Od „ubijanja više ruskih vojnika“ do Kosova i dronova: Šta je otkrila konferencija Vučića i Zelenskog

Izvor
KoSSev
-

 

Prva poseta Volodimira Zelenskog Beogradu protekla je uz poruke o prijateljstvu, partnerstvu i jačanju odnosa Srbije i Ukrajine. Ipak, nekoliko pitanja na zajedničkoj konferenciji sa Aleksandrom Vučićem otvorilo je upravo one teme na kojima se najbolje vide i bliskost i granice tog partnerstva – Rusija, moguća vojna saradnja i Kosovo.

Posebno direktno bilo je pitanje novinara nemačkog Frankfurter Allgemeine Zeitunga Mihaela Martensa, koji je Zelenskog pitao šta Evropljani mogu konkretno da učine kako bi pomogli Ukrajini da „ubije više Rusa, više ruskih vojnika“, a potom i da li je sa Vučićem razgovarao o odbrambenoj saradnji i zajedničkoj proizvodnji. Dok je to pitanje otvorilo polemiku u Srbiji o tome koliko je etično postaviti ovakvo pitanje, u Prištini je usledio talas reakcija na izjavu Zelenskog da ukrajina ne priznaje Kosovo.

Beograd: Konferenciju zasenilo pitanje novinara

U Srbiji je već nekoliko sati nakon završetka konferencije fokus sa same posete Zelenskog, bilateralnih odnosa i poruka dvojice predsednika gotovo potpuno prešao na jedno novinarsko pitanje.

Mihael Martens, dopisnik nemačkog Frankfurter Allgemeine Zeitunga, dobio je priliku da postavi pitanje nakon srpskih i ukrajinskih novinara. Zelenskog je najpre pitao šta Evropljani konkretno mogu da učine kako bi pomogli Ukrajini:

„…da ubijete više Rusa, više ruskih vojnika, naravno.“

Potom je otvorio i pitanje koje će se pokazati važnim za drugi deo priče:

„Takođe vas pitam da li ste razgovarali o pitanjima saradnje u oblasti odbrane, zajedničke proizvodnje sa vašim srpskim domaćinom.“

Iako pitanje nije bilo upućeno njemu, prvi je reagovao Vučić.

„Mi nismo razgovarali o bilo kakvoj vojnoj saradnji danas i u današnje vreme. Šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar. A što se tiče ubijanja, ja se nadam da će ubijanje da prestane.“

Zelenski nije preuzeo Martensovu formulaciju o „ubijanju više Rusa“. Odgovarajući na pitanje šta Ukrajini treba od Evrope, govorio je o većoj finansijskoj podršci, novcu za ukrajinsku namensku industriju, dodatnim sankcijama Rusiji i sprečavanju Moskve da nastavi da zarađuje milijarde kojima finansira rat.

Od rasprave o etici do zahteva za proterivanje

Upravo je Martensova formulacija, međutim, postala jedna od najviralnijih scena sa konferencije.

Snimak pitanja se očekivano, munjevito proširio društvenim mrežama, uz poruke poput „Želi više mrtvih Rusa – Vučićev novinar“, „Vučićev lobista“, te video kolaža u kojima je Martensovo pitanje spajano sa ranijim Vučićevim pohvalama nemačkom novinaru – „Bog u novinarskom smislu“ i „Mihael, hvala ti“.

Reakcije su se kretale od pitanja novinarske etike do otvorenih napada na Martensa i zahteva za njegovo proterivanje iz Srbije.

Aleksandar Vulin otišao je najdalje, zatraživši da Martens bude proteran „kao znak našeg samopoštovanja“.

„Ne stide se Nemci poput Martensa zločina svojih predaka, oni se stide samo njihovog poraza“, naveo je Vulin, zaključujući: „Znaju Srbi da onaj ko traži smrt ruskom vojniku isto to želi i srpskom.“

U pojedinim medijskim reakcijama Martens je nazivan i „Gebelsovim izaslanikom“ i „fašističkim novinarom“.

