Pitanje imovine na Kosovu, problem koji se ne rešava

FOTO: KoSSev i Radio Goraždevac

Pravni eksperti za imovinska prava govorili su juče na konferenciji „Imovinska prava na Kosovu“, u organizaciji mitrovičke NVO „ACDC“ na kojoj je zvanično otvoren sajt za ovo pitanje. Iako Imovinakosovo.org uliva nadu da je rešenje imovine, koje očekuje između 50 i 60 hiljada ljudi, na vidiku – stručnjaci i dalje sumnjaju u to. Štaviše, mišljenja su da će problem biti sve teži pooštravanjem zakona kosovskih institucija, pa čak i da do njega neće doći nikada.

Koliko je dugogodišnji problem imovine na Kosovu kompleksan pokazuje to što se ne radi samo o privatnom vlasništvu, već su on proteže na pitanja javne, državne i nekadašnje društvene imovine koja je tu ostala nakon ’99. godine, uz poseban problem restitucije.

Sporost u rešavanju imovinskih pitanja, odnosno njihovo nerešavanje, ukazuje na to da će ovaj problem trajati znatno duže od sadašnjih 20 i nešto godina.

Eksperti su složni da se dva ključna problema nalaze kod kosovskih institucija, odnosno u gotovo poslovičnom odsustvu nepristrasnog pristupa u procesuiranju ovog problema. Takođe, tu je na samom terenu pasivnost i nezainteresovanost srpske strane, kao i Brisela.

Čelić: Kosovsko zakonodavstvo mora da usvoji neutralan princip

„Kosovsko društvo je postkonfliktno društvo, prema tome potrebno je da kosovsko zakonodavstvo uvaži takvu činjenicu u rešavanju ovog problema“, kazao je profesor Dušan Čelić, i sam raseljeno lice iz Prištine.

Kosovsko zakonodavstvo mora da uvaži i činjenicu da se svega nekoliko procenata raseljenih ljudi sa Kosova vratilo u svoje domove i na imanja i uspelo da vrati državinu, a da čak, kako kaže, 95% ljudi taj problem i dalje nije rešilo.

„Zbog toga, zakonodavstvo mora da uvaži činjenicu da je kosovsko društvo prošlo kroz jednu vrstu etničkih sukoba, koji su animoziteti koji su u tom društvu ostali i danas“, tvrdi Čelić.

Stoga je prema njegovim rečima, neophodno da zakonodavstvo usvoji jedan neutralan princip, koji će omogućiti takvu vrstu diskriminacije i kada je u pitanju ostvarivanje prava, a naročito o zaštiti prava na svojinu.

Na Kosovu, kaže, toga nema ni u pogledu normativne vrednosti propisa koji se sprovode, ni na neutralnu i pravičnu primenu propisa u pogledu zaštite prava svojine, a pre svega nema dovoljne dostupnosti institucija koje bi trebalo da se bave tim problemima.

Profesor Čelić, koji je aktivan u udruženjima raseljenih sa KiM, upozorio je i da je situacija u vezi sa privatnom imovinom najteža u metohijskoj oblasti.

Takođe, izražava zabrinutost da će ovaj problem trajati i u narednim godinama, upravo zbog priprema kosovskih vlasti da vrše izmene i dopune sistemskih propisa, koji, tvrdi, mogu još više da otežaju imovinska pitanja.

„Pre svega mislim na Zakon o izmenama i dopunama u kosovskoj agenciji za verifikaciju i upoređivanje imovine, sa tendencijom da se ponovo uvede sistem ‘konvalidiranja’ ništavnih ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, bez vremenskog ograničenja. Kao i da se uvede novi rok od tri godine za ‘konvalidaciju’ i o tome odlučuje agencija“, kazao je.

Naglašava da bi to bilo jako opasno i da tek ne vidi poboljšanje, jer, kako je kazao, o tome odlučuje „kvazi upravni organ, koji nema nikakve veze sa sudstvom“.

„Bojim se da ćemo mi još dugo godina imati aktuelno pitanje imovine na Kosovu i Metohiji“, podcrtao je profesor.

Mišković: U praksi predmeti ne odu dalje od fioke

Marija Mišković iz Agencije za besplatnu pravnu pomoć, prenoseći iskustva iz prakse, upozorila je na to da se sa rešavanjem imovinskih pitanja prestalo u poslednje vreme.

„Mislim da je pitanje imovine na Kosovu veoma loše, pa i da se o tome dogovore u Briselu, neće se srediti“, tvrdi Mišković.

Dodaje da su upravo, kada je tema imovine u pitanju, suđenja u pravičnom roku i pravo na pravično suđenje, svi sudovi na Kosovu pali, iznoseći i takva svoja iskustva.

