Politiko: Kako je kosovski premijer postao vatreni (ne)prijatelj Amerike

Izvor: Politico (Tekst je preveden sa engleskog; Izvorno objavljen – 20. juna)

Aljbin Kurti je razbesneo obe strane politički podeljenih Sjedinjenih Država.

Kosovski premijer Aljbin Kurti postigao je nemoguće u američkoj politici – konsenzus među demokratama i republikancima.

Na nesreću po Kurtija (i njegovu zemlju), poenta dogovora je da je kosovski lider tvrdoglav, a ponekad i nepromišljen političar koji je potkopao zajedničke američko-evropske napore da se postigne trajno rešenje za mir između Kosova i Srbije.

Vašington je krivicu za nedavno nasilje koje je izbilo između kosovskih vlasti i većinski srpske zajednice na severu zemlje svalio na Kurtija i pokušao je – do sada bezuspešno – da ga obuzda javnom kritikom.

Konflikt, koji se tiče budućeg statusa srpskih oblasti na Severu Kosova i zahteva Prištine da Beograd konačno prizna suverenitet Kosova, poslednjih dana je dodatno izmakao kontroli, Srbija je uhapsila tri službenika kosovske pogranične policije, a Kosovo je zatvorilo glavni prelaz za srpske kamione.

Kurtijevi kritičari ga optužuju da je proizveo krizu slanjem paravojnih policijskih jedinica u srpske zajednice i upotrebom sile krajem maja radi postavljanja gradonačelnika kosovskih Albanaca širom regiona, a nakon što su Srbi bojkotovali lokalne izbore.

„Imamo veoma fundamentalne probleme sa njim oko toga da li možemo da računamo na njega kao na partnera“, rekao je ovog meseca Kristofer Hil, američki ambasador u Srbiji, u izjavi za Glas Amerike.

To je usledilo nakon tvita njegovog šefa, državnog sekretara Entonija Blinkena od 26. maja, koji je rekao: „Snažno osuđujemo akcije Vlade Kosova koje eskaliraju tenzije na Severu i povećavaju nestabilnost”.

Ričard Grenel, koji je obavljao nekoliko visokih spoljnopolitičkih uloga tokom Trampove administracije, uključujući i ulogu specijalnog izaslanika za mirovne pregovore između Srbije i Kosova, bio je grub u svojoj proceni, navodeći prošle nedelje na Tviteru da je Kurti pokazao Bajdenu i Evropljanima „srednji prst.”

Dok je Grenel odavno delio svoje kritike prema Kurtiju, levičarskom nacionalisti čiji se stavovi nikada nisu poklapali sa stavovima Trampove gomile, javni ukor Bajdenove administracije bio je izuzetan na nekoliko nivoa.

Kao prvo, Kosovo je bio ljubimac demokratskih lidera još od kada je bivši predsednik Bil Klinton vodio uspešnu NATO kampanju 1999. godine protiv jugoslovenskog moćnika Slobodana Miloševića, koji je nadgledao iseljenje miliona ljudi iz njihovih domova u okviru etničkog čišćenja Albanaca sa Kosova. Mnoge demokrate vide Kosovo kao redak primer uspešne američke izgradnje nacije.

S druge strane, Hil je diplomatska legenda na Balkanu, budući da je decenijama služio u regionu, a kao najvažnija njegova uloga izdvaja se njegovo učešće u izradnji Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u Bosni 1995.

Ako neko razume razmere zlonamernog uticaja Srbije širom regiona tokom godina – to je Hil.

Ipak, diplomata veteran nije ostavio nikakvu sumnju da po njegovom mišljenju Beograd nije kriv za poslednju eskalaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova vlada „dobri su partneri u ovom procesu“, naveo je Hil.

Čak je i EU, koja je vodila razgovore o „normalizaciji“ odnosa između Srbije i Kosova -preduslov da obe zemlje pristupe bloku, izgubila strpljenje sa Kurtijem.

EU je prošle nedelje saopštila da obustavlja posete na visokom nivou Kosovu, kao i „finansijsku saradnju“.

„Uprkos našim ponovljenim pozivima, premijer Kurti do sada nije preduzeo odlučne korake i akcije za deeskalaciju“, istakao je portparol Peter Stano.

Igra krivice

Kurti je do sada pokazao malo volje da popusti, insistirajući da je za krizu krivo Vučićevo uporno odbijanje da prizna suverenitet Kosova i da se pomiri sa realnošću ratne prošlosti Srbije. Kurti kaže da se ponaša na ovaj način iz principa, a ne iz besa.

„Ono što vidimo sa demokratskog Zapada je određeni stav pomirenja“, rekao je Kurti za Politiko u nedavnom intervjuu. „Zato smo i došli dovde. I mislim da je važno i za EU i za SAD da kažu gospodinu Vučiću da se povuče“.

Kurti je optužio Vučića da izaziva probleme na Severu Kosova pružanjem podrške tamošnjoj „fašističkoj miliciji“ za koju tvrdi da stoji iza nedavnih napada na novinare Albance sa Kosova i međunarodne mirovne snage.

Malo ko bi bi tvrdio da je Vučić, moćni lider sa dugom istorijom antagoniziranja Zapada koketirajući i sa Rusijom i sa Kinom, anđeo. Neki zapadni kritičari prozivaju Vašington zbog toga što se čini da staje na Vučićevu stranu, baš u trenutku kada se zahuktavaju masovni protesti u Srbiji protiv njegove sve autoritarnije vladavine.