Kritike i iz novinarske zajednice

Ali kritika načina na koji je pitanje postavljeno nije dolazila samo iz tog dela javnosti.

Veran Matić ocenio je da Martens kao novinar ima pravo da u pitanje unese stav, ali da ga on lično iz etičkih razloga nikada ne bi formulisao na takav način.

U analizi TV N1, uz naslov o „kontroverznom pitanju“ koje je zasenilo čitavu konferenciju, Aleksandra Godfroa sa N1, koja je specijalizovana za rusko-ukrajinsko pitanje, takođe je branila pravo novinara da pita i provocira, uz ocenu da ono istovremeno ne isključuje odgovornost za formulaciju.

Prema njenom tumačenju, pitanje je moglo da zazvuči kao da je cilj Ukrajine da ubija ruske vojnike, umesto da odbrani zemlju od ruske invazije, što su potom, prema njenim rečima, iskoristili upravo ruski mediji. Istovremeno je nedvosmisleno osudila hajku, uvrede i pretnje Martensu.

Zanimljivo je da je i sam Martens neposredno pre konferencije najavio da ovog puta pravi izuzetak od sopstvene prakse. Napisao je da uglavnom ne ide na konferencije za štampu, jer su agencijski novinari u tome „mnogo brži i bolji“, ali da Zelenskijeva poseta Beogradu, zbog ogromnog interesovanja, zaslužuje izuzetak. „Nadajmo se da će konferencija proizvesti neke vesti“, napisao je.

Nakon što ih je proizvela – i to ponajviše zahvaljujući njegovom pitanju – novinar Slobodan Georgiev mu je ironično odgovorio: „Imao si sreće danas što si među svima njima dobio mikrofon…“

Opaska je dobila dodatnu težinu jer je novinarima pre konferencije bilo najavljeno da će pitanja postavljati po jedan predstavnik srpskih i ukrajinskih medija. Martens je ipak dobio reč kao treći, nakon što ga je prozvala Vučićeva savetnica za medije Suzana Vasiljević.

Martens ne povlači pitanje

Sam Martens, međutim, nije pokazao dilemu oko formulacije.

Odgovarajući Sputniku, koji je njegovo pitanje nazvao „skandaloznim“, napisao je:

„Ne, dragi prijatelji iz Sputnjika, nije ‘skandalozno’ pitati ukrajinskog predsednika kako Evropa može da pomogne Ukrajini da ubije više Rusa. To je ono što je potrebno. Ono što je skandalozno jeste rat koji je vaš sponzor Putin poveo protiv Ukrajine.“

Kasnije je dodatno obrazložio svoju poziciju još težom tvrdnjom da se ratovi dobijaju „ubijanjem“, uključujući i ljude „koji nisu zli, ali koji moraju biti ubijeni da bi se porazilo zlo“, uz podsećanje na svoj raniji tvit o Nemcima i Britancima.

Ne odustajući i osvržući se na širu polemiku koju je pitanje izazvalo, piše:

„Iznenađen sam što se toliko ljudi pretvara da je iznenađeno ili čak šokirano pitanjem koje sam danas u Beogradu postavio ukrajinskom predsedniku Zelenskom. Izvan Barbi sveta, tako se vode ratovi“, napisao je Martens, dodajući da je isto govorio i ranije.

Potpuno drugačije pitanje, u odnosu na srpske kolege je pročitao novinar albanskog porekla iz Švajcarske Enver Robeli. On je Martensovu formulaciju nazvao „jednostavnim pitanjem koje je iznerviralo sve ruske propagandiste u Srbiji“, ocenjujući da će Vladimir Putin biti spreman da odustane od agresije tek kada cena koju Rusija plaća u Ukrajini postane previsoka.

Dok je Beograd raspravljao o pitanju novinara, Priština je čula Zelenskog

Dok je u Srbiji jedna Martensova rečenica zasenila sve ostale poruke sa konferencije, u Prištini je pažnja bila usmerena na sasvim drugi njen deo – odgovor ukrajinskog predsednika o Kosovu.

