Podkast sa Milićevićem: Kurtijeva vlada zaista nema iskrene namere prema Srbima

„Dogodio nam se Kurti, dogodio nam se Vučić, dogodili su nam se svi oni koji pokušavaju da reše ovaj kosovski gordijev čvor i razreše situaciju koja nas muči više od 20 godina“, u jeku krize na Severu Kosova čiji se kraj još uvek ne naslućuje poručuje Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv. U podkastu KoSSev portala navodi da se vrtimo u krug bez nekog realnog izgleda da u skorije vreme dođemo do izlaza iz ove situacije.

Podkast sa Milićem usnimljen je pre skoro dve nedelje. Uprkos tome, nije izgubio na aktuelnosti, jer u ovom periodu nije bilo napretka u pravcu deeskalacije situacije, naprotiv. Specijalne jedinice su i dalje u opštinskim zgradama na Severu Kosova, ispred – pripadnici KFOR-a, a sada druge strane metalne ograde građani koji protestuju.

Međunarodna zajednica i dalje poziva na deeskalaciju i zahteva od Kurtija da povuče specijalne jedinice i gradonačelnike, te organizuje nove izbore, što on i dalje odbija, odnosno uslovljava.

Milićević navodi da sve strane – srpska i albanska, ali i međunarodna zajednica imaju svoje viđenje i tvrde da znaju kako izaći iz ovoga, ali, konstatuje, nikako do rešenja da se dođe.

Govoreći o tome kako smo došli do nove krize, Milićević naglašava da su period od 10 prethodnih godina obeležila obećanja da će Zajednica srpskih opština ubrzo da se formira, a proces integracije završi i da će svi biti zadovoljno.

Međutim u realnosti se dešava sasvim suprotno, konstatuje i naglašava da nijedan sporazum koji je potpisan u Briselu nije sproveden u celnosti.

Naznačio je da su se Srbi, a pogotovu oni na Severu, te 2013. nadali „kakvom takvoj autonomiji“, a deo i podeli Kosova, ali i da nikada nisu dobili jasan odgovor – šta je prava politika Beograda – podela, autonomija ili ZSO.

Milićević kritikuje zvanični Beograd zbog neiskrenog pristupa prema Srbima na Kosovu.

„Konstantno je jedna te ista priča u javnosti – da će proces integracije proteći kako je zamišljeno, a u realnosti gledamo jednu drugu sliku, a ta slika u poslednjih 10 godina je odliv stanovništva, veliko nezadovoljstvo“, naveo je.

Ukazuje na izveštaje NVO Aktiv u kojima se iz godine u godinu beleže podatak – da polovina Srba ne vidi sebe u narednih pet godina na Kosovu, od čega su 2/3 mladi ljudi.

Navodi da vlast u Beogradu nema odgovor na ovakav trend, da Priština nije zainteresovana a da međunarodna zajednica „retko reaguje“, odnosno to čini kroz svoje programe za jačanje nevećinskih zajednica koji su, zaključuje, nedovoljni.

Sa druge strane, kada je reč o kosovskom premijeru, Aljbinu Kurtiju, Milićević kaže da je on za međunarodnu zajednicu pre dolaska na vlast bio neko „ko je obećavao“ zbog drugačije prošlosti u odnosu na današnju opoziciju.

Milićević kaže da je albansko društvo tražilo promenu, što je Kurti i bio uz serviranje političkog programa o borbi protiv korupcije, kriminala, nepotizma.

Međutim, poručuje da su svi nekako zaboravili na nasilne proteste Samoopredeljenja, dok je ova stranka bila u opoziciji – protiv EULEX-a, Kosovske policije, kosovske vlade, medija.

I dok se upravo Kurti sada hvali izveštajima o slobodi medija i demokratiji, navodeći da je Kosovo „najdemokratskija zemlja na Balkanu“, Milićević poručuje da, iako izveštaji pokazuju takve rezultate, odnosi između Albanaca i Srba nikada nisu bili lošiji.

Imamo trend nastavka te politike koju je Samoopredeljenje vodilo dok je bilo u opoziciji

„Na delu je potpuno nadrealna situacija u koju smo, htele ili ne hteli mi uvučeni, a zbog toga što Vlada u Prištini zaista nema iskrene namere kada su Srbi u pitanju“, naveo je Milićević.

Kaže da je neveratno nerazumevanje problema sa kojima se Srbi suočavaju od strane Vlade u Prištini, čak i negiranje da isti postoje.

Milićević konstatuje da Kurti, u pokušaju da primeni sporazume koji su prethodno dogovoreni, zaobilazi Briselski sporazum, pregovarački proces i deluje lokalno, tretirajući sva pitanja kao unutrašnja pitanja Kosova.

Međunarodna zajednica je trebalo da kaže – polako ovo ipak mora da se rešava u Briselu

Govoreći o najnovijoj krizi, Milićević kaže da ona nije nova i da je zapravo najava iste usledila u septembru i oktobru 2021. godine, kada je došlo do konflikta oko tablica.

