RSE: ‘Poreski raj’ na Severu Kosova

KoSSev Korona mitrovica
FOTO: KoSSev

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Privrednici na Severu Kosova, gde u četiri opštine živi većinski srpsko stanovništvo, i dalje nemaju fiskalne kase pa samim tim ne plaćaju porez nadležnim kosovskim organima, piše RSE.

Pri kosovskom Ministarstvu industrije i trgovine je registrovano 3.691 preduzeća različitih profila, međutim ne postoje zvanični podaci o tome koliko njih je aktivno i da li koriste fiskalne kase.

„Ne bežimo od plaćanja poreza, ali prvo Zajednica srpskih opština“

Jedan od privrednika sa Severa Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrdi da “niko ne beži od plaćanja poreza” ali smatra da tako nešto najpre treba da bude dogovoreno Briselskim sporazumom Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.

“Stvarno ne možemo sad ništa da radimo, zato što nemamo, taj neki dogovoreni sistem kako će to sutra funkcionisati”, navodi ovaj sagovornik RSE, uz zahtev da se ne otkriva njegov identitet, koji je poznat redakciji.

On smatra da pitanje plaćanja poreza, ali i drugih taksi, treba da bude regulisano kroz Zajednicu srpskih opština.

“Niko ne beži od plaćanja poreza, niko se ovde ne bavi nekim švercom i krijumčarenjem zarad štete nečijeg budžeta, stvar je u tome da dok se ne reše stvari, dok ne budemo načisto, dok ne znamo šta je sve tim dogovorom vezano za privredu da mi ne možemo, nismo spremni da prihvatimo fiskalne kase i da budemo deo kosovskog sistema, kada je u pitanju konkretno ta tema”, navodi dalje.

Poručuje i da su privrednici sa Severa spremni da pregovaračkim grupama, koje učestvuju u dijalogu Beograda i Prištine, daju neke predloge i ideje o rešavanju ovog problema.

“To definitivno mora da se reši u okviru briselskog sporazuma”, ponavlja ovaj privrednik i ističe neophodnost formiranja Zajednica srpskih opština.

Šta je Zajednica srpskih opština?

Zajednica srpskih opština je dogovorena Briselskim dijalogom Beograda i Prištine 2013. godine i zvanični Beograd uporno insistira na njenom formiranju.

Međutim, ova Zajednica je za kosovske vlasti sporna jer je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa zakonima koji su na snazi. U toj oceni kosovski Ustavni sud Kosova napominje da se te sporne tačke mogu uskladiti zakonskim aktom kosovske vlade i statutom.

Međutim, Beograd to ne prihvata i traži da se ona formira onako kako je dogovoreno u Briselu.

Pored ostalog, Sporazum o Zajednici srpskih opština predviđa da opštine učesnice imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, te da će ona imati puni nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.

Zašto je teško oporezivati građane na Severu Kosova?

Iz Poreske uprave Kosova navode da njihovi službenici na severu ne mogu da obavljaju svoj posao tek tako, odnosno da to nije lak proces.

Portparolka ove institucije Valjentina Bitići Sefa (Valentina Bytyqi Sefa) za RSE ukazuje da je po ovom pitanju bilo aktivnosti na Severu Kosova, ali dodaje da to nije dovoljno. Zbog specifičnosti situacije, u tom delu Kosova, inspektori uglavnom odlaze uz pratnju Kosovske policije, poručuje ona.

„Postojao je otpor ili nespremnost tamošnje zajednice da administracija ili kosovska institucija obavlja aktivnosti. Imamo sektore iz srpske zajednice koji deluju u tom delu i imamo prihode iz tog dela“, kaže ona.

Iako nema preciznih informacija koliko je privrednih preduzeća aktivno na Severu Kosova, Bitići Sefa kaže da je od poreza u periodu od januara do septembra ove godine prikupljeno 810.000 evra.

Na osnovu kosovskih zakona, predviđena je kazna od 1.000 evra za sve one koji posluju bez fiskalne kase.

Bitići Sefa ocenjuje i da će oporezivanje u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću biti još teže nakon nedavne akcije Kosovske policije i carine protiv krijumčarenja robe.

Nadležne kosovske vlasti ocenjuju da se roba iz Srbije na Kosovu krijumčari najviše kroz alternativne puteve na Severu.

Kosovska policija je u saradnji sa carinom, 13. oktobra sprovela akciju protiv krijumčarenja robe na više lokacija u regionu Prištine, Peći, Južne i Severne Mitrovice, i tom prilikom zaplenila robu u iznosu od više stotina hiljada evra. Međutim, ova akcija je naišla na protivljenje meštana severnog dela Mitrovice i Zvečana pa je došlo i do sukoba, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante.

Tahiri: Sever Kosova raj za krijumčare

Proces uvođenja fiskalnih kasa u opštinama na Severu Kosova je počeo 2010. godine u cilju sprečavanja utaje poreza. U lokalnim i međunarodnim izveštajima se konstantno navodi da ilegalna trgovina na Kosovu iznosi više od 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je oko 1,8 milijardi evra godišnje.

