Političarima dozvoljeno da lažu, na medijima je da to ne prenose; Zvaničnike treba držati odgovornim u izveštavanju

Vest je ažurirana

U Medija centru u Čaglavici danas je prezentovano zajedničko istraživanja Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Internews Kosova (IKS), pod nazivom „Istraživanje medija o odnosima između Srbije i Kosova: sukob ili saradnja“. U sklopu događaja koji organizuje KoSSev, potom je usledila debata u kojoj su  novinari i medijski radnici diskutovali o izazovima u izveštavanju na Kosovu.

U ovom izveštaju koji je danas prezentovan ukazuje se na nedostatak slobode medija i funkcionalnih i nezavisnih medijiskih sistema. Izveštaj govori i o dubokoj polarizaciji sistema u Beogradu i Prištini.

Kada je u pitanju Kosovo ona se ogleda duž etničkih linija, a u Srbiji između provladinih i medija koji nisu pod uticajem vlasti.

„Ova polarizacija se dodatno produbljuje kroz medijsko izveštavanje mejnstrim medija o uzajamnim odnosima, koji su uglavnom opterećeni propagandom ili stereotipnim izveštavanjem“, navodi se o izveštaju.

Istraživanje takođe otkriva da visokorangirani političari sa obe strane, zajedno sa članovima međunarodne zajednice – diktiraju dnevni red, jer su najčešće citirani izvori.

Ovo istraživanje danas su prezentovali njegovi autori – Tanja Maksić iz BIRN-a i Krešnik Gaši iz Internews Kosova. Događaju je prisustvovalo 40 novinara iz redakcija u Novom Sadu, Beogradu, Prištini, Gračanici, Čaglavici i Goraždevcu.

Maksić: Vučić je najčešći izvor informacija za medije

Za uzorak je odabrano sedam medija u Beogradu – RTS 1, Pink i N1 i portali Danas, Kurir, Blic i Novosti i 6 na Kosovu – Gazeta Express, Gazeta Blic, Telegraf, Kosovo Online, RTK1 i Klan Kosova.

Maksić je govorila o delu istraživanja koji se odnosi na medije u Srbiji, a kojim je obuhvaćen period od septembra 2022. do februara 2023. godine, u kojem je slučajnim uzorkom obrađeno 15 dana.

Precizira da su obrađena ukupno 942 teksta, metodom analiza sadržaja, te da su se bavili kategorijama – izvori koje mediji najčešće citiraju kada izveštavaju o odnosu Beograda i Prištine, koje teme stavljaju u fokus, kakav je ton izveštavanja – neutralan, propagandistički, kritički, kakva je vizuelna prezentacija i da li su kršeni etički standardi.

„Mi ovde govorimo o dva glavna medijska narativa. U srpskim medijima se jasno vidi razlika između provladinih i nevladinih medija. Ova polarizacija je tako jasna i očigledna, kada biste gledali jedne, a posle druge, verovatno biste pomislili da ne živite istu realnost ili da bar ne živite u istoj zemlji“, kazala je Maksić.

Konstatuje da u Srbiji vlada „autoritarni režim koji ukida razne vrste demokratskih prava i sloboda“.

„Nedostatak demokratskih kapaciteta se vidi i u medijima, ali i u svim drugim društvenim oblastima“, kazala je.

Naglašava da se srpski medijski sistem suočava sa mnogobrojnim problemima: bezbednost novinara, konstantne pretnje, negativne kampanje, slabe institucije, regulatori koji ne rade svoj posao, favorizovanje provladinih medija u vezi sa finansiranjem.

Maksić konstatuje da se, usled toga, umanjuje kvalitet izveštavanja o uzajamnim odnosima između Beograda i Prištine.

Naglašava da je istraživanje pokazalo da sedam srpskih medija o uzajmanim odnosima dnevno proizvede oko 50 vesti, ali i da je uglavnom reč o kratkim tekstovima.

Precizira da je najintenzivnije izveštavanje bilo 29. decembra 2022 – kada su uklanjane barikade, ali i 17. februara 2023. – kada je dogovoren Ohridski sporazum.

