Paljokaj: Kosovo treba da nastavi da bezrezervno podržava Ukrajinu

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Piše: Augustin Paljokaj (Palokaj)

Podrška Kosova neće biti presudna da Ukrajina dobije rat. A to što Ukrajina ne priznaje Kosovo neće mnogo ugroziti nezavisnost Kosova. Podržavajući Ukrajinu, Kosovo je stalo na pravu stranu istorije i tako treba i da ostane. Predsednik Ukrajine Zelenski napravio je grešku i sa moralnog, i sa političkog, ali i sa pravnog aspekta. Time je više naštetio Ukrajini nego Kosovu i, barem u ovoj tački, svrstao se na stranu Rusije, a protiv glavnih saveznika koji su Ukrajini dali stotine milijardi evra pomoći da bi mogla da se brani. Zelenski je upao u zamku predsednika Srbije Vučića, kojem poseta ukrajinskog predsednika Beogradu služi kao argument da izvuče korist od EU, dok građanima Srbije kao glavnu vest sa ove posete servira izjavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Najpre treba navesti nekoliko činjenica: Ukrajina nikada nije priznala Kosovo i nikada nije davala signale da će to učiniti. Štaviše, pre sveobuhvatne ruske agresije na Ukrajinu ova država je u protivljenju nezavisnosti Kosova bila čak oštrija i od same Rusije. To se pokazivalo i kroz odbijanje Ukrajine da na svojoj teritoriji primi čak i sportiste sa Kosova. To se nije promenilo i Ukrajina je preko svojih diplomata i drugih zvaničnika neprestano ponavljala da „ne menja svoj stav o nezavisnosti Kosova“. Ukrajina je to činila isto kao Španija, Rumunija, Grčka, Slovačka, Iran, Rusija, Bosna i Hercegovina i još neke države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Kada je počela sveobuhvatna ruska agresija na Ukrajinu, Kosovo se svrstalo uz slobodni demokratski svet, podržavajući Ukrajinu u skladu sa svojim mogućnostima. Na početku ove agresije predsednik Rusije pravio je poređenja sa Krimom, teritorijom Ukrajine koju je Rusija okupirala i anektirala.

Slobodni demokratski svet odbacio je takva poređenja, podsećajući da je Kosovo poseban slučaj i da se ne može porediti sa Krimom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je protivljenje Zapada takvim poređenjima licemerjem. A Srbija je, nastavljajući svoju spoljnu politiku sedenja na više stolica, poručivala da „podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao što očekuje da drugi podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije“. U tu zamku upao je predsednik Ukrajine Zelenski kada je, odgovarajući na pitanje novinarke, verovatno unapred pripremljeno kao deo scenarija, rekao da Ukrajina ne menja svoj stav prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Zelenski je lider koji vodi narod u ratu i zemlju kojoj već četiri godine preti nestanak. U takvom stanju Zelenski ne može uvek biti racionalan i pažljivo odmeriti svaku reč koju izgovori. Prihvatajući poređenja između Kosova i okupiranih i anektiranih delova Ukrajine, on je, namerno ili nenamerno, učinio veliku uslugu ruskoj propagandi, koja se u Evropi uspešno širi i preko Srbije. Mediji zabranjeni u Evropi našli su utočište u Srbiji i odatle nesmetano deluju.

Postoje mnoge sličnosti, ali i mnoge razlike između situacije na Kosovu i one u Ukrajini. Obe zemlje i oba naroda bili su žrtve napada većeg i bolje naoružanog suseda sa ciljem njihovog uništenja. Kao što je Srbija krajem devedesetih godina prošlog veka počinila ratne zločine i vodila kampanju za proterivanje Albanaca sa Kosova, tako je i Rusija želela da uništi Ukrajinu i njen narod. Srbija i Rusija u velikoj meri koristile su isti model: iskazivale teritorijalne pretenzije, koristile religiju i tvrdile da štite ugroženi narod – srpski na Kosovu i ruski u Ukrajini. I u oba slučaja zapadni svet suprotstavio se najpre Srbiji, a kasnije i Rusiji.

Ali postoje i brojne razlike. Kosovo je oslobođeno i na njegovoj teritoriji stvorena je država voljom velike većine njegovog stanovništva. Sloboda i nezavisnost Kosova predstavljale su i završetak procesa raspada bivše Jugoslavije, čiji je sastavni deo bilo i Kosovo. Na kraju, Kosovo je priznala velika većina slobodnih i demokratskih država sveta, a sud UN dao je mišljenje da proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršene norme međunarodnog prava.