„Istina je da smo imali izuzetno iskrene, potpuno iskrene i otvorene razgovore, i pričali smo o mnogim stvarima koje su za javnost i nisu za javnost, ali je veoma važno da imamo viziju partnerstva u ovim stvarima. To je veoma važno. Mi poštujemo teritorijalni integritet naših partnera, to je međunarodno pravo, to je naša pozicija u vezi sa ovim što ste rekli o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Mi smo to uvek isticali i politika Ukrajine se nije promenila“, kazao je Zelenski na pitanje RTS na samom kraju jučerašnje konferencije za medije.

Odmah potom, stav prema Kosovu povezao je sa odnosom Srbije prema teritorijalnom integritetu njegove zemlje:

„Mi smo podjednako zahvalni našim partnerima na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, uključujući, bez sumnje, Krim. Ovaj stav Srbije takođe se ne menja…“

Poruka je u Prištini pročitana nedvosmisleno – Kijev, uprkos četiri godine snažne kosovske podrške Ukrajini tokom rata sa Rusijom, ne menja politiku nepriznavanja Kosova.

Priština: Četiri godine podrške, a stav Kijeva isti

Zelenskijeva potvrda da se politika Ukrajine nije promenila naišla je na gotovo trenutnu reakciju u Prištini, ali i u Tirani. Od Pacolijevog „dubokog razočaranja“, preko mnogo oštrije poruke veterana OVK, do ocene bivšeg šefa albanske diplomatije Ditmira Bušatija da je Zelenski mogao da pokaže više uvažavanja prema Kosovu – kroz reakcije se provlačila ista poruka: Kosovo je četiri godine nedvosmisleno stajalo uz Ukrajinu, a Kijev i dalje ne priznaje Kosovo.

Organizacija ratnih veterana OVK otišla je najdalje. Zelenskijevu izjavu nazvala je „antikosovskom“, uz ličnu opasku da ona „otkriva njegovu profesiju pre nego što je postao predsednik“, aludirajući na njegov nekadašnji glumački poziv. Potom su ukrajinskom predsedniku ponudili sopstveno čitanje kosovske istorije – rat 1998–1999, intervenciju NATO-a radi, kako tvrde, zaustavljanja „etničkog čišćenja i genocida“ srpskih snaga, proglašenje nezavisnosti 2008. godine i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine.

Time je Zelenskijeva kratka potvrda kontinuiteta ukrajinske politike u Prištini praktično otvorila mnogo širu raspravu: ne samo o tome zašto Kijev ne priznaje Kosovo, već i o odbijanju da se kosovski slučaj uopšte posmatra kroz isti princip teritorijalnog integriteta na kojem Ukrajina zasniva odbranu sopstvenih granica.

Upravo na tome insistirala je danas i zvanična Tirana. Albansko Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove odbacilo je svaki pokušaj povlačenja paralele između Kosova i drugih međunarodnih slučajeva kao „pogrešan, oportunistički i duboko obmanjujući“, uz poruku da „slučaj Kosova počiva na sopstvenim istorijskim, političkim i pravnim temeljima“.

Od „Stand with Ukrai, iz Prištine četiri godine kampanja za članstvo u NATO i priznaje Kosova

Reakcije imaju još jedan kontekst. Kosovo se od prvih dana ruske invazije nije samo svrstalo uz Ukrajinu – taj rat je istovremeno postao argument u njegovoj sopstvenoj političkoj kampanji.

Priština je uvela sankcije Rusiji, ali je neposredno po invaziji pokrenula i sopstvenu široku kampanju lobiranja za prijem Kosova u NATO. Rat u Ukrajini preslikavan je i na prilike na Balkanu, uz upozorenja o mogućem, čak i izvesnom širenju sukoba i zahteve za „jačanje bezbednosti“, posebno prema „agresivnom severnom susedu“ kako najviši kosovski zvaničnici opisuju Srbiju, koju su najviši kosovski zvaničnici sve češće predstavljali kao ruskog saveznika i „proksija“ Moskve u regionu.