„Priče se uglavnom pričaju kroz visoku politiku, a ono što je realnost ovde ostaje potpuno neprimetno. Izveštavanje se uglavnom usmerava na  krizne situacije na terenu, dok izveštaji o ekonomskoj saradnji, kulturnim odnosima, bilo kojoj vrsti saradnje između Kosova i Srbije, gotovo da su retki ili nepostojeći“, konstatovala je Maksić.

Sa druge strane, novinarka BIRN-a, kaže da kao autor izveštaja nije zadovoljna brojem izvora koji su citirani u medijima u Beogradu.

„Nemamo raznolikost glasova u javnoj debati“, kazala je, navodeći da je predsednik Srbije najčešće korišćen izvor informacije.

„Gotovo trećinu uzorka koji smo obradili, on je jedan od izvora, za razliku od njega, građani su direktno citirani samo 13 puta, iako smo više od 900 tekstova obradili“, kazala je.

Tvrdi i da se u srpskim medijima „gotovo nikada“ ne čuje citat ili glas kosovskih zvaničnika, čak i u slučaju kada dolazi do važnijih susreta.

„Ne možete da čujete kako Kurti ili Osmani govore, njihove izjave su uglavnom prepričane od strane novinara“, kazala je.

Ona, sa druge strane, tvrdi da se izveštavanje razlikuje u zavisnosti od toga da li je reč o izveštavanju tabloidnih medija ili onih koji poštuju etičke standarde.

Konstatuje da su list Danas i N1 mediji koji mogu da se smatraju primerima dobre prakse.

Maksić konstatuje da u periodu koji je obuhvaćen istraživanjem, nije bilo puno izveštaja koji otvoreno i nedvosmisleno krše kodeks novinara.

„Govorimo o velikom broju kratkih vesti, i onda nema tu velikog iskakanja. Ono što jeste najčešći vid manipulacije su ti ‘klik bejt’ naslovi koji su vrlo čest način izveštavanja, odnosno manipulacije“, kazala je Maksić.

Sa druge strane, kada je reč o izveštavanju srpskih medija, odnosno vestima koje predstavljaju reakcije zvaničnika,  tvrdi da se one često izvlače iz konteksta.

Uoči novog izbornog procesa u Srbiji, Maksić konstatuje da se tema odnosa Beograda i Prištine veoma koristi u unutrašnjoj dinamici između vladajuće stranke i opozicije, te da očekuje da će ova tema tokom kampanje biti „i te kako zloupotreljena“.

U sklopu istraživanja ujedno je izvršena studija slučajeva, odnosno analiza koja je obuhvatila tri dana – datume kada su tenzije na Severu Kosova bile na vrhuncu. Analizirano je 247 vesti.

„Razlika u poređenju sa celokupnim periodom izveštavanja je da se tokom perioda krize intenzivira izveštavanje i ton značajno menja, usled čega razlike između medija postanu dublje nego inače. Dešava se i to da su mediji pojačivači zapaljivih izjava koje dolaze od političara. Oni su u tim trenucima vrlo skloni da optužuju jedni druge i u tom šumu međusobnog okrivljavanja, vrlo je teško razumeti kakva je situacija na terenu, šta je bio povod za krizu“, kazala je.

Ona, sa druge strane, ukazuje na to da je važno da u kriznim periodima postoje snažni medijski sistemi koji neguju profesionalnu i nezavisnu medijsku proizvodnju.

„Osim toga što su mediji zapravo ključni da informišu javnost tačno, potpuno i objektivno, moraju toj javnosti pomoći da se razume situacija, ali i da političare i aktere krize, drže odgovornim u svom izveštavanju“, naglasila je Maksić.

Gaši: Zabrinjava činjenica da su političari ključni izvor informacija

Krešnik Gaši iz Internews Kosova naglašava da je ključni nalaz izveštaja u činjenici da mediji „još uvek nisu uspeli da prevaziđu činjenicu da političari budu prvi izvor informacija“.

„Statistika koja nam ukazuje na to da političari nastavljaju da budu glavni izvor informacija je problematična po medije, sa obe strane. Novinari moraju da počnu da shvataju da je političarima dozvoljeno da lažu, ali da novinari moraju da imaju filter kojim se političarima ne dozvoljava da prenose laži i dezinformacije“, rekao je Gaši.