„Imam predmete koji od fioke javnog tužioca ne idu dalje, bez obzira što se piše zahtev za ubrzanje postupka, zahtev za zakazivanje suđenja. Javni tužilac ima krivičnu prijavu za uzurpaciju imovine od policije, dobijenu izjavu od strane oštećenog i policije, i sve to stoji u fioci“, naglašava Mišković i dodaje da ukoliko nešto i dođe do krivičnog suda u Prištini, na njegovo delovanje čeka se dve do tri godine.

Govori i da ima situacija kada Kosovska policija ne želi da izvrši presudu, ne želi da istera uzurpatora, kao i situacija kada kosovski sud priznaje presudu, a kosovski katastar i pored te presude, ne može ili ne želi da uvaži taj dokument.

Takođe, smatra da ljudi koji rade u katastru prihvataju isključivo odluke kosovskih sudova i čak ne dozvoljavaju uknjižbu nekih presuda, za koje oni ne smatraju da se relevantne.

Prema njenom mišljenju, prva stavka bi trebalo da bude da se primeni sporazum o međusobnom priznanju odluka sudova, a prvenstveno da se primene odluke srpskog suda u Mitrovici koji je funkcionisao skoro 19 godina, a za to vreme je radio promet imovine.

„Sada, ljudi koji imaju presudu tog suda, ne mogu da se uknjiže u katastar jer sudovi nemaju međusobnu saradnju“, kaže.

Mišković se slaže sa profesorom Čelićem, da je pitanje imovine najgore u metohijskom delu Kosova, iznoseći situaciju u Đakovici.

„Mislim da u Đakovici postoji opštinska odluka da niko od Srba ne može da izvrši promet nepokretnosti, tj. da proda zemlju, kuću ili stan na teritoriji Đakovice, dok ne dobije saglasnost te opštine, što je potpuno izvan Ustava.

Kaže da niko iz međunarodne zajednice niti neke druge relevantne institucije nije rekao ništa na tu odluku.

S obzirom na to da je pitanje imovine jedno od osnovnih ljudskih prava, na njega ne bi trebalo da utiče politika, kao ni nacionalnost i verska opredeljenost.

Nenezić: Nema poboljšanja dok Kosovo ne uđe u Savet Evrope

Da se pitanje uskoro ili gotovo nikada neće rešiti slaže se i pravnik Dragutin Nenezić, jer je, kako je kazao, nametnut takav institucijalni okvir koji ne dozvoljava normalno rešenje ovog pitanja.

Iako su u Briselu „malo zašli“ u priču imovine, Nenezić smatra da je bolje da to nisu ni pominjali.

Tvrdi da se pitanju svojine pristupa ograničeno. Priča se uglavnom o imovini privatnih lica, a to je samo jedan deo od šire kategorije koja uključuje preduzeća, infrastrukturu, imovinu SPC i ostalo.

To su pitanja kojima se bave različite institucije i načini na koje im se pristupa u okviru Briselskog sporazuma, kaže Nenezić.

Smatra da su srpske institucije, kao i Brisel, nezainteresovani da se ovo pitanje ozbiljnije pokrene, a Beograd čak nema ni evidenciju imovine na Kosovu.

„Srbija nema kompletnu evidenciju o svojoj imovini nad kojom ima faktičku vlast, a ne da vodi evidenciju koja se danas nalazi na Kosovu, koja je otuđena, uzurpirana, privatizovana, uništena i to je veoma veliki problem“, naglašava.

A unutar kosovskog sistema, kaže pravnik, to pitanje je potpuno zatvoreno i to se neće promeniti dok Kosovo ne uđe u Savet Evrope.

„Možete da stignete i do Ustavnog i do Vrhovnog suda, ali je to presuda koja je samo mrtvo slovo na papiru. Najprostiji primer je kod manastira Visoki Dečani, a ima ih jako puno, jer i pored svih presuda postoji verovatnoća da se to neće realizovati u stvarnosti“, navodi Nenezić.

Kada je u pitanju slučaj Dragice Gašić, pravnik kaže da je to vrsta problema koja nema veze sa imovinom.

„Ona se legalno vratila u stan, ali ima problema koji nemaju veze sa imovinom, već sa nemogućnošću kosovskog sistema da je zaštiti kao povratnika“.

Smatra da se to radi namerno kako bi se onemogućio povratak i kako bi odgovorili druge Srbe od takve ideje.

Novootvoreni sajt Imovinakosovo.org je svojevrsna baza podataka  – od novinskih članaka, preko stručnih tekstova, do alata na kojima se oštećeni mogu registrovati kako bi zatražili pomoć. Otvoren je kako bi se svima onima koji na Kosovu i u Metohiji imaju problem da ostvare svoje pravo na imovinu i pomoglo. Njegov vlasnik – NVO „ACDC“, pozvala je sve oštećene da im se jave kako bi im, kao savetodavac i posrednik kod kosovskih institucija, pomogli da ostvare svoje pravo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.