„To je bila prva najava. Onda smo imali tokom cele prethodne godine – od referenduma, preko raspoređivanja i jačanja prisustva specijalnih jedinica na Severu Kosova sa čestim uznemiravanjem i maltretiranjem građana. Sve je to prethodilo ovome što gledamo sada“, kazao je.

A sada, između ostalog, gledamo „targetiranje Srba“, koje prištinski zvaničnici uz iznošenje punih generalija nazivaju kriminalcima, uprkos tome što nisu osuđeni.

„Ne ide se u medije i ne pravi se marketing od toga, već jačate institucije sistema tako što ćete u praksi dokazati to što tvrdite“, poručio je.

Konstatuje da su javni nastupi kosovske vlade „u najmanju ruku skandalozni“.

„Kada neko naziva maltene sve nas ‘fašističkom milicijom’ – to je terminologija koja ne sme da se koristi u javnom prostoru. To je nešto što bi trebalo da ostane u prošlosti. Kultura dijaloga u javnom prostoru mora da se neguje ukoliko želimo da dobacimo makar do nivoa da možemo jedni sa drugima da normalno da komuniciramo, bez obzira na sve razlike“, kazao je.

Beograd zauzeo pasivan stav

On, sa druge strane, navodi da Beograd nema uticaja „ni na kakvu promenu politike“.

„Apsolutno ništa više ne može da uradi“, kaže Milićević, navodeći da se, usled toga „odlučio na pasivno delovanje i prebacio odgovornost na međunarodnu zajednicu“.

Beograd nema uticaja ni na kakvu promenu politike, a jasno je da destabilizacija situacije neće ići u prilog Srbima a još manje Vučiću

Građani u Prištini veruju da specijalci rade fenomenalan posao, odustvo realne slike

Komentarišući događaje od petka – 26. maja kada su specijalne jedinice nasilno ušle u opštinske zgrade, kaže da „taj petak traje već godinu i po dana“.

„To se konstantno dešava na Severu, pritužbe su brojne, uključujući i moj lični naravno – napad specijalnih jedinica na mene apsolutno bez razloga“, kazao je.

Aktiv je nakon ovog incidenta koji se dogodio sredinom novembra prošle godine pokrenuo telefonsku liniju putem koje je omogućio građanima da prijave neprijatnosti od strane policije.

Milićević sada kaže da su za mesec i po dana dobili čak 31 poziv ljudi koji su se žalili na brutalno ponašanje policije, a pretpostavlja da je broj čak i veći.

Kaže da u Prištini obični građani veruju da su specijalne jedinice na Severu kako bi pružile bezbednost građanima i da rade „fenomenalan posao“, te da „nema uznemiravanja“.

„Potpuno odsustvo realne slike sa terena“, dodao je.

Mogući konflikti, ali ne i veći sukob

„Ukoliko se bude nastavili ovi trendovi i situacija kao i do sada, žao mi je što ću morati da konstatujem da ovo neminovno vodi u neku vrstu konflikta“, kazao je.

Naglašava da bi to bili pojedinačni slučajevi niskog intenziteta na realciji specijalne jedinice i građani, ali ne i nešto slično 1999. godini.

On isključuje mogućnost većeg sukoba koji bi mogao da dovede do proterivanja građana.

„KFOR i deo međunarodne zajednice apsolutno sa te strane imaju stvari pod kontrolom i takav scenario 24 godina nakon okončanja sukoba, isključujem kao mogućnost direktnog konflikta“, kazao je.

Pravi medijski rat

Osim što je kriza proizvela zaoštravanje retorike između Beograda i Prištine, došlo je i do jasne polarizacije medija.

Na delu je „pravi medijski rat“, koji se takođe prelio i na društvene mreže, a u kojem se hrane dva narativa, naveo je Milićević.

„Srpski mediji daju daleko realniju sliku u odnosu na kosovske medije i međunarodne, uz dužno poštovanje prema pojedinicima“, naveo je direktor NVO Aktiv.

Milićević konstatuje da je na delu bezbednosni vakuum, ali da je prisutan i politički.

„A čak u idealnim okolnostima da se sutra situacija smiri, ja ne vidim koja će to politička elita ili grupacija sa Severa da uspostavi kakav takav kontakt sa ovom vladom“, pita se Milišević.

Imamo urušavanje integriteta i poverenja u Srpsku listu

Kratkovidost u političkom delovanju prema srpskoj zajednici

Kaže da je teško proceniti koliko će još kriza da traje, ali i da je moguće da to bude mesec dana.

Konstatuje da sve zavisi od toga da li će Priština da prihvati da ispuni zahteve međunarodne zajednice koji se odnose na povlačenje iz opštinskih zgrada i organizovanje izbora.

„Ukoilko imate nedostatak političke volje da odgovorite pozitivno na zahteve, međunarodne zajednice i da kažete da ćemo kao gest političke volje da načinimo dva koraka – povlačenje specijalnih jedinica kojima tamo nije ni mesto i razgovaraće sa gradonačelnicima da podnesu ostavke i da se ostavi prostor za raspisivanje izbora.

„Sve drugo će biti odsustvo političke volje i potpuna kratkovidost u političkom delovanju prema srpskoj zajednici i procesu dijaloga“, naveo je Miodrag Milićević za KoSSev.