Konstatuje da postoji puno problema koji dovode do toga da političari budu prvi izvor informacija.

„To je često podsticano od strane vladinih institucija. Ukoliko imamo sistem gde u kriznim situacijama političari postanu prvi izvor informacija, onda imamo problem sa činjenicom da oni nemaju filter istinitosti. Političari mogu da izađu u skupštinu i kažu šta god žele. Sa druge strane, ukoliko bi tužilaštvo i policija bili prvi izvor informacija u međuetničkim krizama, onda bi imali drugačije stanje na terenu“, naveo je Gaši.

Tvrdi da je u periodu koji je obuhvaćen istraživanjem primećeno da mediji „zatvaraju oči pred problemima građana“, i izveštavaju o onome što političari žele da se obradi.

Problematičan je način kako se izveštavalo o procesu dijaloga i sutuaciji u kojoj su ljudi u „medijskom mraku“.

Tvrdi da je problemtično i to da su navodi Vlade Srbije koji se prenose na albanskom kosovskoj javnosti često nekvakvalitetno prevedeni ili pogrešno protumačeni.

Sa druge strane, Gaši tvrdi da uprkos problemima koji su uočeni, u medijima sa Kosova koji su obuhvaćeni izveštajem, nivo pažnje u izveštavanju u kriznim situacijama bio „zavidan“.

„Mogu reći da i dalje postoji dobra etika u kosovskim medijima kako bi se kontrolisala informacija koja se objavljuje, kako se ne bi dozvolilo da dezinformacije ili informacije koje podstiču mržnju ili sukob budu prenete“.

Sa druge strane, i on konstatuje da su problematični ‘klik bejt’ naslovi, kao i način prenošenja informacije novinarima od strane vlasti.

„Imali smo blokadu informacija, niste mogli da dobijete informacije za te sitaucije, i to bi trebalo da bude velika kritika. Okrivljavanje novinara za kvalitet rada treba okrenuti i ka okrivljavanju onih koji bi trebalo da daju informacije“, kazao je.

Konstatuje da na Kosovu postoje ministri, gradonačelnici, ljudi koji su uključeni u proces dijaloga, pripadnici policije, tužilaštva, koji ne žele da govore za medije.

„Imamo čak i zajednice koje se osećaju uplašenim da izađu u medije i da iznesu stvarnost“, dodao je.

Konstatuje da je neophodno mnogo raditi kako bi se omogućila sloboda govora.

„Imamo specijalni hibridni rat preko fiktivnih komentara, botova, kampanji, protiv ljudi koji skupe hrabrost da se slobodno izraze i govore istinu, ili iznesu drugačije mišljenje o događaju ili steknu hrabrost da govore protiv informacija koje političari daju ili onih koji nas dezinformišu“, kazao je.

Tvrdi i da poslednjih godina sve veći broj ljudi policiji prijavljuje pretnje zbog iznošenja svog mišljenja, ali i da su neki uhapšeni upravo zbog iznošenja svog stava.

Na kraju konstatuje da je neophodno sagledati izveštavanje medija kroz ovaj izveštaj, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, ali i da je potrebna konstruktivna kritika, kako bi se poboljšao kvalitet rada medija.

„Na Kosovu ima medija koji žele da izveštavaju profesionalno i poštuju standarde, a to primećujemo i u onome što izveštaj iznosi na videlo. Izveštaj će u velikoj meri pomoći medijima da vide gde su i da upute novinare da promene pogrešnu logiku da je političar jedini izvor informacija“, konstatovao je.

Nakon prezentacije istraživanja, deo grupe medijskih radnika učestvovao je i na panel diskusiji „Između sukoba narativa: izazovi u izveštavanju sa Kosova“.

Učesnici debate bili su urednik Radio Goraždevca, Darko Dimitrijević, urednica Kallxo, Jeta Džara, urednica Radija Kim, Zorica Vorgučić i Vera Pulja iz svoje nedavno pokrenute organizacije Prostori za društvenu promenu.

Diskusiju je otvorila urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević.