Kosovo niko nije okupirao niti ga je anektirala neka druga država, kao što je Rusija učinila sa delovima Ukrajine. Štaviše, Kosovo u svom Ustavu ima odredbu prema kojoj se ne može ujediniti sa teritorijom neke druge države, i to upravo na zahtev međunarodne zajednice – onih koji danas snažno podržavaju Ukrajinu. Nezavisnost Kosova proglašena je kao izraz slobodne volje njegovog naroda, nakon međunarodnog procesa, a ne putem nameštenih glasanja kakva je Rusija organizovala na okupiranim teritorijama Ukrajine.

Ukrajina nije izvršila etničko čišćenje Krima, Donbasa niti bilo kog drugog svog dela, kao što je to Srbija učinila na Kosovu. Nijedna demokratska država na svetu nije priznala ni Krim ni Donbas, bilo kao nezavisne države, bilo kao delove Rusije. Kosovo, međutim, jesu priznale. Krim i Donbas nisu postali članovi nijedne međunarodne organizacije – ni Svetske banke, ni FIFA, ni UEFA, niti Olimpijskog komiteta – dok Kosovo jeste. Nijedan međunarodni sud nije rekao da aneksija Krima ili drugih delova Ukrajine nije prekršila međunarodno pravo, dok je u slučaju Kosova takva ocena data. Zato je tvrdnja da je teritorijalni integritet Srbije, sa Kosovom kao njenim delom, isti kao teritorijalni integritet Ukrajine sa Krimom velika greška i, pre svega, ide na štetu Ukrajine.

Podrška Kosova neće biti presudna da Ukrajina dobije rat. A to što Ukrajina ne priznaje Kosovo neće mnogo ugroziti nezavisnost Kosova. Podržavajući Ukrajinu, Kosovo je stalo na pravu stranu istorije i tako treba i da ostane. Predsednik Ukrajine Zelenski napravio je grešku i sa moralnog, i sa političkog, ali i sa pravnog aspekta. Time je više naštetio Ukrajini nego Kosovu i, barem u ovoj tački, svrstao se na stranu Rusije, a protiv glavnih saveznika koji su Ukrajini dali stotine milijardi evra pomoći da bi mogla da se brani. Zelenski je upao u zamku predsednika Srbije Vučića, kojem poseta ukrajinskog predsednika Beogradu služi kao argument da izvuče korist od EU, dok građanima Srbije kao glavnu vest sa ove posete servira izjavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Izjava Zelenskog nije imala naročitog odjeka van Kosova i Srbije. Gađanje premijera Kurtija jajima u Skupštini bilo je mnogo zastupljenije u međunarodnim medijima nego tvrdnja Zelenskog da neće promeniti stav o nezavisnosti Kosova.

Umesto iskazivanja ljutnje prema Ukrajini, kosovski političari trebalo bi da se probude i ponovo aktiviraju i na međunarodnoj sceni, gde je Kosovo gotovo zaboravljeno. Ne samo da Kosovo nema direktne kontakte sa Ukrajinom – i to ne krivicom Kosova – već se Kosovom više ne bave mnogo ni njegovi glavni međunarodni partneri. Jer ne znaju kako da se bave Kosovom i kako da ga shvate ozbiljno kada na samom Kosovu dominira neozbiljno ponašanje.

Kosovo nastavlja da gubi vreme na taktiziranja političkih stranaka, dok već nekoliko godina nije učinilo ništa da ojača svoj međunarodni subjektivitet. Da je makar iskoristilo priliku da postane članica Saveta Evrope, barem bi tamo bilo zajedno sa Ukrajinom.

Kosovo mora da bude oprezno, jer ukoliko dođe do proširenja EU bez Kosova, broj država članica EU koje ne priznaju njegovu nezavisnost povećaće se sa sadašnjih pet na deset, pošto pet od deset zemalja kandidata – Bosna i Hercegovina, Srbija, Ukrajina, Moldavija i Gruzija – ne priznaju nezavisnost Kosova. Možda je i ta činjenica uticala na ideju da se novim državama članicama ograniči pravo veta.

Da je Kosovo aktivnije, da zemlje Kvinte osećaju da Kosovu treba pomoći, onda bi one ili uticale na Ukrajinu da se ne izjašnjava protiv Kosova ili bi reagovale odbacujući poređenja između Kosova i okupiranih delova Ukrajine.

Ali ništa od toga Kosovo ne bi trebalo da koristi kao opravdanje da okrene leđa Ukrajini. Njen napaćeni, ali ponosni narod zaslužuje podršku i Kosova. Na taj način Kosovo ostaje uz svoje međunarodne prijatelje, koji su ujedno i prijatelji Ukrajine.

Od „ubijanja više ruskih vojnika“ do Kosova i dronova: Šta je otkrila konferencija Vučića i Zelenskog