalo bi da budu bar prisutni, iako neko nas ne pita, iako je to političko, treba da bude bar po jedan član porodice svih zajednica, da oni prisustvuju, da čuju šta se priča“, dodaje ovaj čovek koji i dalje traži sina.
Potraga za više od 1.640 nestalih osoba za neke je broj u statistici. Za Bajrama, Milorada i sve druge članove porodica patnja koja ništa ne može umiriti, a ublažiti može samo istina za kojom će nastaviti da tragaju.
Video prilog N1 možete pogledati ovde.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