Bez obzira na to, Srbija ostaje zverka u u regionu i i SAD i EU žele da obezbede da ona ne uđe dalje u rusku sferu uticaja. Većina zapadnih posmatrača takođe sumnja u izglede za otpor Vučiću, s obzirom na to koliko je njegovo držanje vlasti u Srbiji postalo rasprostranjeno.

Važnost Beograda dodatno je naglašena u aprilu kada je procureli dokument iz Pentagona otkrio da je pristao da isporuči oružje Ukrajini, što Srbija javno osporava.

Iako se Srbija pridružila rezolucijama UN kojima se osuđuje Rusija zbog njene invazije na Ukrajinu, njen zvanični stav je da želi da ostane neutralna povodom ovog sukoba.

Vučić nikada nije bio neutralan kada je reč o Srbima na Severu Kosova, zajednici od oko 50.000 ljudi u četiri opštine. Dok Vučić nastoji da uguši proteste kod kuće, Kosovo mu je ponovo korisno sredstvo za odvraćanje pažnje javnosti.

Mnogi Srbi sa Kosova gledaju na Vučića kao na svog zaštitnika. Zaista, upravo su se po Vučićevom nalogu meštani držali dalje od birališta na nedavnim opštinskim izborima. Kao rezultat toga, četiri kandidata – Albanaca sa Kosova, od kojih je jedan dobio samo 100 glasova, proglašeno je za pobednike.

Kurtijeva odluka da ih nasilno instalira, uprkos onome što je Politiku priznao da je „šupalj“ legitimitet, izazvala je nedavne nemire u regionu.

Međutim, Srbi na Severu Kosova navode da im je dojadio način na koji ih je Kurtijeva vlada tretira mnogo pre nego što im je Vučić rekao da bojkotuju izbore.

Njihova glavna zamerka vezana je za prisustvo „specijalne policije“, teško naoružanih paravojnih jedinica, koje je Kurti poslao u to područje 2021. godine usred spora oko daljeg korišćenja srpskih registarskih oznaka od strane Srba sa Kosova. Lokalno stanovništvo na policiju gleda kao na okupatorsku silu.

Niz ovogodišnjih pucnjava na Srbe od strane specijalne policije dodatno je pogoršao situaciju.

Strahovi od integracije

Međutim, njihovo nezadovoljstvo kosovskom vladom je mnogo dublje.

Priština sumnja da se lokalne srpske zajednice spremaju da pokušaju da se otcepe, napominjući da čak i 15 godina nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost od Beograda, mnogi ljudi u toj oblasti i dalje primaju platu u državnim institucijama Srbije i socijalnu pomoć od nje.

Struktura javnih službi na Kosovu, od obrazovnog sistema do zdravstvene zaštite, značajno je drugačija od onih u Srbiji, a Srbi sa Severa Kosova navode da im je mrsko da ih se odreknu. Štaviše, lokalni Srbi kažu da je centralna vlada učinila malo da otkloni njihove zabrinutosti oko pune integracije u kosovsko društvo, posebno kada je u pitanju jednak tretman njihovog jezika i kulture.

„Do sada smo imali loše iskustvo sa integracijom“, istakla je Milica Andrić Rakić, projektni menadžer Nove društvene inicijative, nezavisne istraživačke grupe sa sedištem u Mitrovici, urbanom centru severnog Kosova, koji reka Ibar deli na srpski i albanski deo.

Glavni problem u tekućim razgovorima, rekla je ona, jeste to što se međunarodni napori za rešavanje sukoba fokusiraju na Srbiju i Kosovo, umesto na lokalno stanovništvo.

„Nismo deo pregovaračkog tima Srbije i nismo u timu Kosova, a svi pričaju o nama“, rekla je Andrić Rakić.

„Međunarodna zajednica pokušava da izgradi kuću od krova nadole umesto od temelja”.

Istorija bi sugerisala da je ona u pravu. EU već deceniju pokušava da pregovara o trajnom miru između Kosova i Srbije. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel u martu je tvrdio da je zaključio dogovor nakon samita Kurtija i Vučića u Severnoj Makedoniji.

U zamenu za de fakto priznanje Kosova od strane Srbije, Priština je pristala da prihvati „odgovarajući nivo samoupravljanja“ za srpske opštine na Severu Kosova.

U roku od nekoliko nedelja, međutim, sve se raspalo. Zapad krivi Kurtija za forsiranje pitanja sa gradonačelnicima u osetljivom trenutku, što je dovelo do nasilnih protesta u srpskim sredinama u kojima je povređeno desetine pripadnika mirovnih snaga predvođenih NATO-om.

U vreme kada se SAD i Evropa bave ruskim ratom protiv Ukrajine, poslednja stvar koja im je potrebna je još jedan sukob na kontinentu. Čini se da to uzimaju u obzir kada pokušavaju da prisile Kurtija da popusti.

Bez obzira na to da li je kritika Kurtija pravedna, najnovije tenzije na Kosovu nude snažan podsetnik na sopstvene neuspehe Zapada u regionu i cenu puštanja da sukob godinama tinja.

EU je u ponedeljak zatražila da Kurti i Vučić dođu u Brisel na „krizni sastanak” ili da se suoče sa „štetnim” posledicama.