Patrijarh: Kosovo – to smo mi; SPC da niko ne uči šta je KiM, ne odustajemo od onoga što su branili preci

„Srpska Pravoslavna Crkva nikada ne može i neće odustati od onoga u šta su verovali i šta su branili sveti preci. Uvek ćemo biti spremni da ličnom žrtvom i molitvom budemo uz one koji su uprkos svemu ostali u svojim domovima i vekovnih ognjištima, kraj svetih oltara Dečana, Gračanice i prizrenske Bogorodice Ljeviške“, poručio je Patrijarh srpski u besedi nakon molebana u hramu Svetog Save za Kosovo i Metohiju.

Iako ne navodeći ko su, deo besede posvetio je „onima“ koji bi da „unesu razdor i upregnu Crkvu da izvodi radove u nedobronamernom naumu“, kao i „onima“ koji pitaju zašto se SPC ne oglašava o Kosovu, a do KiM im je, tvrdi Patrijarh, stalo „isto onoliko koliko i do lanjskog snega“ „Mi pravoslavni Srbi s Kosovom i Metohijom živimo. Kosovo je naše biće, naše disanje, naš vid, Kosovo – to smo mi“, poručio je poglavar SPC.

U Hramu Svetog Save na Vračaru večeras je služeno Malo povečerje sa akatistom Presvetoj Bogorodici. Patrijarh srpski Porfirije je pročitao prvi deo akatista, dok je u nastavku služen moleban za narod na Kosovu i Metohiji. Na kraju se obratio prisutnim vernicima koje je pozvao da se pomole za „naš narod na KiM, naše svetinje na KiM i za naše Kosovo i svetu Metohiju“.

„Dobro znamo šta za nas znače i jesu KiM. Jer je Crkva na Kosovu oduvek. Crkva nikada nije odstupala od KiM i nikada nije napustila KiM. I ne samo što nije odstupala, nego ni u kom smislu nije ostavljala narod i svetinje, sela i gradove, sve ono što Kosovo kao biser jeste. Nikada pa ni sada. Crkva je na KiM i sada i uvek će biti. Znamo da to Gospod hoće. Crkva je tamo, ne naprosto mislima iz udobnih kabineta i konfornih salona. Ne praznim i histeričnim rečima koje najčešće samo zvone, nego delom. Ona je tamo onim što jeste – sobom. Crkva je kroz vekove čuvala kosovski duh i nosila ga je sa sobom gde god da je duša u našem narodu i širila ga. Crkva je Kosovo donela u sve naše gradove u svaki kutak, pedalj zemlje gde mi živimo“, kazao je patrijarh.

Tvrdi da Crkva „odlično zna posebnu važnost kosovsko-metohijske srpske teritorije – samog srca naše otadžbine, ali ne manje i vekovnog zaveta kojim se u našu istoriju uvodi i čuva jevanđeljsko predanje“.

Poručuje da zbog toga nema potrebe da bilo ko Crkvu uči i da joj objašnjava – šta je Kosovo i kako Crkva treba da postupa na Kosovu i oko Kosova.

Patrijarh naglašava da postoje oni koji pitaju šta Crkva misli o Kosovu i zašto se Crkva o Kosovu ne oglašava?

„Pored onih, moramo iskreno reći, dobronamernih, koji ipak iz raznih razloga, samo biće, poslanje i misiju Crkve naprosto ne razumeju, ili bi pak hteli da je po svojoj slici i prilici kroje, najinteresantniji su nam oni koji takva pitanja postavljaju, oprostićete mi što ću to tako reći, a crkvu iz dubine duše preziru. Oni kojima se i kosa na glavi diže kada Crkvu, hram i na fotografiji vide. Kada se oni pitaju ‘zašto crkva ćuti’, nama je to najblaže rečeno – zanimljivo, ali nemamo nikakvu potrebu da joj bilo šta odgovaramo, osim da se molimo Gospodu da bude milosti i njima kao i nama, da prosvetli srca i njihova i naša, i da im otvori um“.

Kaže da bi takvi „iz samo njima znanim razlozima“ u teškim vremenima za Srbe da „još više među nama seju smutnju i haos“.

„Hteli bi da među nama bude što više nesporazuma, razdora svađa. Hteli bi da jedni druge prozivamo, da niko ne pokaže ni elementarnu meru smirenja, makar u dane svete Velike četrdesetnice. Pa bi i Crkvu da upregnu da im bude, oprostite opet na izrazu, u njihovom programu besplatni izvođač radova. Da izvodi radove u njihovom licemernom i nedobronamernom naumu“, kazao je Porfirije.

