Peticija sa Kosova Generalnom sekretaru OUN: "Srpske snage tokom rata na Kosovu silovale i napale oko 20000 žena"

"Na Kosovu su srpske snage silovale i napale oko 20.000 žena," navodi se u peticiji "Tražimo međunarodnu pravdu za žene silovane tokom rata na Kosovu," koja će sa Kosova biti poslata Generalnom Sekretaru Ujedinjenih nacija. Od Generalnog sekretara se traži da pokrene istragu u vezi sa ovim pitanjem, sačini izveštaj o tome, pokrene osnivanje međunarodnih mehanizama pravde i kažnjavanje počinioca. Za samo četiri dana, koliko je na Kosovu trajalo prikupljanje potpisa za ovu peticiju, ona ima 115.759 potpisa.
 
Dva dana nakon što je u Briselu glavni tužilac Specijalnog tima EU za zločine počinjene na Kosovu od juna 1999, Klint Viliamson, predstavio nalaze svog izveštaja i jasno označio da su Srbi, Romi i oni Albanci koji se nisu slagali sa zločinima, bili žrtve na Kosovu od juna 1999. godine, te u međunarodnoj javnosti sada već bacio jasnu senku na ratovanje OVK, uticajne žene iz politike i civilnog društva Kosova, poput Edite Tahiri, Vljore Čitaku i Mimoze Kusari Lila su na konferenciji za štampu u Prištini 31. jula predstavile rezultate ove peticije. U govoru šefice pregovaračkog tima za dijalog sa Srbijom, Edite Tahiri, koja je i članica Upravnog odbora za peticiju, naglašen je  i "genocidni zločin" srpskih snaga, te sa druge strane, "rat za slobodu i nezavisnost Kosova" i "golgota Albanaca." Edita Tahiri je rekla i da Kosovo pomaže silovanim ženama kroz usvajanje Zakona o ratnim vrednostima, prema kojem silovane žene imaju zaštićeni status, kao i kroz angažovanje civilnog društva i udruženja iz sveta umetnosti, koji su, prema Tahirijevim rečima, "našli različite načine da podignu svoj glas u prilog žena silovanih tokom rata na Kosovu." Dopune ovog kosovskog zakona, koje se tiču zaštite silovanih žena kao žrtava rata, usvojene su u martu, na zasedanju na kojem su bili prisutni i srpski poslanici.
 
U peticiji se kaže da su srpske snage tokom rata na Kosovu silovale i napale oko 20.000 žena, da 15 godina nakon rata međunarodni organi pravde se još uvek ne bave ovom "strašnom tragedijom i genocidnim zločinom", te da je "došlo vreme za međunarodnu pravdu za žene Kosova, silovane tokom rata na Kosovu 1998-1999 godine."

U poređenju sa predstavljenim brojem iz peticije o 20.000 silovanih žena na Kosovu od strane srpskih snaga tokom rata '99, broj ubijenih nestalih Srba, Albanaca i ostalih je za tri godine (od početka 1998, do kraja 2000.) znatno niži. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo od 2013. godine, na Kosovu je u periodu od 1. januara 1998. do kraja 2000. godine, i neposredno nakon rata – od dolaska međunarodnih snaga, do kraja 2000. godine, stradalo i nestalo 13.526 ljudi. Ovaj broj uključuje Srbe, Albance i ostale.
 
"Mi žene Kosova smo odlučile da progovorimo. Šaljemo ovu peticiju Generalnom sekretaru OUN-a i tražimo međunarodnu pravdu za žene silovane tokom rata na Kosovu. Na nacionalnom nivou, činimo sve napore da obezbedimo pravdu i zaštitu za žene žrtve silovanja tokom rata. Kao deo pravnih sredstva za tretiranje posledica rata, status i prava žena žrtava silovanja su zagarantovana Zakonom br. 04/L-172 usvojenog od strane Skupštine Kosova," navodi se u peticiji.
 
U peticiji se, osim univerzalnog prava na pravdu, žene Kosova pozivaju i na nekoliko međunarodnih dokumenata i inicijativa, kao što je rezolucija 2106 Saveta bezbednosti OUN od 24. juna 2013. godine, kojom se potvrđuje da "seksualno nasilje, kada se koristi, ili poruči kao metod rata, ili ratna taktika, ili kao deo šireg, ili sistematskog napada na civilno stanovništvo, može znatno pogoršati i produžiti situacije oružanih sukoba i može da ometa ponovno uspostavljanje međunarodnog mira i bezbednosti," te definiše da seksualno nasilje kao sredstvo rata, može predstavljati zločin protiv čovečnosti, ili čin genocida i konačno, podseća da silovanje i drugi oblici ozbiljnog seksualnog nasilja u oružanom sukobu jesu ratni zločini. 