U uvodnom govoru ukazala je na to da su novinari na Kosovu najmanje godinu dana u kriznom modu, odnosno:

„Moje lično iskustvo iz redakcije koja je smeštena na Severu je da to traje već 10. godinu, od kada smo i osnovani, ali od jeseni prošle godine, pa čak i one prethodne, novinari koji prate Kosovo, bilo da su domaći, regionalni ili međunarodni – iznose isti utisak: Izveštavamo o krizi i sa kriznog mesta. Istu rečenicu izgovaraju vrlo često i međunarodni izaslanici u dijalogu – da se njihova uloga svela na bavljenje krizom, umesto samim dijalogom“, rekla je Lazarević.

Građani uplašeni zbog mogućih posledica, ne žele da govore za medije

Zorica Vorgučić, kaže da je u proteklih godinu dana, iako je sedište redakcije RTV Kim u Čaglavici, najčešće izveštavala sa Severa Kosova, a upravo zbog kriznih dešavanja.

I ona ukazuje na nedostatak komunikacije političkih aktera sa medijima, pre svega članova Srpske liste.

„Oni uglavnom izbegavaju da daju izjave, ponekad se desi neko obraćanje, gde novinari nemaju često priliku da postave pitanje, konferencije za štampu su vrlo retke, ili se ne pozivaju svi mediji, ili samo oni koji su bliski njihovoj političkoj partiji, a dešava se često da nezavisni mediji ne dobiju ni saopštenja“, kazala je.

Precizira da na Severu Kosova nikada nije bilo lako izveštavati, i dobiti odgovor građana, a da je nakon dešavanja u Banjskoj, to još teže.

„Retki su slučajevi da neko želi da govori pred kamerama iz straha od izgovorene reči, mogućih posledica… Uslovljavaju se ljudi na različite načine. Strahuju i od policije i toga šta bi specijalci mogli da im urade“, rekla je.

Vorgučić dodaje da su novinari neretko na meti napada, a pogotovu tokom izveštavanja na Severu Kosova.

„To je ta atmosfera koja nije nimalo prijatna za rad“, rekla je.

Kaže da je, sa druge strane, bezbednije izveštavati u Prištini, ali i da postoje problemi, povodom nedostatka prevoda u pojedinim institucijama.

Kada je reč o saradnji sa lokalnim samoupravama, kaže da „gotovo da je nema“.

„Mi informišemo javnost pre svega na osnovu saopštenja koja dobijamo iz opština, pre svega iz opštine Gračanica“.

Situacija na Severu da podstakne mlade novinare da nauče jezik druge zajednice

Urednica Kallxo-a, Jeta Džara, smatra da je problem to što mladi novinari ne poznaju jezik druge zajednice. Naglašava da je „slon u prostoriji“ da novinar neće uspeti da proveri činjenice u vezi sa tenzijama na Severu Kosova, jer ne poznaje jezik.

Tvrdi da mladi novinari odrastaju u izolovanoj sredini i okruženi ljudima koji razmišljaju kao oni, te da je problem kada izveštavaju iz druge zajednice.

„I albanski i srpski novinari su odrastali u sistemu obrazovanja koji se razlikuje jedan od drugog. Srpskom novinaru stoji da je Kosovo srce Srbije, a da su se Albanci slučajno tu zadesili. Albanci se uče da je Kosovo oslobođeno i da je OVK srce oslobođenja sa NATO-om“, kazala je.

„Sada mi očekujemo da oni odu tokom sukoba kao što je na Severu i uzmu izjavu od jednog veoma iznerviranog čoveka iz druge zajednice“, kazala je.

Smatra da bi situacija na Severu Kosova trebalo da podstakne novinare Albance da nauče srpski, ali i da Srbi nauče albanski, te da je neophodno znati jezik druge zajednice.

Mediji da poštuju javni interes, a ne političke agende

Darko Dimitrijević, urednik Radija Goraždevac, hvali se saradnjom sa kolegama Albancima u regionu Peći. Sa druge strane, kritikuje novinare koji mu, kako kaže, poručuju da „moraju da zastupaju državnu politiku“.