A što se Kosova i Metohije tiče, Patrijarh kaže da je „njima“ do KiM stalo „isto onoliko koliko i do lanjskog snega“.

„Naša Crkva, ta ista Crkva, se uvek i neumorno, ne samo oglašavala o KiM, nego i neumoljivo neprestano svedočila i tvorila istinu o Kosovu. I to što je u prošlosti uvek činila, činiće i u budućnosti – uvek“, poručio je Patrijarh.

„Crkva, mi pravoslavni Srbi s Kosovom i Metohijom živimo. Kosovo je naše biće, naše disanje, naš vid, Kosovo – to smo mi. Ne mislite li valjda da ćemo svakoga dana kada se probudimo da vas obaveštavamo da mi zaista dišemo, gledamo, živimo prirodno, da smo mi ono što jesmo“, rekao je Patrijarh.

Kaže da je najlakše rečima, u „ostrašćenoj atmosferi oslobađati Kosovo i meštani svoje želje i na jednostavnu begovnu realnost koja najpre svakodnevno pritiska našu sreću i sunarodnike sa KiM, ne vodeći računa o svim aspektima izuzetno teške i komplikovane opšte globalne situacije“.

„U Crkvi, u hramu, na svetom mestu na kojem se sabiramo oko svetinja Gospodnjih možemo, ne samo ispravno videti i razumeti, nego i suštinski hrišćanski, jevanđelski, pravoslavno doprineti očuvanju našeg naroda na Kosovu, naših svetinja na Kosovu, našeg Kosova i Metohije“, rekao je Patrijarh.

Onima koji se pitaju „zašto Crkva poziva na molitvu za KiM“ za vreme posta i u „teške dane“.

Patrijarh im poručuje da Crkva nema šta pametnije da radi.

„Gle čuda, Crkva se moli. Izvinite stvarno, nismo znali da je to najjače oruđe koje može da ima jedan Hrišćanin… Molitva je naše najjače duhovno oružje, onaj spasonosni mač sa Hristove dečanske freske“, dodaje Patrijarh.

Kaže i da SPC nema ništa protiv toga da svako brigu o „svetoj srpskoj zemlji“ izrazi na svoj način, odnosno drugi u odnosu na Crkvu, te da „svako organizuje sebe na drugom mestu izvan hrama.

„Ali Crkva ne može pristati da se bez nje, izvan hrama, neko oblači u njeno ime i koristi ime i njeno dostojanstvo, bez obzira o kojoj vrsti organizacije se radi i bez obzira koliko naziv bilo koje eventualne organizacije može lepo da zvuči, i bez obzira na to što zaista može imati istinski časne i ispravne ciljeve“, rekao je Patrijarh.

Dodaje da iza raznih organizovanja i organizacija često ne znamo ko je i te da čak i same organizacije ne znaju „da li može biti neko nevidljiv ko njih upotrebljava u neke druge svrhe, koje nisu u skladu sa ciljem koji sebi postavlja Crkva“, rekao je.

„U tom smislu mi moramo voditi računa kao Crkva, zbog odgovornosti na koju nas je Gospod pozvao da budemo oprezni i da ne dozvolimo sebi da na bilo koji način budemo upotrebljeni, ponavljamo čak i onda kada neko, može biti, ima dobre i najčistije namere“.

Patrijarh naglašava da Crkva nikada nije bila, niti može, niti će ikad biti faktor razdora i sukoba:

„Nego izvor i temelj jedinstva i razumevanja, prostor jedinstva i razumevanja, ona je po svojoj prirodi i suštini tu da teši, da u svim okolnostima svakome bude kompas, orijentir, a nikako da stvara pa čak i da doprinosi razdorima“.

Naglašava da je potrebno jedinstvo, a da ono „u zlu ne koristi nikome“.

„Potrebni smo jedni drugima i zato Crkva čini sve da ne daj Bože Srbi ustaju protiv Srba“ – zaključio je srpski patrijarh, navodeći da bi se „naravno, tome mnogi radovali“.

Moleban Presvetoj Bogorodici sa akatistom za za KiM, Srbe i svetinje služen je i u hramovima Svetog Dimitrija na Novom Beogradu, Rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu, Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu i Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu.

Istovremeno bogosluženja, odnosno akatist, služio se istim povodom i na Kosovu, odnosno u manastirima i Crkvama Eparhije raško-prizrenske.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.