 
U izveštaju organizacije "Human Rights Watch" iz 2000. godine "Kosovo: silovanje kao oružje 'etničkog čišćenja'" dokumentovano je 96 slučajeva silovanja kosovskih Albanki, koji su se, prema ovom izveštaju, dogodili tokom bombardovanja, i navedeno da je broj ovakvih slučajeva "verovatno bio znatno veći", te da je "moguće da su neki od ovih slučajeva duplirani od strane lokalnih i međunarodnih organizacija." Silovanja su, navedeno je u izveštaju ove organizacije, "u većini dokazano počinile srpske paramilitarne jedinice, koje su nosile različite uniforme," te to nisu bili izolovani slučajevi, počinjeni od strane pojedinaca, već pre namerni akti, kao "instrument terorisanja civila, iznuđivanja novca od porodica i namere da se ljudi isele iz svojih kuća."
 
Istovremeno, u ovom izveštaju se navodi da nisu potvrđeni tadašnji navodi sa Zapada i Kosova da su tadašnje jugoslovenske i srpske snage otvorile kampove za silovanje u Peći i Đakovici, a  ova uticajna međunarodna organizacija je kritikovala NATO, vlade Velike Britanije i Sjedinjenih američkih država za širenje nepotvrđenih informacija o silovanju tokom bombardovanja NATO-a.
 
U izveštaju je takođe navedeno da su dokumentovani i slučajevi silovanja Srpkinja, Romkinja i Albanki od strane Albanaca, od kojih su neki bili i članovi OVK, ali i da su slučajevi silovanja i ostalog seksualnog nasilja, počinjenih nakon ulaska trupa NATO na Kosovu – van dometa ovog izveštaja.
 

Potpisnici peticije podsećaju da se u Izveštaju Generalnog sekretara OUN-a o seksualnom nasilju u sukobima, od 14. marta 2013. godine (A/67/792-S/2013/149), pruža "vredna dokumentacija o ovoj pojavi u mnogim sukobima širom sveta," koja, međutim, "ne uključuje slučaj Kosova." Takođe se podseća i da Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, takođe, nije tretirao silovanje žena kao pojavu ratova nastalih raspadom bivše Jugoslavije.

U peticiji se traži "međunarodna pravda za silovane žene tokom rata na Kosovu," a od Generalnog sekretara OUN da "pokrene istragu u vezi sa silovanjem žena tokom rata na Kosovu i da se, što je pre moguće, sačini izveštaj o tome," te da svi "počinioci i autori, odgovorni za politike i akcije ovog genocidnog zločina protiv čovečnosti, budu izvedeni pred međunarodnom pravdom i isti kažnjeni," i konačno – "osnivanje međunarodnih mehanizama pravde na najveredostojniji i najefikasniji način kako bi se obezbedila nepristrasna i pravična pravda."
 
Prikupljanje peticije je trajalo od 14. do 18. jula, a rezultate je Upravni odbor za peticiju predstavio juče na konferenciji za medije. Upravni odbor je činilo više žena iz javne sfere Kosova, među kojima i šefica pregovaračkog tima Kosova u dijalogu sa Srbijom i zamenica kosovskog premijera, Edita Tahiri, koja je prekjuče predstavila rezultate i zahteve ove peticije.
 
Tahiri je naglasila da su se žene iz kosovske politike i civilnog društva ujedinile u ovoj inicijativi, te da je peticija pravi glas kategorije onih žena koje su "najviše pretrpele tokom rata za slobodu i nezavisnost." 
 
"Naša poruka za njih je da je borba Albanaca za samoopredeljenje i nezavisnost bila uvek golgota Albanaca, sa mnogo otpora i žrtve, do one najuzvišenije, gde su ljudi dali svoje živote za slobodu i nezavisnost Kosova i Albanaca, ali je bilo i fenomena visokog stepene genocida, kao što je bilo i silovanje žena kao instrument rata, u sablasne svrhe, kao što su radile srpske snage na Kosovu," naglasila je Tahiri.
 
Ona se zahvalila zvaničnim institucijama Kosova, uključujući i medije koji su podržali akciju prikupljanja potpisa.
 
"Jer mi Albanci smo uvek bili jedno, i u ratovima, i u patnji i odricanjima, ali sada ćemo biti jedno – da unapredimo i naš nacionalni i državni ideal, naravno, kako bi nastavili da napredujemo u svakoj oblasti, koja uključuje naš narod, naše države – i Kosovo i Albaniju, kao i celokupan albanski narod," rekla je Tahiri. 
 
Čitav tekst peticije, kao i govor Edite Tahiri na predstavljanju peticije, možete pročitati OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.