Potrebna depolitizacija Centralne izborne komisije, poručila je danas vršiteljka dužnosti šefice Evropske unije na Kosovu, Eva Palatova.
Ona se danas sastala sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem kako bi mu predstavila nalaze izveštaja Misije izbonih eksperata Evropske unije sa poslednjih lokalnih i parlamentarnih izbora na Kosovu.
Na sastanku sa njim, kažu iz EU, ona je poručila da je potrebna depolitizacija Centralne izborne komisije s obzirom na njenu ulogu kao garanta izbornog integriteta.
„Vršiteljka dužnosti šefice EU na Kosovu Eva Palatova sastala se jutros sa premijerom Albinom Kurtijem kako bi predstavila nalaze izveštaja Misije izbornih eksperata o poslednjim lokalnim i parlamentarnim izborima, ističući potrebu za depolitizacijom Centralne izborne komisije s obzirom na njenu ulogu kao garanta izbornog integriteta“, naveli su danas iz EU na Kosovu.
Palatova juče predala izveštaj sa prošlih izbora, „dokaz demokratske zrelosti“
Dan ranije, 20. aprila, Palatova se sastala sa vršiteljkom dužnosti kosovske predsednice, Aljbuljenom Hadžiju. Tom prilikom uručila joj je završni izveštaj Misije eksperata Evropske unije za parlamentarne izbore 2025. godine, kao i izveštaj o proceni lokalnih izbora održanih u oktobru i novembru iste godine.
U saopštenju se navodi da su ovi izborni procesi ocenjeni kao „dokaz demokratske zrelosti Kosova“, uz dodatak da je tokom sastanka naglašena potreba jačanja funkcionalnosti ključnih institucija, uključujući Ustavni sud Kosova, Tužilački savet Kosova i Sudski savet Kosova.
Kosovo je godinu dana bilo u institucionalnoj blokadi od redovnih izbora za skupštinu s početka 2025, do vanrednih izbora sa kraja godine. Između su održana i dva kruga lokalnih izbora. Početak ove najavljuje mogućnost novih izbora.
‘Bitka’ za uticaj u CIK-u
Još od prethodnih izbora s kraja 2025. godine, odnosno početka ove godine, ponovo se intenzivirala rasprava o funkcionisanju i sastavu Centralne izborne komisije Kosova (CIK).
Naime, CIK se trenutno nalazi u situaciji nepotpunog sastava, jer još nije imenovan jedan član komisije za kojeg pojedini pravni i politički akteri tvrde da pripada Demokratskoj partiji Kosova (PDK).
Ovo pitanje otvorilo je ozbiljan politički spor, jer opozicija tvrdi da se odlaganjem imenovanja može uticati na odnos snaga unutar komisije, posebno u situacijama kada odluke zavise od jednog glasa.
Gaši: CIK „zarobljen“ i pod političkim pritiskom
Na to je juče ukazao i član CIK-a iz redova Demokratske partije Kosova, Iljir Gaši, koji je ocenio da je ova institucija „zarobljena“ i da više ne funkcioniše kao nezavisno telo.
On je naveo da su članovi komisije izloženi pritiscima i političkom uticaju, tvrdeći da su „predsednik i članovi pretvoreni u oruđe vlasti“.
Gaši je ocenio da se radi o, kako je rekao, „čistom i brutalnom preuzimanju CIK-a od strane vlasti“, dodajući da se pritisci, ucene i pretnje više ne kriju, već se javno ispoljavaju već na prvim sednicama komisije.
Prema njegovim rečima, ova situacija pokazuje da institucija više ne funkcioniše kao nezavisno telo, već kao politički kontrolisan mehanizam.
On je upozorio i da bi dalji razvoj situacije mogao dovesti do institucionalnih posledica pred Ustavnim sudom Kosova, ukoliko dođe do osporavanja odluka ili načina imenovanja članova komisije.
Uloga Aljbuljene Hadžiju i odlaganje imenovanja
Spor oko CIK-a dodatno je zaoštren činjenicom da vršiteljka dužnosti predsednice Kosova, Aljbuljena Hadžiju, koja dolazi iz Samoopredeljenja još uvek nije imenovala dodatnog člana komisije.
Samoopredeljenje traži od Hadžiju imenovanje trećeg člana iz LVV-a u CIK-u
Odlaganje dodatno podstiče sumnje da bi moglo uticati na ravnotežu snaga unutar CIK-a, posebno imajući u vidu da je u ranijim odlukama razlika u glasanju bila minimalna i da je i jedan glas mogao biti presudan za donošenje odluka.
Na to, kako je podsetio Nacionale, ukazuje i raniji primer iz novembra prošle godine, kada je budžet za vanredne izbore usvojen tesnom većinom od šest glasova „za“ i pet „protiv“.
U okviru tog budžeta našla se i odredba o slanju glasačkih listića dijaspori putem pošte, što su podržale opozicione stranke, dok je Pokret Samoopredeljenje zagovarao alternativna rešenja, poput elektronskog glasanja.
Tesna većina u CIK-u tada je pokazala da i jedan glas može biti presudan za organizaciju izbornog procesa, uključujući i glasanje dijaspore, što dodatno pojačava političku osetljivost pitanja popune sastava komisije.
Sama Aljbuljena Hadžiju je ranije izjavila da je imenovanje članova CIK-a trebalo da bude završeno još u mandatu bivše predsednice Vjose Osmani, ocenjujući da nije dobro da započeti institucionalni procesi ostaju nedovršeni.
Sukob Samoopredeljenja i PDK oko sastava CIK-a
Vladajući Pokret Samoopredeljenje nastoji da obezbedi dodatno mesto u CIK-u, pozivajući se na izborni rezultat i činjenicu da ima najveću parlamentarnu zastupljenost.
Samoopredeljenje je zatražilo da njihov treći član iz redova pokreta bude Nijazi Isaku.
Sa druge strane, Demokratska partija Kosova insistira na striktnoj primeni ustavnih odredbi i dosadašnje institucionalne prakse, navodeći da im pripada drugo mesto u komisiji, za koje predlažu Rašita Ćaljaja.
Šta kaže Ustav
Prema Ustavu Kosova, CIK ima 11 članova, uključujući i predsednika. Šest članova dolazi iz redova šest najvećih parlamentarnih grupa, dok su četiri mesta rezervisana za predstavnike nevećinskih zajednica.
Međutim, u situacijama kada je broj parlamentarnih grupa manji, otvara se mogućnost da najveće grupe imenuju dodatne članove.
I upravo je ovo postala vruća tačka spora pre svega PDK i LVV.
Pitanje kompletiranja CIK-a i balansiranja njegovog sastava jedno je od ključnih političkih pitanja, posebno u svetlu upravo mogućih novih vanrednih izbora, uključujući i dvostruke izbore – za Skupštinu i predsednika Kosova – koji bi se održali u ustavnim rokovima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