„Toliko je tužno kada novinar na javnom servisu zastupa javnu politiku, a ne javni interes. To najbolje govori o situaciji, koliko je naš prostor zatrovan otrovnim narativom. Taj otrovni narativ se širi i njega vešto koriste svi političari“, kazao je.

Sa druge strane, ukazuje na postojanje dva suprotna narativa kada izveštavaju novinari na srpskom i albanskom jeziku.

„Vi kada upalite bilo koji beogradski kanal u jutarnjem programu ili večernjim satima, možete da čujete toliko gluposti od raznih eksperata o Kosovu, koje nemaju veze sa realnošću. Ili kada upalite kanale u Prištini, imate toliko gluposti o Srbima, da to nema veze sa činjenicama. Suština nedostaje i to je ono što je problematično“, kazao je.

Govoreći o Banjskoj, tvrdi da se napadači na policiju u medijima u Beogradu predstavljaju kao heroji, dok sa druge strane, iznosi primer jedne od televizija na Kosovu, koja je izveštavala o odlasku specijalaca na Sever uz pesme OVK i o Ademu Jašariju.

„Kako to truje naše gledaoce, slušaoce, čitaoce. Da li je javni interes da imamo produktivnu inkluziju, da ljudi uče jezike, sarađuju i komuniciraju ili da se svađaju i da ratuju“, dodaje Dimitrijević.

Ako mi ne ispoštujemo minimum onoga što se zove javni interes, postajemo deo određene političke agende

Sa druge strane, tvrdi da je problem nepostojanje solidarnosti između novinara za pojedine situacije, te da je to velika prepreka u radu medija.

„Javni prostor jeste kontaminiran, jeste zatrovan potpuno negativnim stvarima i negativnim narativom, ali ukoliko se potrudimo oko prostih stvari, poput jezika i prevazilaženja kulturoloških razlika i truda da budemo solidarni, nama kao novinarima i čitavoj zajednici, može da bude bolje“, zaključio je.

Dijalog doprineo konfliktu narativa

Vera Pulja iz nedavno pokrenute organizacije Prostori za društvenu promenu, kaže da su srpsko i albansko društvo „iscrpljeni dugotrojnim konfliktom, bio on zamrznut ili aktivan, uključujući i konflikt narativa.

Tvrdi i da je konfliktu narativa doprineo dijalog Beograda i Prištine u Briselu.

„Najviše se primećivao u političkom diskursu, koji je postepeno u ovih zadnjih deset godina postajao sve agresivniji, netolerantniji i često konfrontirajući. U tome vidim veliku regresiju koja je uticala mnogo i na odnose između zajednica na terenu, ali i medija koji su većinom pratili isti ili sličan ton – mediji koji su obojeni“, kazala je.

Sa druge strane, tvrdi da nezavisni mediji nisu mogli da se čuju.

Ipak, navodi da je dijalog uticao ka napretku u društvu – razvoju medijske scene na srpskom jeziku na Kosovu.

„Razvila se neka vrsta kolegijalnosti koja je potvrđena među novinarima koji su izveštavali na razlčitim jezicima“, dodaje Pulja, navodeći da je to veliki pomak u odnosu na situaciju 1999. godine.

Sa druge strane, kaže da je izveštavanje o krizama na Severu bilo „haotično“, te da je za stvaranje prave slike o onome šta se dešava, bilo neophodno pratiti medije kako na Kosovu, koji izveštavaju na srpskom i albanskom, medije u Beogradu, te ujedno izveštavanje stranih medija.

Ipak, tvrdi da ni to nije bilo dovoljno tog 24. septembra.

„Na kraju dana sam se osećala kao izduvani balon. Kao da se nalazim u nekoj magli i da mi treba putokaz iz toga“, navela je Pulja.

Ceo današnji događaj za učesnike prevođen je na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.

Događaj je organizovao KoSSev i deo je zajedničkog projekta pod pokroviteljstvom EU „Podsticanje međukulturne razmene između medija kao prekretnice ka procesu pomirenja između Kosova i Srbije“. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN Srbija), Internews Kosova (IKS) i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV).



Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative koja jača međukulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a koju finansira Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala KoSSev i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, niti drugih saradnika na projektu.



 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.