Veliko interesovanje vernika za poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice ne bi trebalo da bude razlog za podsmeh ili omalovažavanje, već fenomen koji zahteva ozbiljno razumevanje društvenog, verskog i istorijskog konteksta, ocenila je etnolog i antropolog Aleksandra Pavićević, naučna savetnica Etnografskog instituta SANU.
Gostujući u emisiji Marker na televiziji Insajder, Pavićević je poručila da je naročito problematičan način na koji deo javnosti i pojedini mediji reaguju na višesatne redove ispred hrama.
„Imperativ je da se zna i razume da je bilo kakvo omalovažavanje ljudi koji satima stoje u redovima, a toga ima dosta u medijima, nedopustivo. Ono svedoči o našem društvu kao društvu koje je nezrelo za stvarni pluralitet i multikulturalnost“, kazala je ona.
Dodala je da posebno zabrinjava što takve reakcije često dolaze upravo iz krugova koji se predstavljaju kao nosioci tolerancije i pluralizma.
„Nisam iznenađena brojem ljudi“
Pavićević navodi da je fenomen masovnog poklonjenja svetinjama duboko ukorenjen u pravoslavnoj tradiciji i da je iznenađenje zbog velikog broja vernika neopravdano.
„Pravo da vam kažem, nisam iznenađena i ne vidim zašto bi Crkva bila iznenađena“, rekla je.
Podsetila je na višegodišnje masovne posete manastiru Tumane, ali i na brojne istorijske primere iz pravoslavnog sveta.
Kao jedan od njih navela je dolazak kopije ikone Trojeručice u Solun 1993. godine, kada se, prema njenim rečima, oko milion ljudi poklonilo toj svetinji, kao i višednevne redove tokom sahrane patrijarha Pavla.
„Mene to, iskreno da kažem, ne iznenađuje“, naglasila je.
Bogorodica među najvažnijim ličnostima hrišćanstva
Govoreći o značaju Presvete Bogorodice, Pavićević je istakla da je njen kult jedan od najznačajnijih u čitavom hrišćanskom svetu.
„Za Bogorodicu se često kaže da je četvrto lice Svete Trojice. Naravno, ne postoji četvrto lice Svete Trojice, ali njen značaj je toliki da se poredi sa Ocem, Sinom i Svetim Duhom“, objasnila je.
Dodala je da je prisustvo Bogorodice duboko utkano u liturgijski život Pravoslavne crkve i da zato veliko interesovanje vernika za pojas Presvete Bogorodice ne predstavlja izuzetak.
Kolektivna trauma i potraga za utehom
Prema njenoj oceni, aktuelni fenomen nije moguće razumeti samo kroz versku prizmu.
Pavićević smatra da redovi vernika govore i o stanju društva koje se decenijama suočava sa krizama i traumama.
„Ovaj fenomen svedoči o tome da je srpsko društvo društvo koje se nalazi u višedecenijskoj kolektivnoj traumi, počev od raspada Jugoslavije, ratova, društvenih nemira i urušavanja sistema vrednosti, pa do Ribnikara i Dubone“, kazala je.
Ističe da ljudi u takvim okolnostima traže utehu, nadu, ali i odgovore na pitanja za koja često ne pronalaze rešenja u svakodnevnom životu.
„Svako ko je u tom redu za sebe tu pronalazi bilo utehu, a ne mora biti samo uteha – ljudi mogu i da se zahvaljuju za neko dobro koje im se dogodilo“, navela je.
„Suština nije u relikviji, već u veri“
Govoreći o odnosu vernika prema relikvijama, Pavićević je ukazala da se u narodnoj religioznosti često prepliću hrišćanski i predhrišćanski obrasci verovanja.
„Ono što se ponekad vidi jeste magijski način razmišljanja i uverenje da relikvija pomaže sama po sebi, samo dodirom, kao da je Bog neki mađioničar“, rekla je.
Međutim, naglašava da je suština sasvim drugačija.
„Suština je vera. Suština je vera“, poručila je.
Zašto baš sada?
Pavićević je otvorila i pitanje trenutka u kojem pojas Presvete Bogorodice dolazi u Srbiju.
Ocenjuje da se svetinje često pojavljuju i u političkom prostoru kao važan simbolički kapital.
„Ljudi koji su na vlasti uvek posežu za tim simboličkim kapitalom svetinje kako bi na neki način dobili političke poene“, kazala je ona.
Ipak, naglašava da to ne umanjuje autentičnost verskog doživljaja velikog broja ljudi koji satima čekaju kako bi se poklonili svetinji.
„Ono što bi bilo moje antropološko pitanje jeste – zašto sada?“, zaključila je Pavićević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