Isa Tahiri, profesor ekonomije na Univerzitetu u Mitrovici, podvlači da fiskalne kase moraju da se uvedu u svim preduzećima koja posluju na teritoriji Kosova, bez obzira u okviru kog sistema rade. Napominje da je izbegavanje izdavanja fiskalnih računa nekorektno u odnosu na konkurenciju, te da se na taj način zapravo izbegavaju poreske obaveze a samim tim se oštećuje i budžet.

„Kada se preduzeća ne oporezuju, to je povezano sa krijumčarenjem. To je potvrđeno i nedavnom akcijom kosovske policije. Proizvod koji ulaze kroz šverc su jeftiniji a korist je duplo veća nego od proizvoda za koje se plaća porez“, objašnjava profesor Tahiri.

Finansijska korist privrednika na severu je, kaže dalje on, te dodaje da meštani na severu Kosova ne plaćaju ni račune za utrošenu električnu energiju.

„To tiče na građane i privrednike iz drugih krajeva (Kosova). Ovo pitanje ne treba tretirati kao severni i južni deo jer to direktno utiče na budžet Kosova. To mora da se zaustavi”, podvlači Tahiri.

Koliki je dug četiri opštine sa Severa?

Osim što ne plaćaju porez, građani Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana od 1999. godine pa sve do danas ne plaćaju ni račune za struju i vodu.

Procenjuje se da dug za utrošenu električnu energiju u tim opštinama, na godišnjem nivou iznosi oko 12 miliona evra. Od 1999. do 2017. godine, ovaj dug su paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto. Međutim nakon brojnih žalbi, Apelacioni sud je krajem 2017. godine odlučio da suspenduje ovu praksu jer je bila nezakonita.

Potom je Osnovni sud u Prištini 11. oktobra – na osnovu tužbe koju je podnela Kancelarija Ombudsmana ove godine – doneo odluku kojom se Regulatorna kancelarija za električnu energiju i Kosovska kompanija za distribuciju električne energije (KEDS) obavezuju da građanima vrate preko 40 miliona evra. To znači da bi gađanima južno od Ibra trebao da se vrati novac koji je od njih uziman kako bi se pokrili troškovi za utrošenu energiju na severu.

‘Niko ne plaća račune, neću ni ja’

Meštani severnog dela Mitrovice sa kojima su razgovarali novinari RSE potvrđuju da ne plaćaju račune za utrošenu električnu energiju i dodaju da će svoje račune izmirivati “kada budu morali”.

„Ne, ko plaća struju? Niko ne plaća, ne plaćam ni ja“, rekao je za RSE Miroslav Antić iz severnog dela Mitrovice.

„Ne plaćam. Računi ne stižu, nemamo brojila za merenje struje. Ako jednog dana budemo morali da platimo, platićemo“, kaže Ognjen Karamarković.

Službenicima kompanije za distribuciju električne energije se ne dozvoljava da očitavaju brojila za utrošenu struju pa im tako ne stižu ni računi.

Srbi južno od Ibra plaćaju račune

Građani Kosova srpske nacionalnosti koji žive u šest opština južno od Ibra godinama unazad redovno izmiruju svoje račune za struju, jer će im u suprotnom biti isključena.

„Normalno, redovno plaćam, skupa je dosta”, kaže Predrag Ristić iz Gračanice, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine. On napominje da nadležni odmah isključuju struju ukoliko se računi ne plate na vreme.

Račune za električnu energiju redovno plaća i Vesna Stanković iz Gračanice.

“Naravno, redovno i odavno plaćam. Jedino ono u početku 99’, ako ne platimo račun isključili bi nam je istog trenutka”, poručuje ona.

Neki smatraju i da Srbi južno i severno od reke Ibar nemaju jednak tretman. Tako Srećko Kojić iz Klokota, na oko 50 kilometara južno od Prištine, kaže da takva situacija mora da se promeni.

„Skoro 22-23 godine ljudi (na severu) ne plaćaju struju, vodu, ništa, komunalije. A mi ovde moramo, dva meseca nisi platio, treći mesec isključe struju našim ljudima ovde… A u Mitrovici divlji zapad“, poručuje on.

Osim račune za struju, Srbi južno od Ibra redovno izmiruju i druge obaveze, kao što je plaćanje poreza i drugih komunalnih računa.

Inače, Beograd i Priština su su potpisali i sporazum o energetici 2013. godine u okviru dijaloga koji se u Briselu vodi posredstvom Evropske unije. Međutim sporazum još uvek nije sproveden.

Briselski Sporazum o energetici predviđa osnivanje nove elektroenergetske kompanije za snabdevanje potrošača po kosovskim zakonima koja će delovati u četiri opštine na Severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom. Nadležne vlasti na Kosovu su ispunile sve kriterijume i uslove za osnivanje ove kompanije, međutim Srbija nije učinila isto, piše RSE.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.