Koliko je rat u Ukrajini već tada postao i okvir za sopstvenu političku kampanju Prištine pokazuje rezolucija o solidarnosti sa Ukrajinom, koju je Skupština Kosova usvojila 3. marta 2022, svega nedelju dana nakon početka ruske invazije. Od ukupno 12 zahteva u rezoluciji, čak šest – tačke od 7. do 12. – odnosilo se na Kosovo: članstvo u NATO-u, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama, kao i lobiranje kod pet članica EU koje nisu priznale Kosovo. Sve to pratila je argumentacija o ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu preko Srbije, koja je u rezoluciji predstavljena i kao bezbednosna pretnja Kosovu.

Kampanju su pratile i snažne promene na samom terenu – izgradnja novih policijskih baza i jačanje prisustva specijalnih policijskih jedinica, kao i dodatno utvrđivanje prostora uz administrativnu liniju sa Srbijom.

U tom kontekstu Zelenskijeve reči izgovorene upravo u Beogradu dobile su dodatnu političku težinu u Prištini, ali i Tirani: četiri godine kasnije, predsednik Ukrajine je iz glavnog grada Srbije poručio da se politika Kijeva prema Kosovu nije promenila, dok je istovremeno zahvalio Beogradu na poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, uključujući Krim.

Uklonjena zastava Ukrajine iz Prištine

A danas je iz centra Prištine stigao i odgovor sa snažnom simbolikom. Ogromna zastava Ukrajine, postavljena nakon početka ruske invazije i četiri godine jedan od najuočljivijih javnih znakova solidarnosti sa Kijevom, uklonjena je dan nakon Zelenskijeve izjave.

Da to nije bilo tek slučajno vremensko podudaranje, potvrdio je potom gradonačelnik Prištine Perparim Rama, povezujući potez upravo sa odnosom prema Kosovu.

„Kosovo kao država mora da se poštuje. Kada se Kosovo ne poštuje, glavni grad Priština uvek odgovara na isti način“, poručio je Rama.

Naglasio je da će empatija i solidarnost Prištine ostati uz narode koji se suočavaju sa ratom, nasiljem i progonom, ali potom povukao granicu te solidarnosti:

„Nijedan cilj i nijedna politika ne mogu se graditi potkopavanjem državnosti Kosova i žrtve njegovog naroda.“

Dronovi ispod radara

Dok su u Beogradu odjekivale Martensove reči o „ubijanju više ruskih vojnika“, a u Prištini Zelenskijeva potvrda da Ukrajina ne priznaje Kosovo, gotovo u senci ostao je drugi deo istog Martensovog pitanja – da li su dvojica predsednika razgovarala o odbrambenoj saradnji i zajedničkoj proizvodnji.

Pitanje, međutim, nije došlo bez povoda. Upravo je Martens dan uoči Zelenskijeve posete u Frankfurter Allgemeine Zeitungu pisao o mogućnosti znatno dublje saradnje Srbije i Ukrajine. Kako prenosi Dojče vele, FAZ navodi da bi ona, iako za to nema zvanične potvrde, mogla da obuhvati i sektor odbrane – „sve do moguće zajedničke proizvodnje dronova“, pri čemu bi proizvodnju u Srbiji mogli da finansiraju Ujedinjeni Arapski Emirati.

Pozivajući se na diplomatske i druge izvore, FAZ je pisao da se razmatrala mogućnost zajedničke proizvodnje dronova kroz svojevrsni trilateralni aranžman – Srbija kao mesto proizvodnje, Ukrajina sa iskustvom i znanjem stečenim tokom rata, a Ujedinjeni Arapski Emirati kao mogući finansijer. Prema istim navodima, predmet razgovora bila je i proizvodnja artiljerijske municije.

U istoj priči pojavljuje se i Oleksandr Kamišin, Zelenskijev savetnik zadužen za povezivanje ukrajinske namenske industrije sa evropskim partnerima. Prema pisanju FAZ-a koje prenosi DW, Kamišin u Srbiji ima ulogu „iz pozadine“ i navodno je prethodnih godina više puta boravio u zemlji, obilazeći sa svojim timom lokacije na kojima bi zajednički mogli da se proizvode dronovi. Prema „obaveštenim izvorima“ lista, tema razgovora bila je i proizvodnja artiljerijske municije.

Hil: Srpska municija već je stizala do Ukrajine

Priča o mogućoj budućoj saradnji naslanja se na saradnju koja je, prema bivšem američkom ambasadoru u Beogradu Kristoferu Hillu, postojala praktično od početka rata.

Hil je za FAZ, prema više medija koji prenose tekst, poput Dojče velea, ispričao da mu je na početku ambasadorskog mandata ukrajinski ambasador navodno doneo spisak vojne opreme koja je Ukrajini hitno bila potrebna. Američka ambasada potom je proverila da li Srbija može da odgovori tim potrebama.

„Moj tim u ambasadi je proverio da li su Srbi u stanju da ispune ove narudžbe – i bili su“, kazao je Hil, dodajući: „SAD su počele da podržavaju kupovinu znatnih količina srpske municije, za koju smo znali da hitno treba Ukrajini.“

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države potom su počele da podržavaju kupovinu značajnih količina srpske municije za koju se znalo da je Ukrajini hitno potrebna.

Srbija je sve vreme insistirala na tome da nije prodala „nijedan metak“ direktno Ukrajini. FAZ je tu tvrdnju opisao kao formalno tačnu: municija je išla preko posrednika, između ostalog Poljske i Češke, a potom završavala u Ukrajini.

Hil je, međutim, tvrdio da za krajnju destinaciju nije bilo mnogo dileme.

Prema njegovim rečima, svima u Beogradu koji su učestvovali u poslovima bilo je jasno da zemlje poput Poljske i Češke nisu krajnji korisnici, a isporuke nisu ostale neprimećene ni u Moskvi. Rusija je zbog toga više puta javno upozoravala Vučića, dok je Hill za FAZ tvrdio da su javnim upozorenjima prethodila i privatna, uključujući najmanje jedno Putinovo upozorenje Vučiću tokom susreta u Pekingu.

Vučić: Ne danas. A posle rata – „druga stvar“

U tom svetlu druga polovina Martensovog pitanja na konferenciji dobija drugačiju težinu. Vučić nije rekao da vojna saradnja Srbije i Ukrajine nije moguća. Rekao je da o njoj tog dana i „u današnje vreme“ nisu razgovarali.

„Mi nismo razgovarali o bilo kakvoj vojnoj saradnji danas i u današnje vreme. Šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar“, glasio je njegov odgovor.

A onda se, na samom kraju konferencije, Vučić sam ponovo vratio Martensu i – dronovima.

„Poštovani Mihael, samo da vama odgovorim. Mi ćemo u septembru da otvorimo fabriku dronova, ali sa Izraelcima. Mi to radimo sa Izraelcima. Ukrajinci su veoma uspešni i imaju mnogo svojih fabrika dronova, pa ćemo vas mi pozvati ovde na otvaranje“, poručio mu je Vučić.

Time nije potvrđena Martensova priča o ukrajinsko-srpskoj proizvodnji dronova. Naprotiv, Vučić je za projekat koji se otvara u septembru imenovao drugog partnera – Izrael.

Ali njegov prvi odgovor ostavio je otvorena vrata za budućnost: vojne saradnje sa Ukrajinom sada nema na stolu; šta će biti kada se rat završi – „druga je stvar“.

I možda upravo tu, iza dve rečenice koje su izazvale mnogo više političke buke – Martensove o ruskim vojnicima i Zelenskijeve o Kosovu – ostaje ipak glavna vest.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.